– Влада у Уједињеним Нацијама непризнатог “Косова”, доноси закон који је крајње неповољан по српско становништво на Косову и Метохији. У први мах неприхватљив до тачке “пуцања”, јер готово сваки води ка једном циљу, стварању етнички чисте државе.

– Креће “незадовољство” српских власти, које каснијим потезима показују да је то незадовољсто заправо неискрено и исценирано. Своди се на умирење српске јавности и лажни привид да се води рачуна о државним интересима и Србима са Косова и Метохије.

– Почињу наводно скривени а заправо унапред договорени преговори уз асистенцију ЕУ која се појављује као фактор стабилизационих решења са крајњим циљем усвајања иницијалног закона такозване Владе “Косова”.

– Усваја се прелазно решење као компромис, који то никако није јер заправо само одлаже тренутну примену таквих закона у свим њиховим Члановима. Обично се примена одлаже на месец до годину дана а зависи од вредности улога и величине “жабе” коју требају прогутати Срби са обе стране административне линије.

– “Закон на почек” се слави као победа српских власти уз саучесништво режимских медија, који прелазно решење приказују као врхунско кулинарство Главног кувара, чији ће укус задовољити апетите свих фактора на трпези.

– Србија слави нови пораз, уз тишину оних који су те законе иницирали јер након истека прелазног периода, за столом остају само они. Уживају у правом јелу а не “куваној жаби” коју смо сви ми више пута појели!

Па Срби, “пријатно” нам било! До када?