Прочитај ми чланакПоследњих месеци у Србији јавност све чешће слуша тврдње појединих имунолошкиња, епидемиолога, али и такозваних „факт чекер“ портала, да је обавезна вакцинација деце „стандард у великој већини развијених земаља“ и да је свака тврдња о ширем праву родитеља на избор у Европи „дезинформација“ или чак „опасна лаж“.
Поједини плаћени факт чекери отишли су и корак даље, проглашавајући нетачним наводе да у многим европским државама вакцинација није законски обавезна, или да родитељи имају право да је одбију без прекршајних санкција. Истовремено, у јавном простору готово да није било озбиљне компаративне анализе законских решења у Европи и шире, већ су се грађанима најчешће нудиле поједностављене тврдње без ширег контекста.
Управо зато настао је овај текст.
Не са намером да било кога убеђује шта треба да мисли о вакцинацији, већ да на једном месту, на основу званичних државних извора, закона, националних програма имунизације и научних радова, прикаже како ова област заиста изгледа у различитим земљама Европе и Евроазије.
Да ли је вакцинација у већини држава заиста строго законски обавезна? Где родитељ има право да одбије? Где постоје казне, а где се систем заснива на информисаном пристанку и поверењу? И да ли је истина сложенија од парола које нам се сервирају?
Одговоре нећемо тражити у етикетирању, већ у прописима, пракси и чињеницама.
Приказ је дат азбучним редом, на крају је дат приказ за земље Евроазије.
У Албанији постоји обавезна вакцинација деце по националном календару имунизације. Закон предвиђа обавезне дечје вакцине, а у пракси се вакцинациони картон тражи и за упис у вртић и школу.
Према доступним подацима и научним радовима о систему имунизације у Албанији, обавезни календар укључује вакцине попут:
- БЦГ (туберкулоза)
- Хепатитис Б
- ДТаП/ДТП (дифтерија, тетанус, пертусис)
- Полио
- Пнеумокок
- ММР (мале богиње, заушке, рубеола)
Такође, у Албанији се вакцинациони картон дигитално води преко државног система и користи за упис деце у образовне установе https://ampeid.org/documents/albania/for-the-prevention-and-combat-of-infectious-diseases/
У Андори постоји обавезна дечја вакцинација по систематском календару вакцинације. За децу се тражи вакцинациони картон, а невакцинисана деца могу имати ограничења у приступу школском систему. Постоји званичан пропис о „систематској и обавезној вакцинацији“ деце.
Андора је специфична јер се у пракси вакцинациони статус често повезује са школовањем, а чак и поједине школе траже доказ о вакцинацији приликом уписа.
У Аустрији вакцинација није обавезна, већ је препоручена. Родитељи сами доносе одлуку о вакцинацији деце и не постоји општа законска обавеза за дечје вакцине. Аустрија има бесплатан државни програм вакцинације, али без законских казни ако дете није вакцинисано. https://www.oesterreich.gv.at/en/themen/familie_und_partnerschaft/eltern-kind-pass/Seite.080400
У Белгији вакцинација је делимично обавезна.
Само једна вакцина је законски обавезна за сву децу: полио (дечја парализа) и мора бити примљена до 18. месеца живота, уз пријаву потврде општини. Остале вакцине су препоручене, али нису опште законски обавезне на нивоу државе. https://www.healthybelgium.be/en/health-status/communicable-diseases/vaccine-preventable-diseases
Белорусија је специфичан случај. Формално, Белорусија има национални календар вакцинације, али родитељ има законско право да одбије вакцинацију детета потписивањем изјаве о одбијању. То значи да у пракси вакцинација није апсолутно обавезна као у неким земљама са казнама, јер постоји законска могућност одбијања без новчаних санкција
У Босни и Херцеговини вакцинација деце јесте обавезна. Постоји законски прописан календар имунизације, а у оба ентитета (Федерација БиХ и Република Српска) рутинска дечја вакцинација се спроводи као законска обавеза и бесплатна је. https://www.unicef.org/bih/en/stories/call-proposals-increasing-childhood-immunization-coverage-roma-and-other-underserved
У Бугарској постоји обавезна дечја вакцинација. Држава има законски прописан календар обавезних имунизација и ревакцинација, који се спроводи бесплатно преко јавног здравственог система. chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://etcz88s6q2g.exactdn.com/wp-content/uploads/2020/12/bulgaria_ip.pdf
У Великој Британији (Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска) вакцинација није законски обавезна, већ је препоручена. Родитељи имају право избора и не постоје опште новчане казне нити законска обавеза за рутинске дечје вакцине. https://www.theguardian.com/society/2022/jan/09/coronavirus-should-the-uk-make-vaccination-mandatory
Државни систем, преко National Health Service (NHS), нуди бесплатан календар вакцинације, али се он заснива на препоруци, не на законској принуди.
