Новинар Љубомир Стефановић присуствовао је као представник јавности рочишту у поступку који је предузеће „Стартинг“ покренуло против проф. др Дејана Мировића. У изјави датој испред суда рекао је да се осећао понижено због саме чињенице да фирма која је учествовала у радовима на Железничкој станици у Новом Саду тужи професора који је постављао питања о њеној улози. Стефановић је „Стартинг“ непосредно назвао одговорним за погибију шеснаесторо људи, али таква одговорност није правоснажно утврђена у судском поступку.

Он је нагласио да могућност подношења тужбе може бити законита, али да је, према његовом вредносном суду, такав поступак дубоко нелегитиман и морално неприхватљив. Према Стефановићевим речима, јавни интерес налаже да се најпре утврди одговорност за пад надстрешнице, а не да се судски прогоне они који о томе говоре.

– Срамота ме је што сам овоме уопште присуствовао. Дошли смо у ситуацију да фирма коју сматрам одговорном за трагедију тужи људе због наводног нарушавања части и угледа – изјавио је Стефановић.

„Правно је можда могуће, али није легитимно“

Стефановић је направио разлику између формалног права предузећа да поднесе тужбу и друштвене оправданости таквог поступка. Он је рекао да разуме да правно лице може да тражи судску заштиту свог угледа, али да јавност има право да оцени контекст у којем се то право користи. Према његовим речима, трагедија у Новом Саду није обичан пословни спор, већ случај у којем је живот изгубило шеснаесторо људи.

Због тога се, како је оценио, од учесника у радовима очекује да одговарају на питања јавности, објаве документацију и помогну утврђивању одговорности. Уместо тога, тужба против Мировића оставља утисак да се тежиште са одговорности за радове пребацује на речи критичара. Стефановић је такав поредак ствари назвао великом срамотом за правосуђе и целокупно друштво.

– Разумем да је подношење такве тужбе правно могуће. Међутим, легитимно сигурно није – поручио је он.

Стефановић је током изјаве направио поређење са другим поступком који се истога дана водио у судској згради. Поменуо је спор у којем је, према његовим речима, Веселин Милић тужио полицијског капетана Здравка Рајевића. Он је тај случај повезао са ранијим наводима о злочину на Сењаку. Његова основна порука била је да судски поступци не смеју постати средство којим моћни појединци и предузећа кажњавају људе који указују на сумњу у криминал, корупцију или злоупотребе. Стефановић сматра да се тиме изврће улога правосуђа, јер они који траже одговоре постају тужени, док питања о тежим догађајима остају без коначног одговора. Зато је затражио већу јавност судских поступака и доследно утврђивање чињеница.

Подршка Мировићу: „Нема мирења“

Новинар „Славија.инфо“ посебно је поздравио начин на који је Дејан Мировић пред судом изложио своју одбрану. Као најважнију поруку издвојио је Мировићево одбијање да се мири са „Стартингом“ и да повуче своје раније изјаве. Стефановић је оценио да би мирење у оваквом предмету значило прихватање да су питања о улози предузећа у реконструкцији била недопуштена. Он сматра да се од професора, новинара и других јавних личности не може тражити ћутање док још нису расветљене све околности трагедије.

Према његовим речима, поступак би могао да се претвори у прилику да се пред судом размотре пословање фирме, њена стварна власничка структура и улога у другим државним пословима. Стефановић је изразио уверење да ће Мировић, уз правну помоћ адвоката Ивана Нинића, успети да покаже због чега је његова критика била питање од јавног значаја.

– Драго ми је како је Дејан Мировић изнео одбрану и што је рекао да нема мирења. Надам се да ће се у поступку показати о каквој се фирми ради, ко су њени стварни власници и за шта је све била задужена – навео је Стефановић.

