Начелник Управе криминалистичке полиције (УКП) Марко Кричак ухапшен је рано јутрос, 1. новембра, због сумње на злоупотребу службеног положаја у случају убиства Александра Нешовића Баје на Сењаку.
Хапшење једног од највиших функционера српске полиције уследило је након вишемесечних контроверзи и кривичних пријава које су пратиле његов рад, од оптужби за брутално поступање према студентима и грађанима током протеста, преко претњи силовањем студенткињи Николини Синђелић, до сумњи на прикривање доказа и притиске на осумњичене у случају „Сењак“. Упркос бројним пријавама, Кричак је крајем 2025. године унапређен на чело једне од најважнијих управа МУП-а, а његов професионални успон годинама је отварао питања о критеријумима напредовања у српској полицији.
Марко Кричак, човек чије је име током претходних година постало готово синоним за контроверзе које су пратиле поступање појединих полицијских јединица према демонстрантима, ухапшен је у великој акцији Службе за борбу против корупције, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Заједно са њим ухапшен је и начелник Службе за сузбијање криминала (ССК) Бошко Секуловић, а према првим информацијама, обојица се сумњиче за незаконито поступање током истраге убиства у ресторану „27“ на Сењаку, као и за физичко злостављање појединих осумњичених током полицијских саслушања.
Хапшење је уследило неколико месеци након што су адвокати Веселина Милића, бившег начелника београдске полиције и помоћника директора полиције, поднели кривичну пријаву против двојице високих функционера МУП-а, тврдећи да су злоупотребили службени положај и прикривали доказе који су могли да иду у корист њиховог клијента.
Кричку позлило, тражио лекарску интеревенцију – некада мучио људе у притвору, тукао студенте
Зликовцу мафијаша Александра Вучића – бившем мачелнику УКП Марку Кричку позлило је у службеним просторијама након хапшења по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду.
У истој акцији ухапшен је и начелник Службе за сузбијање криминала Бошко Секуловић, због наводног незаконитог поступања у случају ‘Сењак’.
Ипак, ово није први пут да се Кричково име нашло у средишту озбиљних оптужби. Његову каријеру, посебно од почетка великих студентских протеста у Србији, обележиле су кривичне пријаве због наводног прекорачења полицијских овлашћења, оптужбе за злостављање приведених грађана и малолетника, као и питања о законитости његовог напредовања.
Од Безбедносно-информативне агенције до врха српске полиције
Марко Кричак рођен је 1984. године у Београду. Према званичној биографији коју је објавило Министарство унутрашњих послова, професионалну каријеру започео је у Безбедносно-информативној агенцији (БИА), где је радио у Петој управи.
Потом је прешао у Министарство унутрашњих послова, у Службу за борбу против организованог криминала (СБПОК), односно Одељење за борбу против дрога, а радио је и у Управи криминалистичке полиције Полицијске управе за Град Београд.
Након повратка у БИА обављао је функцију помоћника начелника Осме управе.
Његов даљи успон у МУП-у везује се за период када је Братислав Гашић, након руковођења БИА, преузео функцију министра унутрашњих послова.
Кричак је 2022. године постављен за заменика команданта Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО), да би већ наредне године преузео командовање том јединицом.
Његова биографија укључује и признања безбедносних институција. У октобру 2021. добио је медаљу за заслуге другог степена у БИА, док му је МУП 2023. године доделио признање за допринос и резултате у раду.
Међутим, Кричково напредовање пратила су и питања о његовом образовању и професионалним квалификацијама.
Поједини медији наводили су да је пре рада у безбедносним структурама био запослен као референт за продају аутомобила у компанији „Порше ауто“, док су безбедносни стручњаци и некадашњи полицијски функционери указивали на недостатак одговарајућег полицијског образовања и искуства у вођењу сложених криминалистичких истрага.
Упркос тим критикама, Кричак је наставио да напредује у полицијској хијерархији.
ЈЗО под његовом командом
Шира јавност за Марка Кричка сазнала је током студентских и грађанских протеста, када се Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката, којом је командовао, све чешће појављивала на улицама.
ЈЗО је, према својој основној намени, задужена за обезбеђивање одређених личности и објеката. Ипак, током протеста њени припадници учествовали су у интервенцијама према демонстрантима, што је отворило питање њихових овлашћења и оправданости ангажовања јединице која није првенствено формирана за одржавање јавног реда и мира.
Медији су током 2025. године објављивали снимке и сведочења грађана који су тврдили да су их припадници ЈЗО тукли, вређали, понижавали и приводили уз прекомерну употребу силе.
Како је раније писало „Време“, јединица је током претходних година значајно проширена, а у њен састав примани су нови припадници, чије су квалификације и професионалне биографије биле предмет медијског преиспитивања.
Кричак се тако, уместо искључиво као командант јединице задужене за безбедност штићених личности, у јавности све чешће помињао у контексту полицијских интервенција и оптужби за насиље над демонстрантима.
Николина Синђелић: Оптужбе за претње силовањем у гаражи Владе Србије
Једна од најозбиљнијих оптужби против Марка Кричка односи се на догађаје у ноћи између 14. и 15. августа 2025. године, након протеста у Београду.