Такође, упис у вртић и школу није условљен вакцинацијом као у неким европским државама.
У Грчкој вакцинација није формално законски обавезна као у Србији, Национални програм имунизације је препоручен, Лекари који надлежу (педијатри, патолози, породични лекари, лекари опште праксе или специјалисти) препоручују и прописују вакцине.
У Данској вакцинација није обавезна, већ је препоручена и добровољна. Држава има бесплатан национални програм дечје вакцинације, али не постоји законска обавеза нити казне за родитеље ако дете није вакцинисано
У Естонији вакцинација није обавезна, већ је добровољна / препоручена. Родитељи или законски старатељи доносе одлуку о вакцинацији детета и постоји право да се вакцинација одбије. Званично, вакцинација се спроводи уз сагласност родитеља. Естонија има државни календар имунизације и бесплатне вакцине за децу, али не постоји општа законска обавеза као у Србији, Бугарској или Хрватској.
https://www.terviseportaal.ee/haiguste-ennetus/vaktsineerimine/laste-vaktsineerimine
У Ирској вакцинација није обавезна, већ је добровољна и препоручена. Не постоји законска обавеза за рутинске дечје вакцине нити новчане казне ако родитељ одлучи да дете не вакцинише.
Ирска има државни, бесплатан програм вакцинације који спроводи Health Service Executive, али се заснива на информисаном пристанку родитеља. Такође, упис у вртић и школу није условљен вакцинацијом.
На Исланду вакцинација није обавезна, већ је добровољна и препоручена. Деца имају приступ бесплатном националном програму имунизације, али не постоји законска обавеза нити казне за невакцинисање.
Вакцинација се спроводи кроз јавни здравствени систем уз сагласност родитеља, а упис у вртић или школу није условљен вакцинационим статусом.
https://www.heilsuvera.is/en/target-groups/children/childhood-vaccinations/
У Италији постоји обавезна дечја вакцинација и спада међу европске земље са најширим бројем законски обавезних вакцина. Од закона из 2017. године, 10 вакцина је обавезно за децу до 16 година, а вакцинациони статус је повезан са похађањем вртића и школе.
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6607737/
На Кипру вакцинација није законски обавезна, већ је препоручена, У пракси, приликом уписа у државне школе често се тражи увид у вакцинациони картон детета, али то није формална законска обавеза за упис. Кипарски здравствени званичници су навели да постоји „индиректно очекивање“ вакцинације, али не и општа законска принуда.
У Летонији постоји обавезна дечја вакцинација, али са једном специфичношћу: родитељ формално може да одбије вакцинацију, уз потписивање изјаве и информисање о последицама али без икакве казне за одбијање исте. Ипак, по закону постоји обавезан национални календар вакцинације за децу.
У Литванији вакцинација није обавезна, већ је препоручена и добровољна. Родитељи имају право да одлуче да ли ће вакцинисати дете и не постоји општа законска обавеза дечјих вакцина као у Србији, Италији или Бугарској. Званични литвански здравствени органи наводе: „Нема обавезних вакцинација у Литванији“.
Литванија има државни календар вакцинације и бесплатне вакцине за децу (против туберкулозе, хепатитиса Б, ММР, полија и других болести), али се спроводе уз сагласност родитеља.
Раније је било покушаја да се уведу ограничења за невакцинисану децу у предшколским установама, али обавезна вакцинација није уведена.
У Лихтенштајну вакцинација није опште законски обавезна, већ је препоручена и добровољна. Земља има национални календар вакцинације, али се он заснива на препорукама и информисаном пристанку родитеља, слично систему у Швајцарској, са којом је здравствено веома повезана.
Здравствене власти Лихтенштајна активно препоручују дечје вакцине (MMR, дифтерија, тетанус, полио и друге), али не постоји општа законска обавеза нити казне за родитеље ако дете није вакцинисано.
https://www.llv.li/en/individuals/health-care-and-care/health-and-prevention/vaccination
У Луксембургу вакцинација није обавезна, већ је снажно препоручена. Држава има национални календар вакцинације и бесплатне вакцине за децу, али не постоји законска обавеза нити казне за родитеље ако дете није вакцинисано. Званични здравствени портал Луксембурга јасно наводи: „Вакцинације нису обавезне, али су снажно препоручене“.
https://santesecu.public.lu/en/espace-citoyen/departement-sante/vaccination/calendrier-vaccinal.html
На Малти постоји делимично обавезна вакцинација. Није цео календар законски обавезан као у Италији, али су одређене вакцине прописане законом. Према званичним здравственим властима Малте, вакцинација против дифтерије, тетануса и полија је обавезна по закону, а у појединим прописима се помиње и рубеола.
