YоуТубе поглавља:

00:00 Нада Гладовић представља Здравка Рајевића и Данка Васовића
01:07 Рајевић: Због поступка не могу да износим детаље
02:08 Васовић преузима реч и описује дисциплинско рочиште
04:04 „Циљ је да најспособнијег оперативца оставе без посла”
05:13 Четворочасовни поступак због наводног одсуства
06:20 Емил Абдиљи, ПС Палилула и тврдње о спорној дипломи
08:18 Зашто је Рајевић постао сметња полицијском врху
10:28 Дејан Јовић и књига „Ликвидирани природном смрћу”
11:53 Случај Александра Нешовића Баје и двоструки стандарди
15:16 Васовић похвалио вођење рочишта, па именовао Вучића
18:41 „Нацртали су му мету”: РТС, право на одговор и разоружавање
22:13 Породица, Драган Радишић, страх у полицији и позив за 25. септембар

На почетку разговора Рајевић је лично одговорио на питање новинарке „Србин.инфо” о дисциплинском поступку. Захвалио је редакцији што прати случај, али је нагласио да, због судских и других поступака који се воде, није у могућности да детаљније говори о предмету, јер би свака његова реч могла да буде искоришћена као повод за нови поступак.

Рајевић је, ипак, саопштио да је према њему, по његовој оцени, у току „координисани институционални прогон по налогу лично Александра Вучића”. Као кључни тренутак означио је Вучићево јавно обраћање на РТС-у 21. маја 2026. године, за које тврди да је садржало поруку да мора бити удаљен из службе. Додао је да је суспендован, разоружан и да му је одузета службена легитимација, након чега је реч препустио Данку Васовићу.

Редакција „Србин.инфо” у овом тексту веродостојно преноси ставове и оптужбе изнете у интервјуу. Навођење тих тврдњи не значи да их је редакција самостално утврдила као судске чињенице. О њиховој основаности треба да се изјасне надлежни органи, док именованим лицима остаје право да одговоре. Читаоцима остављамо да, на основу изнетих навода, доступних докумената и евентуалних одговора институција, донесу сопствени суд.

Рајевић: „Суспендован сам, разоружан и без легитимације”

Рајевић је рекао да не жели да „даље компликује” свој положај нити да надлежнима остави простор да му, како је навео, „накаче неки нови дисциплински поступак”. Управо зато је замолио Васовића да јавности пренесе оно што му је познато о рочишту и целокупном случају.

Његова кратка изјава важна је и због разликовања две ствари: Рајевић није у овом разговору износио детаљну одбрану од дисциплинске оптужбе, али је јасно означио свој тренутни службени положај и изнео тврдњу да поступак не сматра редовном контролом радне дисциплине, већ политички усмераваним институционалним прогоном.

Васовић: Рочиште због наводног одсуства претворено у четворочасовни поступак

Васовић је рекао да је присуствовао дисциплинском рочишту одржаном у згради београдске полиције у Улици деспота Стефана, познатој као некадашњи СУП „29. новембар”. Према његовим речима, поступак је трајао приближно четири сата, од 10 до 14 часова, и био је усредсређен на питање да ли је Рајевић једног дана, односно у једном краћем временском интервалу, био на радном месту.

Како је Васовић описао, почетна оптужба о целодневном одсуству свела се на расправу о десетак минута или једном сату током којег непосредни руководилац није видео или чуо Рајевића. Васовић је оценио да се тако покушава конструисати тешка повреда службене дужности која би могла да послужи као основ за престанак радног односа.

Он је навео да је Рајевићева одбрана током поступка указала да је спорног дана на посао дошао и пре почетка радног времена, око седам часова, али да у том тренутку других запослених није било. Према Васовићевом препричавању, Рајевић је затим био са колегама у дежурној служби, док су две колегинице сведочиле о његовом присуству и кретању.