Студенткиња Факултета политичких наука Николина Синђелић јавно је испричала да су њу и групу других младих људи, док су се враћали са протеста, пресрели припадници полиције и ЈЗО у близини зграде Владе Србије.
Према њеном сведочењу, полицајци, од којих су многи били у цивилу, насилно су их привели и одвели у гаражу Владе, где су били изложени физичком и психичком малтретирању.
Синђелић је тврдила да су приведенима одузимани и уништавани телефони, да су морали да леже на поду и да су их полицајци ударали и вређали.
Најозбиљније оптужбе изнела је управо против Марка Кричка, тадашњег команданта ЈЗО, тврдећи да ју је лично шамарао, ударао њеном главом о зид и претио јој силовањем.
„Говорио је како ће да ме скине и да ме силује пред свима, да ће то сви гледати“, испричала је Синђелић за Н1, а пренело „Време“.
Навела је и да јој је Кричак говорио да треба да га моли да престане да је туче, као и да је постајао све агресивнији када му је одговарала.
Према њеним речима, у гаражи су провели око три сата, након чега су пребачени у полицијску станицу у Улици мајке Јевросиме.
Синђелић је касније поднела кривичну пријаву против Кричка и других припадника јединице, док су и други грађани који су били приведени те ноћи сведочили о наводном полицијском насиљу.
Прво основно јавно тужилаштво у Београду започело је предистражне радње у вези са тим догађајима.
Међутим, како је студенткиња говорила за Нова.рс током 2026. године, месецима није имала информације о конкретном напретку поступка по својој пријави.
Кричак је, са друге стране, против ње поднео тужбу због наводне повреде угледа и части.
Тако се случај који је изазвао велику пажњу јавности наставио и кроз међусобне правне поступке, док питање одговорности за оно што се догодило у гаражи Владе Србије није добило коначан судски епилог према доступним информацијама.
Пријаве због наводног пребијања малолетника
Случај Николине Синђелић није једини у којем се Кричково име повезивало са оптужбама за полицијско насиље.
Против њега су подношене пријаве и због наводног злостављања малолетника током протеста у Београду у августу 2025. године.
Према ранијем писању, Кричак и припадници ЈЗО сумњичили су се да су у Булевару краља Александра пресрели групу малолетника, одвели их у један пролаз и тамо их физички малтретирали.
У пријавама се, према наводима медија, тврдило да је у насиљу лично учествовао и тадашњи командант јединице.
Ове оптужбе додатно су отвориле питање контроле полицијских овлашћења, посебно када је реч о поступању према малолетним особама.
Случај Драгослава Милојевића: Оптужбе за изнуђивање признања
Кричково име помињало се и у вези са догађајима након протеста испред Републичке изборне комисије крајем 2023. године.
Тада је, после инцидента у којем је један од демонстраната гурнуо председника РИК-а, ухапшен студент Драгослав Милојевић.
Према ранијим медијским наводима, након што су га идентификовали и привели полицијски инспектори, по њега и још једног ухапшеног дошли су мушкарци са фантомкама који су се представили као полицајци.
Убрзо се у појединим медијима појавио снимак на којем Милојевић говори да су му опозициони политичари Драган Ђилас и Мариника Тепић дали новац како би изазвао инцидент.
Након изласка из притвора, Милојевић је изнео тврдње да је био изложен притисцима и злостављању како би дао такву изјаву.
У медијским извештајима у вези са наводним изнуђивањем признања помињан је и Марко Кричак.
Реч је о оптужбама које захтевају судско утврђивање чињеница, али су оне додатно допринеле контроверзама око поступања јединице којом је Кричак руководио.
Од команданта ЈЗО до начелника УКП-а, упркос пријавама
Иако су против Кричка подношене кривичне пријаве и јавно изношене озбиљне оптужбе, његов професионални успон није заустављен.
Напротив, 30. децембра 2025. године постављен је за начелника Управе криминалистичке полиције, једне од најважнијих организационих јединица Министарства унутрашњих послова.
УКП има кључну улогу у откривању и расветљавању најтежих кривичних дела, укључујући организовани криминал, убиства, трговину наркотицима и друге сложене истраге.
Његово именовање изазвало је критике дела стручне јавности, пре свега због ранијих пријава и питања његових квалификација за руковођење тако важном управом.
Нова.рс је у јануару 2026. године објавила да су након Кричковог доласка на чело УКП-а уследиле кадровске промене, односно да су на поједина важна места постављени његови некадашњи сарадници из ЈЗО.
Адвокат Ненад Тасић оценио је да Кричково напредовање није било у складу са унутрашњим прописима МУП-а, али је истакао да то само по себи не подразумева кривичну одговорност оних који су га именовали.
Указао је и на питање одговорности тужилаштва за поступање по кривичним пријавама, као и на неефикасност механизама унутрашње контроле полиције.
Упркос критикама, Кричак је наставио да руководи УКП-ом, а током 2026. године учествовао је и у међународној сарадњи МУП-а.