Остале вакцине (нпр. MMR у целини, хепатитис Б, Hib и неке друге) су углавном препоручене, али нису све законски обавезне.
https://primaryhealthcare.gov.mt/en/immunisation/
У Молдавији постоји обавезна дечја вакцинација. Држава има национални програм имунизације са обавезним вакцинама, а вакцинациони статус је повезан са уписом у образовне установе (вртић/школу).
У Монаку постоји обавезна дечја вакцинација. Кнежевина има закон о обавезној вакцинацији деце, а крајем 2025. године тај режим је чак проширен на већи број вакцина.
У Немачкој не постоји општа обавезна вакцинација за све дечје вакцине, али постоји законска обавеза за мале богиње (морбиле / measles). Од 2020. године, по тзв. „Закон о заштити од морбила“ (Masernschutzgesetz), деца која иду у вртић, школу или колектив морају имати доказ о вакцинацији против морбила (обично кроз MMR вакцину) или доказ о имунитету.
https://www.kita.nrw.de/en/compulsory-vaccination-measles-protection-act
За остале вакцине (дифтерија, тетанус, полио, хепатитис Б и др.) вакцинација је препоручена, али није законски обавезна. Немачке здравствене власти их снажно препоручују преко сталне комисије STIKO, али нема опште законске обавезе као у Србији или Италији.
Постоје и последице за непоштовање закона о морбилима:
- невакцинисана деца могу бити искључена из вртића,
- родитељима могу бити изречене новчане казне до 2.500 евра у одређеним случајевима.
У Норвешкој вакцинација није обавезна, већ је добровољна и препоручена. Норвешке здравствене власти изричито наводе: „У Норвешкој је сва вакцинација добровољна“. Дечје вакцине су део бесплатног националног програма, али се спроводе уз сагласност родитеља.
Деца у Норвешкој бесплатно добијају вакцине против више болести (MMR, дифтерија, тетанус, полио, велики кашаљ и друге), али не постоји законска обавеза нити казне за родитеље ако одбију вакцинацију, нити је класично условљен упис у школу као у неким другим државама.
https://www.helsenorge.no/en/information-in-english/vaccination-of-children/
У Пољској постоји обавезна дечја вакцинација. Пољски закон предвиђа обавезан календар вакцинације за децу и младе до 19 година, а односи се на сву децу која бораве у Пољској дуже од 3 месеца. Родитељи су у обавези да децу вакцинишу према државном календару.
https://www.vaccinestoday.eu/stories/poland-is-prioritising-disease-prevention-at-all-ages/
У Португалији вакцинација углавном није обавезна, већ је препоручена, али постоји једна важна специфичност: вакцине против дифтерије и тетануса морају бити ажурне за упис у образовне установе и полагање испита. То значи да Португалија нема општу законску обавезу за цео дечји календар као Италија или Србија, али има делимично условљавање.
Португалски национални програм вакцинације је бесплатан и веома обухватан, али се већина вакцина формално заснива на препоруци и пристанку родитеља.
Румунија има национални календар вакцинације, али општа законска обавеза за све дечје вакцине није у потпуности спроведена као у Србији или Италији. Годинама су постојали предлози закона о обавезној вакцинацији и казнама, али су више пута мењани и одлагани. Истовремено, у пракси држава користи рутински календар и јаке препоруке.
У Русији постоји национални календар обавезних (рутинских) дечјих вакцина, али постоји важна специфичност: родитељи формално имају право да одбију вакцинацију детета писменом изјавом. Дакле, Русија није исто што и Србија или Италија по строгоћи примене, али има систем „обавезног календара“ са могућим ограничењима у одређеним ситуацијама.
https://en.am-am.com/articles/dlya-mam/natsionalnyy-kalendar-privivok/
У Северној Македонији постоји обавезна дечја вакцинација. Закон о заштити становништва од заразних болести предвиђа обавезну имунизацију за одређене болести, а вакцинациони статус је повезан и са уписом у вртић и школу.
У Словачкој постоји обавезна дечја вакцинација. Закон и правилници Министарства здравља прописују обавезан календар имунизације, а предвиђене су и новчане казне за избегавање обавезних вакцина, иако примена у пракси може варирати.