Васовић тврди да је једна од колегиница наступила као сведок стране која терети Рајевића, али да су њени одговори, као и други искази, у суштини потврдили да је он тог дана био у полицијској станици. Посебно је издвојио тврдњу руководиоца да није имао Рајевићев број телефона, иако му је Рајевић био потчињени криминалистички инспектор. За Васовића је то пример апсурда поступка: од једног полицајца се тражи минутска евиденција присуства, док његов претпостављени наводно нема ни контакт својих инспектора.

Кога је Васовић именовао и шта је о њима тврдио

Име или институција	Улога у причи према интервјуу	Навод који је изнео Данко Васовић
Здравко Рајевић	Полицијски официр, криминалистички инспектор, синдикални представник и узбуњивач	Суспендован је, разоружан и изложен дисциплинском прогону зато што је јавно говорио о спорним и нерасветљеним случајевима.
Александар Вучић	Председник Србије	Васовић тврди да је 21. маја 2026. на РТС-у јавно означио Рајевића као непожељног у полицији и тиме, фактички, послао налог да буде удаљен из службе.
Емил Абдиљи	У интервјуу означен као Рајевићев руководилац у ПС Палилула	Васовић тврди да је поступак заснован на његовом наводу да Рајевића није видео у кратком делу радног дана; изнео је и тврдњу да је Рајевић раније указивао на спорност Абдиљијеве дипломе.
Дејан Јовић	Пуковник полиције и бивши Рајевићев старешина	Васовић преноси Рајевићев став да Јовићева смрт није била обична последица ковида, већ ликвидација, о чему је Рајевић објавио књигу.
Александар Нешовић Баја	Жртва убиства о чијем случају је Рајевић јавно говорио	Васовић тврди да је Рајевић, на основу полицијског искуства, анализирао могуће поступање са телом и помогао да случај добије нови правац, после чега је уследила реакција власти.
Веселин Милић	Бивши начелник ПУ за град Београд, у јавним саопштењима Рајевићевог тима повезиван са предметом Нешовић	Васовић поставља питање зашто је Рајевић суспендован, док, по његовим речима, Милић и други полицијски службеници нису претрпели упоредиве последице.
Драган Радишић	Београдски полицијски инспектор убијен 1996. године	Васовић тврди да је Радишић радио на случају покушаја његовог убиства и да држава деценијама није расветлила убиство инспектора.
РТС	Јавни медијски сервис	Васовић и Рајевић тврде да Рајевићу није омогућено да на истом медију одговори на Вучићеве оптужбе.
МУП и полицијски систем	Послодавац и орган који води дисциплински поступак	Васовић их оптужује да примењују двоструке стандарде: ситничаво испитују Рајевићево присуство на послу, а занемарују много теже случајеве.

Тврдње о Емилу Абдиљију и спору око присуства на послу

На питање ко је непосредни руководилац чији је исказ важан за дисциплински поступак, у разговору је наведено име Емила Абдиљија. Васовић га је означио као руководиоца у Полицијској станици Палилула и изнео тврдњу да је Рајевић раније у оквиру унутрашње контроле указивао на наводно фалсификовану диплому тог полицијског функционера.

То је једна од најтежих персонализованих тврдњи у интервјуу и због тога је важно нагласити да „Србин.инфо” није имао на увид коначну одлуку надлежног органа којом би било утврђено да је диплома фалсификована. Васовић, међутим, управо ту тврдњу користи као илустрацију свог ширег става: у систему, како каже, напредују они чије су квалификације спорне, док се професионалци са регуларним образовањем и искуством уклањају.

Према Васовићу, Рајевић је завршио Вишу школу унутрашњих послова и Криминалистичко-полицијску академију, а прошао је и озбиљну физичку и оперативну обуку. Он га описује као једног од најспособнијих оперативаца београдске полиције и човека чије би знање свака професионална служба настојала да задржи. Навео је и његову изузетну физичку спремност, тврдећи да на тренингу подиже велике тежине и може да издржи петнаест рунди бокса.

