Данас се обележавају две године од пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, када је страдало 16 људи, а једна особа тешко повређена. Студенти у блокади позвали су грађане да дођу на комеморативни скуп испред Железничке станице у 11.52.
Надстрешница на железничкој станици у Новом Саду обрушила се 1. новембра 2024. године у 11.52 и том приликом погинуло је 14 људи, међу којима и четворо деце – од шест, 10, 16 и 17 година, док су тешко повређене три особе од којих су две касније преминуле у болници.
Тог дана под тонама бетона, погинули су Сара Фирић (6), Валентина Фирић (10) и Ђорђе Фирић (53) из Ковиља, затим Милица Адамовић (6), Сања Ћирић Арбутина (35) и Милева Карановић (76), све из Каћа.
Погинули су и Немања Комар (17) из Степановићева, Милош Милосављевић (21) из Книћанина, Стефан Хрка (27) из Београда, Анђела Руман (20) из Старе Пазове, Горанка Раца (58) из Новог Сада, Ђуро Швоња (77) из Степановићева, Вукашин Раковић (69) из Буковца и држављанин Северне Македоније Васко Саздовски (46).
Ања Радоњић (24) из Параћина преминула је од последица тешких повреда у болници 17. новембра 2024. године, а Вукашин Црнчевић (18) из Змајева 21. марта 2025. године.
Теодора Мартинко је са тешким повредама преживела ту несрећу.
У случају пада надстрешнице, тренутно се воде три поступка пред три различита тужилаштва – новосадским и београдским вишим јавним тужилаштвом (ВЈТ), као и пред Тужилаштвом за организовани криминал, али ни у једном случају суђење није почело ни две године касније.
10:40
Две колоне се спојиле код Футошке пијаце
Ка железничкој станици кренуле су колоне од Медицинског факултета, Лиманског парка и Варадинског моста.
На почетку колона налазе се грађани који носе венце са именима погинулих.
10:15
Грађани из неколико праваца у Новом Саду пошли на комеморативни скуп
Колоне грађана пошле су око 10 часова са три локације у Новом Саду ка железничкој станици у том граду, где ће у 11.52 бити одржан комеморативни скуп поводом друге годишњице пада надстрешнице тог објекта, у ком је погинуло 16 особа, а једна тешко повређена.
Колоне су ка железничкој станици пошле од Медицинског факултета, Лиманског парка и Варадинског моста.
Како јавља репортер агенције Бета, на челу колоне више стотина грађана која је кренула од Медицинског факултета, налази се пет венаца са именима погинулих у паду надстрешнице, а иза њих велико црно платно са натписом „11.52“ и белим голубовима.
На позив студената, у колонама нема политичких обележја, транспарената и буке јер је у питању комеморативни скуп.
Циљ три колоне је да се сједине код Футошке пијаце на Булевару ослобођења, а потом заједно том саобраћајницом стигну до железничке станице.
Тренутно код железничке станице трају последње припреме и подизање бине за комеморативни скуп, постављају се и видео-бимови у Булевару ослобођења, а саобраћај у том делу града обустављен је већ око 9 часова.
Сем три колоне, очекује се долазак и колоне бајкера из Београда, као и једне колоне пешака из Темерина, која се тренутно налази у близини Новог Сада.
Када колоне стигну, планирано је да у 11.52 буде одржано 16 минута тишине, а потом и кратак програм, чиме би се обележило две године од пада надстрешнице.
10:00
Затворене новосадске улице
Како преносе медији, једна трака Булевара Јаше Томића затворена је за саобраћај.
За саобраћај је затворен Булевар ослобођења до Булевара краља Петра, Булевар Јаше Томића од Кисачке до Бранимира Ћосића.
Затворена је и једна трака Булевара краља Петра, од Бранимира Ћосића ка Булевару ослобођења.
09:50
Суђење још није ни почело: 16 у гробу, нико у затвору
У случају пада надстрешнице, тренутно се воде три поступка пред три различита тужилаштва – новосадским и београдским вишим јавним тужилаштвом (ВЈТ), као и пред Тужилаштвом за организовани криминал, али ни у једном случају суђење није почело ни две године касније.
Новосадско ВЈТ саопштило је у петак да припремно рочиште у том поступку још увек није заказано, јер се целокупни списи предмета налазе у Врховном суду Србије, који треба да одлучи о захтевима за заштиту законитости које су поднели браниоци окривљених на одлуку Апелационог суда у Новом Саду о потврђивању оптужнице.