У Словенији постоји обавезна дечја вакцинација. Словенија има један од строжих система обавезне вакцинације у Европи, са законом прописаним календаром имунизације и могућношћу санкција за избегавање вакцинације. У Словенији постоји могућност медицинског изузећа. Родитељи који одбију обавезну вакцинацију могу се суочити са прекршајним поступком и новчаним казнама.
https://www.gov.si/en/topics/vaccination/
У Србији постоји обавезна дечја вакцинација. Закон о заштити становништва од заразних болести и подзаконски акти прописују обавезну имунизацију за одређене заразне болести, а календар вакцинације спроводи се преко државног здравственог система.
вакцинациони картон се тражи при упису у вртић и школу,
за избегавање обавезне вакцинације могу бити покретани прекршајни поступци и новчане казне за родитеље.
У Финској вакцинација није обавезна, већ је добровољна и препоручена. Финске здравствене власти изричито наводе да су све вакцине у националном програму добровољне, а спроводе се уз информисани пристанак родитеља. (thl.fi)
Држава има бесплатан и веома обухватан програм дечје вакцинације (MMR, дифтерија, тетанус, полио, велики кашаљ, Hib, пнеумокок и друге), али не постоји законска обавеза, казне нити условљавање уписа у школу вакцинацијом
https://stm.fi/en/vaccinations
У Француској постоји обавезна дечја вакцинација. Од 2018. године број обавезних вакцина је проширен са 3 на 11, и оне су услов за упис деце у јаслице, вртиће и школе.
https://www.service-public.gouv.fr/particuliers/vosdroits/F767
У Холандији вакцинација није обавезна, већ је добровољна и препоручена. Држава има национални програм имунизације, али не постоји законска обавеза нити новчане казне ако родитељ одлучи да дете не вакцинише.
Вакцине за децу (MMR, дифтерија, тетанус, полио, велики кашаљ, Hib, HPV и друге) су бесплатне и нуде се кроз државни програм, али се заснивају на добровољном пристанку родитеља.
Такође, упис у вртић и школу није условљен вакцинацијом.
https://www.rivm.nl/en/national-immunisation-programme
У Хрватској постоји обавезна дечја вакцинација. Закон о заштити становништва од заразних болести и програм обавезне имунизације прописују обавезне вакцине за децу, а родитељи који одбију вакцинацију могу бити предмет прекршајних поступака и новчаних казни.
У Црној Гори постоји обавезна дечја вакцинација. Закон о заштити становништва од заразних болести прописује обавезну имунизацију против одређених заразних болести, а вакцинација се спроводи по националном календару
У Чешкој постоји обавезна дечја вакцинација. Закон прописује обавезан календар вакцинације, а за одређене колективе (посебно вртиће) доказ о вакцинацији је услов за упис, осим у случају признатог медицинског изузећа
https://portal.gov.cz/en/informace/vaccination-INF-188
У Швајцарској вакцинација није опште обавезна, већ је добровољна и препоручена. Родитељи доносе одлуку о вакцинацији детета и не постоји национална законска обавеза за рутинске дечје вакцине. Швајцарска има бесплатне или субвенционисане препоручене вакцине (MMR, дифтерија, тетанус, полио, HPV и друге), али:
- нема казни за невакцинисање,
- упис у школу није условљен вакцинацијом на националном нивоу
У Шведској вакцинација није обавезна, већ је добровољна и препоручена. Држава има национални програм имунизације за децу, али не постоји законска обавеза нити новчане казне ако родитељ одлучи да дете не вакцинише. Вакцине (MMR, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, полио, Hib, HPV и друге) су бесплатне и нуде се кроз државни здравствени систем, али се спроводе уз пристанак родитеља. (1177.se)
Такође:
- упис у вртић и школу није условљен вакцинацијом,
- нема општих законских санкција за невакцинисану децу
У Шпанији вакцинација није опште законски обавезна, већ је добровољна и препоручена. Национални календар вакцинације постоји и финансира га држава, али родитељи формално имају право да одбију рутинску вакцинацију детета. (sanidad.gob.es)
Међутим, постоји важна специфичност: у ванредним епидемиолошким ситуацијама, регионалне власти и судови могу одобрити мере јавног здравља које укључују вакцинацију или ограничења, али то није исто што и општа обавезна вакцинација.