Васовић је додао да су поједине раније службене примедбе на Рајевићеву физичку способност занемаривале чињеницу да је имао повреду квадрицепса и лигамената. По његовој оцени, различити поступци и службене контроле не служе реалној процени Рајевићевог рада, већ траже „трун” који би могао бити употребљен за његово коначно удаљење.

Васовић: Председникова изјава на РТС-у била је политички налог

Централна Васовићева теза јесте да дисциплински предмет не може да се посматра одвојено од Вучићевог наступа на РТС-у 21. маја 2026. године. Према Васовићевом наводу, Вучић је тада, говорећи о Рајевићу, поручио: „Такви нам не требају. Мораће да напусти посао, да буде избачен са посла.”

Јавно доступно саопштење Рајевићевог правног тима такође наводи тај датум и исту поруку, уз тврдњу да је телевизијска емисија у којој је Рајевић анализирао случај Нешовић објављена дан раније, 20. маја. Према верзији правног тима, Рајевић је исте вечери дао изјаву Сектору унутрашње контроле, затим је наредног дана ухапшен, провео је ноћ у ПС Савски венац, а после саслушања 23. маја пуштен је да се брани са слободе. Суспензија му је, према истом саопштењу, уручена 17. јула 2026. године.

Ови подаци потичу из јавних навода Рајевићевог правног тима и захтевају одговор МУП-а, тужилаштва и Председништва. Ипак, сама чињеница да председник државе јавно најављује какав би радноправни исход требало да снађе појединачно именованог полицајца, пре окончања поступка, отвара озбиљно питање притиска на службена лица која касније треба да одлучују о његовој одговорности.

„Нацртана му је мета, а одузета средства да се заштити”

Васовић је изнео оцену да је јавним нападом Вучића Рајевићу „нацртана мета”, а да је истовремено суспензијом, одузимањем службеног оружја и легитимације остао без дела заштите коју је имао као полицијски официр. Он сматра да таква комбинација јавног означавања и службеног развлашћивања угрожава не само Рајевићеву каријеру већ и његову личну безбедност.

Према Васовићевим речима, Рајевић је покушао да се обрати РТС-у и искористи право на одговор, али му то није омогућено. Васовић се позвао на начело аудиатур ет алтера парс — да се чује и друга страна — и нагласио да положај председника државе не сме да укине право нападнутог појединца да одговори на јавно изнете оптужбе.

Закон о јавном информисању и медијима предвиђа право на одговор и исправку под законом прописаним условима. То, само по себи, не доказује да је у конкретном случају РТС прекршио закон, али захтева јасан одговор јавног сервиса: да ли је Рајевић тражио објављивање одговора, када је захтев примљен и на основу чега је евентуално одбијен.

Дејан Јовић и књига „Ликвидирани природном смрћу”

Васовић је као један од главних разлога због којих је Рајевић постао непожељан у систему навео његово истраживање смрти пуковника Дејана Јовића. Према Васовићевим речима, Рајевић није прихватио званично или јавно створено објашњење да је његов некадашњи старешина преминуо као жртва ковида, већ је тврдио да прикупљени трагови упућују на ликвидацију.

Рајевић је своје тврдње објавио у књизи „Ликвидирани природном смрћу — Случај: пуковник Дејан Јовић”. Постојање књиге, њен аутор, издање из 2025. године и тема потврђени су у каталогу ЦОБИСС-а. Васовић је у интервјуу отишао корак даље, тврдећи да је Рајевић током истраживања препознао сличан образац у још десетак смртних случајева.

То су изузетно тешке тврдње које се не могу прогласити доказаним само зато што су објављене у књизи или изговорене у интервјуу. Али, ако полицијски официр јавно износи документацију и сумње у вези са смрћу високог полицијског старешине, јавни интерес налаже да надлежни органи одговоре на садржину тих навода, а не само на радноправни статус њиховог аутора.

Случај Александра Нешовића Баје и питање двоструких стандарда

Васовић је затим говорио о убиству Александра Нешовића Баје. Према његовом исказу, Рајевић је, користећи криминалистичко искуство и познавање начина на који се прикривају тешка кривична дела, у јавности анализирао више могућих верзија о томе шта се могло догодити са телом убијеног. Васовић тврди да се једна од тих верзија показала тачном и да је тело пронађено после емитовања разговора.