Био је део делегације српске полиције која је посетила немачке безбедносне институције, заједно са директором полиције Драганом Васиљевићем.
Нова.рс је тим поводом упутила питања немачкој амбасади и надлежним немачким институцијама о томе да ли су упознате са пријавама и контроверзама које прате Кричка, али према тадашњим наводима портала одговори нису стигли.
Афера „Сењак“: Оптужбе за прикривање доказа и притиске на сведоке
Најозбиљнији проблеми за Марка Кричка настали су током 2026. године, када се његово име нашло у средишту сукоба високих полицијских функционера поводом истраге убиства Александра Нешовића Баје.
Нешовић је убијен 12. маја 2026. године у ресторану „27“ на Сењаку, а истрагу је од почетка пратило више недоумица, посебно у вези са особама које су се налазиле на месту злочина и наводним покушајима прикривања трагова убиства.
За убиство је оптужен Саша Вуковић, док су поступком обухваћене и особе осумњичене да су помагале у уклањању трагова и скривању тела.
Међутим, случај је убрзо прерастао у озбиљан сукоб унутар полицијског врха.
У првобитној полицијској кривичној пријави нашао се и Веселин Милић, тадашњи начелник београдске полиције и помоћник директора полиције, који је био осумњичен за непријављивање кривичног дела.
Његови адвокати су 30. јула поднели кривичну пријаву против Марка Кричка и Бошка Секуловића, тврдећи да су злоупотребили службени положај и прикривали доказе који су могли да потврде да Милић није учествовао у кривичном делу које му се стављало на терет.
Према тврдњама адвокатске канцеларије „Васиљевић легал“, двојица полицијских функционера нису тужилаштву доставила све доказе којима су располагала, иако су они, како тврди одбрана, указивали на нетачност навода из пријаве против Милића.
Милићеви правни заступници тврдили су и да је поступање Кричка и Секуловића било мотивисано личним разлозима, те да је довело до дискредитације њиховог клијента и његовог удаљења са руководеће функције.
Према писању недељника „Радар“, Кричак се сада сумњичи и да је у овом предмету учествовао у кривотворењу доказа и вршењу притисака на сведоке и осумњичене како би њихове изјаве биле прилагођене унапред формираној верзији догађаја.
Посебно су озбиљне оптужбе за физичко насиље током полицијских саслушања.
Четворица осумњичених у предмету „Сењак“ тврдила су да су их полицајци тукли, док је окривљени власник ресторана „27“ у свом исказу, како је објавио „Радар“, навео да је међу особама које су га ударале био и Марко Кричак.
Ти наводи представљају део сумњи које надлежни органи треба да испитају и не значе да је Кричкова одговорност утврђена.
УКП под Кричком и застој у истрази пада надстрешнице
Док су против Кричка подношене пријаве због случаја „Сењак“, Управа криминалистичке полиције којом је руководио нашла се на мети критика и због поступања у једној од најважнијих истрага у Србијим финансијској истрази реконструкције Железничке станице у Новом Саду.
У паду надстрешнице 1. новембра 2024. године погинуло је 16 људи, а трагедија је покренула вишемесечне студентске и грађанске протесте.
Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) током јула 2026. године указало је на озбиљне проблеме у сарадњи са УКП-ом, наводећи да полиција није доставила све тражене податке неопходне за расветљавање финансијских токова повезаних са реконструкцијом станице.
Како је ЈТОК саопштио за Нова.рс, полицији су у више наврата упућивани захтеви за прикупљање обавештења, а последњи обједињени захтев послат је УКП-у и Пореској полицији у априлу 2026. године.
Упркос ургенцијама, тужилаштву до тада није достављен ниједан целовит извештај.
Посебно је привукла пажњу информација да је, према одговору УКП-а, на поступању по захтевима тужилаштва био ангажован само један полицијски службеник.
Из тужилаштва су навели и да динамика поступања зависи од приоритета које одређује сама Управа криминалистичке полиције.
Ови наводи отворили су питање због чега једна од најважнијих полицијских управа није брже поступала по захтевима тужилаштва у истрази од изузетног јавног значаја.
Иако то само по себи не представља доказ Кричкове личне кривичне одговорности, одговорност за организацију рада управе била је једно од питања која су се отварала током његовог руковођења УКП-ом.
Хапшење које је отворило питање одговорности у врху МУП-а
После година професионалног напредовања, али и све озбиљнијих оптужби, Кричак је 1. новембра 2026. године ухапшен у акцији Службе за борбу против корупције.
Према првим информацијама које је објавио Тањуг, хапшење Кричка и Секуловића повезано је са сумњама у незаконито поступање током истраге убиства на Сењаку, укључујући наводе о пребијању осумњичених током саслушања.
„Радар“ је објавио да је Кричак ухапшен због сумње на злоупотребу службеног положаја, у вези са кривичном пријавом коју су неколико месеци раније поднели адвокати Веселина Милића.
У тренутку првих извештаја о хапшењу очекивало се детаљније оглашавање надлежног тужилаштва о конкретним радњама за које се Кричак сумњичи.
(Србин инфо, Нова)