https://www.caserexpatinsurance.com/blog-typical-non-spanish/are-vaccines-mandatory-in-spain
У Украјини постоји обавезан календар дечје вакцинације, али је систем мешовит у примени. Формално, држава прописује рутинске (обавезне) вакцине и потврда о вакцинацији се тражи за вртић и школу, Међутим, постоји важна специфичност: родитељ формално може да одбије вакцинацију, али невакцинисана деца могу имати ограничења за похађање вртића/школе, посебно у редовној настави и у зависности од епидемиолошке ситуације.
https://kv.cdc.gov.ua/en/article/kalendar-shheplen/
У Мађарској постоји обавезна дечја вакцинација и Мађарска спада међу земље са једним од строжих система у Европи. Закон прописује обавезан календар вакцинације за децу, а вакцинациони статус се прати кроз здравствени и школски систем
У Турској вакцинација формално није законски обавезна у смислу строге законске присиле, али постоји државни национални календар имунизације који се рутински спроводи и активно прати. Важна специфичност је да су турски судови у више случајева пресудили да је за вакцинацију потребан пристанак родитеља, па држава у пракси не спроводи класичан модел „обавезно уз казне“ као Србија или Мађарска.
У Грузији (држава Грузија / საქართველო) вакцинација није строго законски обавезна као у Србији или Италији,
У Јерменији вакцинација није строго законски обавезна као у Србији, Мађарској или Хрватској, али постоји државни национални календар вакцинације и снажан систем рутинске имунизације. Закон дефинише имунизацију као део јавног здравља, а држава обезбеђује бесплатне вакцине за децу. Према међународним анализама вакцинационих политика, Јерменија се најчешће сврстава у групу земаља са мешовитим / условљеним моделом, а не међу земље са строгом законском обавезом и казнама као Србија или Италија. Постоје законски оквири за имунизацију и потенцијална условљавања, али није класичан модел „обавезно уз санкције“.
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9617035/
Казахстан има државни календар обавезних превентивних вакцинација и закон користи термин „mandatory preventive vaccinations“ (обавезне превентивне вакцинације). Вакцинација је део државног система и спроводи се против више заразних болести.
Међутим, постоји важна специфичност:
- родитељ може писмено да одбије вакцинацију,
- невакцинисана деца не могу аутоматски бити одбијена за школу,
- али за вртиће/предшколске установе постоје ограничења и правило колективног имунитета (нпр. ограничен проценат невакцинисане деце у групама)
https://eurasianet.org/kazakhstan-mandatory-vaccination-plans-dropped
На основу анализе 47 европских и евроазијских држава, засноване на званичним законским прописима, националним календарима имунизације, државним здравственим порталима и научним изворима, може се закључити да је слика далеко сложенија од тврдње која се често чује у српској јавности да је „обавезна вакцинација правило у великој већини земаља“.
Од укупно 47 анализираних држава, у 17 земаља вакцинација деце је строго законски обавезна, уз санкције, условљавање уписа у вртић или школу и ограничене могућности изузећа. Са друге стране, у 24 државе вакцинација није законски обавезна, већ се заснива на информисаном пристанку родитеља, препорукама и добровољном прихватању или одбијању. Додатно, 6 земаља има мешовит или делимично обавезан модел, где постоје одређене обавезе, условљавања или ограничења, али и право родитеља на одбијање.
То значи да у анализи овог узорка строго обавезна вакцинација није већински модел, већ да је број земаља које примењују добровољан или мешовит приступ готово двоструко већи.
Посебно је занимљиво да бројне развијене европске државе, попут Норвешке, Шведске, Данске, Финске, Холандије, Швајцарске, Велике Британије, Ирске, Аустрије и Шпаније, немају законски обавезну вакцинацију деце, већ систем заснивају на поверењу у институције, информисаном пристанку и добровољном одзиву.
С друге стране, строжи модели су чешћи у делу Балкана, Централне и Источне Европе, као и у појединим државама које су накнадно пооштриле прописе након пада обухвата вакцинацијом, попут Француске и Италије.
Зато би можда било прецизније рећи да не постоји један европски модел вакцинационе политике, већ више различитих приступа, од потпуно добровољних до строго законски обавезних. Управо зато јавна расправа о овој теми захтева више чињеница, а мање парола, етикетирања и поједностављивања.
С обзиром на актуелну тему у Србији, везано за увођење ХПВ вакцине у калндар обавезне имунизације, важно је напоменути да је ова вакцинау Европи и Евроазији, дакле укључујући свих 47 анализираних земаља, обавезна само у Северној Македонији.
Mедијски тим Удружења грађана ,,Лекари и родитељи за науку и етику“