Управо после тог јавног иступа, према верзији коју износе Васовић и Рајевићев правни тим, уследили су Вучићев наступ на РТС-у, полицијско испитивање, хапшење и каснија суспензија. Васовић пита зашто је најтежу службену последицу претрпео полицајац који је говорио о пропустима, док службеници које јавни наводи повезују са поступањем у предмету Нешовић нису били изложени истој мери.

У том контексту именовао је и Веселина Милића. Васовић је тврдио да је Рајевић једини остао без оружја и службених овлашћења, док Милић и други полицијски службеници, по његовим речима, настављају да раде.

Драган Радишић: нерасветљено убиство инспектора као опомена полицајцима

Васовић је подсетио и на Драгана Радишића, београдског инспектора убијеног испред свог стана 1996. године. Да је Радишић убијен у тренутку када је водио крупне истраге потврђује и документарни програм РТС-а „Несаломиви инспектор Радишић”, који је тај случај представио као једно од великих нерасветљених убистава у српској полицији.

Према Васовићевом исказу, Радишић је радио и на расветљавању ранијег покушаја убиства самог Васовића. Васовић тврди да је плаћеном нападачу, кога је описао као Чилеанца, омогућено да побегне, док је истрага чекала застарелост покушаја убиства. Додао је да су, после више деценија, ДНК трагови наводно указали на једног Албанца као могућег учесника у убиству Радишића, али да ни то није довело до видљивог исхода.

Овај део разговора Васовић је употребио да објасни страх међу полицајцима. Његова теза је да службеници, када виде судбину инспектора који су истраживали најопасније случајеве и садашњи положај Рајевића, закључују да ће ћутањем сачувати посао, плату и породичну сигурност, док их инсистирање на истини може коштати каријере или живота.

Васовић похвалио председавајућег у дисциплинском поступку

Упркос оштрим оптужбама на рачун система, Васовић је похвалио службено лице које је водило дисциплинско рочиште. Рекао је да је поступајући председавајући био стрпљив, професионалан, коректан и непристрасан према обема странама, те да је саслушао све учеснике током четворочасовног поступка.

На примедбу Наде Гладовић да би таква јавна похвала могла створити проблем човеку који тек треба да донесе одлуку у предмету у којем је председник већ јавно заузео став, Васовић је одговорио да је управо зато важно рећи ко је поступао професионално. Тај део интервјуа показује да Васовић свој суд о систему није механички пренео на сваког појединца у њему.

Следеће рочиште је, како је саопштено у разговору, заказано за 25. септембар у осам часова. Саговорници су позвали грађане, новинаре, медијске куће и фриленсере да прате поступак, јер сматрају да присуство јавности може спречити да одлука буде донета далеко од очију грађана.

Породица са четворо деце као колатерална жртва

Васовић је више пута нагласио да последице поступка не трпи само Рајевић. Говорио је о његовој супрузи и четворо деце, постављајући питање од чега ће породица живети ако он остане без посла. Према његовој оцени, претња отказом и губитком примања представља средство притиска не само на узбуњивача него и на све полицајце који посматрају шта се догађа њиховом колеги.

Он је Рајевићеву борбу представио као жртву која превазилази лични спор са послодавцем. Тврди да Рајевић плаћа цену зато што је отворио питања која се тичу читавог друштва: одговорности у полицији, нерасветљених убистава, злоупотребе државних институција и права службеника да пријаве незаконитост.

Закон забрањује одмазду према узбуњивачу — али суд утврђује да ли је има

Закон о заштити узбуњивача дефинише „штетну радњу” као чињење или нечињење повезано са узбуњивањем којим се узбуњивачу угрожава право или га се ставља у неповољнији положај. Члан 4 изричито забрањује предузимање такве радње. Ако узбуњивач учини вероватним да је мера према њему повезана са узбуњивањем, терет доказивања да узрочне везе нема прелази на туженог.