Том оптужницом, обухваћено је 13 особа: бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, његова помоћница Анита Димоски, бивши директори предузећа „Инфраструктура железница Србије“ Јелена Танасковић и Небојша Шурлан, главни пројектант пријекта у Саобраћајном институту ЦИП Љиљана Милић Марковић, главни пројектант идејног пројекта Милан Јелкић, одговорни пројектант грађевинске конструкције у Саобраћајном институту ЦИП Слободан Наумовић, надзорни органи Дејан Тодоровић и Марина Гавриловић из компаније „Ежис“, проф. др Милан Спремић са Грађевинског факултета, који је давао стручну оцену и техничке одлуке, инжењери Јасна Стојиљковић Милић и Зорица Славковић Марјановић због пропуста у техничком надзору, инжењер Душан Јанковић, задужен за технички надзор и праћење реализације пројекта.
ВЈТ у Београду, са друге стране, подигло је оптужницу против само три особе – менаџерке за развој у предузећу „Инфраструктура железница Србије“, председника Комисије за технички преглед Железничке станице и чланице те комисије, а стручна јавност сматра да тај поступак служи за „опструкцију“ поступка који се води у Новом Саду.
Трећи поступак води се пред Тужилаштвом за организовани криминал, који је још увек у истражној фази, а њиме је, поред Весића, Димоски, Танасковић и Шурлана, обухваћен и Томислав Момировић који је био министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре пре Весића.
Тај поступак води се због сумње на финансијске малверзације у пројекту изградње брзе пруге Нови Сад – Келебија, који је обухватао и реконструкцију новосадске Железничке станице, а осумњичени се терете да су оштетили државни буџет за 115 милиона долара.
Реконструкција Железничке станице у Новом Саду започета је 2021. године, главни извођачи радова биле су кинеске компаније „Цхина Раилwаy Интернатионал“ и „Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпанy“, а за стручни надзор биле су задужене француска компанија „Ежис“ (Егис) и мађарска компанија „Утибер“.
Станица је званично пуштена у рад у јулу 2024. године, неколико месеци пре пада надстрешнице.
Станицу су у том периоду два пута обилазили и отварали највиши државни, покрајински и градски званичници, међу којима је био и тадашњи председник Србије Александар Вучић, али и тадашњи премијер Мађарске Виктор Орбан.
Непосредно након пада надстрешнице, прво је „Инфраструктура железнице Србије“ саопштила да надстрешница није реконструисана, а затим су то понављали и Вучић, тадашњи премијер Милош Вучевић и бројни други званичници.
„Знам само да, готово невероватно, 60 година ту надстрешницу нисмо реновирали. Када смо све реновирали и огроман новац уложили, само ту надстрешницу нисмо реновирали. Зашто? Не знам, неко ће ваљда да пружи одговоре“, рекао је те вечери Вучић у обраћању јавности.
Према оптужници, разлог пада надстрешнице је присуство корозије на критичном споју затеге и кровног носача, што је ослабило носећу структуру, али и додавање нових елемената на надстрешници који су је додатно оптеретили.
Независно удружење Анкетна комисија, у којој су се налазили стручњаци из различитих области, месецима је истраживала пад надстрешнице и на крају оценила да је несрећа са 16 жртава директна последица коруптивних радњи, пропуста у процедурама и деловања неформалне линије управљања пројектом из кабинета тадашњег државног врха.
09:30
Грађани данас одају почаст комеморативним скуповима
У Новом Саду данас ће у 11.52 бити одржан комеморативни скуп у организацији студентског покрета.
Предвиђено је да се ка Железничкој станици крене из три колоне, односно са три локације – од прилаза Варадинском мосту, Лиманског парка и Медицинског факултета. Окупљање почиње у 9.30, а полазак ка Железничкој станици планиран је за 10 часова.
После тишине, уследиће говори и наступ хора, након чега ће бити положено цвеће и запаљене свеће.
Студенти, који су грађане позвали на комеморативни скуп, навели су да данас не треба носити заставе, беџеве, транспаренте и позвали да се у миру, тишини и достојанствено ода почаст страдалима.
У београдском храму Светог Саве од 9 часова помен служити патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије.