Закон такође омогућава судску заштиту, забрану и уклањање последица штетне радње, накнаду штете и одређивање привремене мере. Међутим, статус узбуњивача не значи да лице не може бити предмет било каквог дисциплинског поступка; кључно правно питање јесте да ли је конкретна мера заснована на стварној повреди службене дужности или представља одмазду због откривања информација.

Управо зато документација дисциплинског предмета има пресудан значај. Да би јавност могла да оцени случај, МУП би требало да саопшти тачан опис повреде која се Рајевићу ставља на терет, доказе о његовом наводном одсуству, разлог суспензије, као и одговор на тврдњу да су мере уследиле после његовог јавног иступа и Вучићеве телевизијске изјаве.

„Пиштаљка”, међународне организације и Васовићево разочарање заштитом

Васовић је навео да је Рајевић тражио помоћ и од представника чија је функција повезана са европском заштитом узбуњивача, али да му је, према његовом препричавању, одговорено да се обрати удружењу „Пиштаљка”. Рајевић је, како је Васовић пренео, био незадовољан таквим одговором јер сматра да систем заштите није помогао ни другим познатим узбуњивачима.

Као пример поменут је узбуњивач из фабрике „Крушик”, који је јавност обавестио о спорној трговини оружјем. Васовић није оспоравао постојање закона, већ је тврдио да се у пракси људи који открију осетљиве информације остављају сами, док институције и велики део јавности ћуте.

Јавно саопштење Рајевићевог правног тима наводи да су о случају обавештени Мисија ОЕБС-а у Србији, Делегација Европске уније, ЕуроЦОП, Европска конфедерација синдиката и више међународних организација које се баве заштитом узбуњивача. Постојање обавештења није исто што и одлука тих организација да су Рајевићеве тврдње доказане, али показује да је његов тим покушао да случај изнесе ван домаћег институционалног оквира.

Нада Гладовић: Новинарки „Србин.инфо” није дозвољено да присуствује

Нада Гладовић је навела да јој није било дозвољено да присуствује дисциплинском рочишту. Према њеним речима, након што су полицијски службеници видели да долази испред „Србин.инфо”, телефонски су проверили да ли може да уђе, а затим јој саопштили да присуство није дозвољено, иако је у просторији већ било других лица.

Она је пренела и разговор са једним полицајцем који јој је, док је чекала саговорнике, говорио о корупцији и лошим условима у полицији. Гладовић је зато поставила питање где су Рајевићеве колеге и како се може очекивати промена ако сви ћуте док појединци сносе последице.

Васовић: Полицијом и друштвом управља се страхом

Васовић је одговорио да је страх главни механизам контроле. Полицајци имају породице, кредите, очекивану пензију и зависе од месечне плате, због чега се, како је рекао, плаше „дуге руке” система. У таквом окружењу, већина се повлачи и настоји да остане неприметна, чак и када види неправду према колеги.

Он је Србију описао као „отету државу” у којој су, према његовој оцени, криминалне структуре преузеле институције. Насупрот томе поставио је пример Италије, где, како је рекао, држава и мафија воде непрекидан сукоб, постоји парламентарна антимафијашка комисија, а осуђенима и са њима повезаним лицима одузима се имовина стечена криминалом.

Васовић је изнео и процене да Србија има око 40 милијардера и 40.000 милионера, тврдећи да је такав број несразмеран величини и економској снази земље. Његов предлог је масовно финансијско испитивање порекла имовине, кривична одговорност повезаних лица и одузимање имовине за коју се докаже да је стечена криминалом.

Оштре оцене власти, Запада и стања српског друштва

Васовић је оценио да су институције у Србији изложене историјски незапамћеном степену разарања и контроле. Упоредио је друштвену пасивизацију са најтежим историјским примерима колонијалног насиља, помињући злочине у Конгу и поступање према северноамеричким Индијанцима. Те аналогије су његове политичке и реторичке оцене, а не тврдње редакције о истоветности различитих историјских догађаја.

Према Васовићу, грађани су дуготрајном пропагандом и страхом доведени у стање у којем не реагују ни на распродају државне имовине, ни на уништавање институција, ни на, како је рекао, одрицање од 15 одсто територије Србије. У том делу разговора тема је била и Косово и Метохија, које је у интервјуу описано као саставни део Србије чије је институционално напуштање једна од најтежих последица политике актуелне власти.

Васовић је оштро критиковао и западне државе. Рекао је да је њихова реторика о демократији, људским правима и слободама постала празна, јер, по његовој оцени, не реагују на прогон узбуњивача и полицијску репресију у Србији. Тврди да страним центрима моћи одговара економски и институционално ослабљена Србија, без домаћих банака и индустрије, чије је становништво сведено на јефтину радну снагу.

Он је критиковао и ћутање домаће јавности, медија и јавних личности. По његовом мишљењу, одбрана Рајевића није ствар политичког сврставања већ одбрана принципа: ако се дозволи да човек буде кажњен зато што указује на могућа кривична дела и пропусте, иста метода сутра може бити употребљена против било кога.

Студентски протести и питање шта грађани могу да учине

Нада Гладовић је у завршном делу разговора подсетила да студенти и грађани већ дуго траже да институције раде свој посао, али и да се унутар различитих протестних структура појављују спорења и „мешетарења”. Питала је Васовића каква могућност остаје народу ако су, са једне стране, институције заробљене, а са друге не постоји јединствен и поуздан политички одговор.

Васовић није понудио једноставан организациони рецепт. Његов одговор био је да се најпре мора прекинути ћутање: јавност мора да стане уз конкретне људе који трпе последице, медији морају да прате поступке, а полицајци да одбране професионалне стандарде и колеге које указују на незаконитост.

Као актуелни пример ширег стања поменуо је полицијско насиље у Ваљеву и оценио да се пажња институција усмерава на десет минута Рајевићевог радног дана, док се много тежи наводи о насиљу, корупцији и злоупотребама не испитују истом ревношћу.

Позив јавности за 25. септембар

На крају разговора Нада Гладовић и Данко Васовић позвали су грађане и новинаре да 25. септембра у осам часова дођу испред места одржавања наредног рочишта и прате поступак. Васовић је посебно апеловао на колеге из других редакција и независне новинаре да објаве информацију, без обзира на међусобне политичке и уређивачке разлике.

Његова завршна порука била је да јавна солидарност представља минимум самопоштовања и професионалног достојанства. Према Васовићу, ако друштво остане неми посматрач док се један узбуњивач изолује, разоружава и доводи пред дисциплински орган, онда страх постаје правило, а закон само формална декларација.

Питања на која МУП, РТС и Председништво треба да одговоре

МУП би требало да саопшти шта се тачно Рајевићу ставља на терет, на којим доказима почива дисциплинска пријава, због чега је суспендован и разоружан и да ли су приликом доношења тих одлука разматране гаранције из Закона о заштити узбуњивача. Потребан је и одговор на тврдње о Емилу Абдиљију, као и на наводе о различитом поступању према службеницима повезаним са предметом Александра Нешовића.

РТС би требало да одговори да ли је примио Рајевићев захтев за објављивање одговора или демантија поводом Вучићевог наступа 21. маја и, ако јесте, како је о њему одлучено. Председништво би требало да објасни на основу којих информација је Вучић јавно говорио о полицајцу против кога поступак није био правноснажно окончан и да ли је од МУП-а тражио његово удаљење.

Одговори су важни и за Рајевића и за јавност. Предмет више није само спор о присуству једног полицајца на радном месту: после јавног наступа председника, хапшења, суспензије и тврдњи о узбуњивању, постао је тест способности институција да раздвоје законску дисциплинску контролу од политичке одмазде.

Извор: Србин.инфо
Аутор чланка: Дејан Петар Златановић
Аутор видео прилога: Нада Гладовић