Питање отворено изјавом	Стефановићева оцена	Шта би поступак морао да утврди
Зашто је тужен Мировић	Због критике и питања о „Стартингу“	Тачан садржај спорне изјаве и њен чињенични основ
Положај „Стартинга“	Фирма сноси одговорност за радове	Формални и стварни обим њених послова
Одговорност за надстрешницу	Стефановић фирму сматра одговорном	Кривичну и грађанску одговорност мора утврдити суд
Мирење	Не треба га прихватити	Да ли ће поступак прећи у фазу главног претреса
Власништво над фирмом	Постоји сумња у стварне власнике	Пословни регистри, токови новца и управљачки утицај
Јавни интерес	Предност мора имати истина о трагедији	Потпуна документација о пројекту и извођењу радова

Судски поступак као могућност за откривање нових података

Стефановић је оценио да би судски поступак, супротно могућој намери тужиоца, могао да помогне јавности да сазна више о „Стартингу“. Он очекује да одбрана затражи уговоре, списе, пословне исправе и друге доказе који се односе на улогу предузећа у реконструкцији. Према његовој оцени, да се трагедија и тужба нису догодиле, велики део јавности вероватно никада не би ни чуо за ово предузеће. Управо зато сматра да тужба неће нужно ућуткати критичаре, већ би могла да прошири јавну расправу.

Он је изразио наду да ће бити разјашњено ко је доносио одлуке, ко је изводио поједине радове и ко је контролисао њихов квалитет. Истовремено је упозорио да све тврдње о прикривеном власништву или другим кривичним делима морају бити доказане, а не засноване само на политичким претпоставкама.

Стефановић: Већина медија зависи од државног и политичког новца

У другом делу изјаве Стефановић је критиковао начин на који медији извештавају о судским поступцима од великог јавног значаја. На питање због чега већина редакција не прати овакве случајеве, одговорио је да је медијски простор у Србији у великој мери потчињен политичким и пословним интересима. Он је изнео низ процена о милијардама евра уложеним у куповину медијских предузећа, спортска права и телевизијске системе.

Поменуо је Н1, Нову С, права преноса Премијер лиге, „Коперникус“, телевизије Б92 и Прва, али наведени износи у самом разговору нису документовани. Његова суштинска тврдња јесте да власт и са њом повезани пословни кругови контролишу медијски простор огромним новцем, власништвом и буџетским утицајем. Због тога, према Стефановићу, теме попут тужбе „Стартинга“ против Мировића остају на маргини.

– Какви медији, Дејане? У медијима смо ти и ја. Огроман новац уложен је да се створи слика да је у Србији све у најбољем реду – рекао је Стефановић.

Он је режимске и буџетски зависне медије оптужио да свакодневно губе судске спорове због начина на који извештавају о политичким противницима и критичарима власти. Према његовој оцени, трошкови тих спорова нису довољни да промене њихову уређивачку политику, јер располажу много већом финансијском подршком. Као последица таквог система, јавност не добија потпуну слику о поступцима који могу да открију везе између државних послова, предузећа и политичког врха.

Независно извештавање, како је рекао, све више се своди на неколико портала, Јутјуб канала и друштвене мреже. То значи да грађани морају сами да траже информације изван главних телевизија и великих медијских система. Стефановић је закључио да су преостали независни канали истовремено изложени финансијским притисцима, тужбама и покушајима јавне дискредитације.

Област	Стефановићева тврдња	Последица по јавност
Власништво над медијима	Огроман новац уложен је у контролу медијског простора	Смањен број независних извора
Буџетско финансирање	Поједине редакције зависе од државног новца	Избегавање тема неповољних за власт
Судски спорови медија	Режимске редакције губе бројне поступке	Трошкове не прати промена уређивачке политике
Извештавање о „Стартингу“	Велики медији не прате поступак довољно	Грађани остају без података о предмету
Друштвене мреже	Постају главни простор слободнијег извештавања	Информације теже допиру до шире јавности
Независни медији	Изложени су тужбама и финансијским притисцима	Раст опасности од самоцензуре

Захтев да се јавности омогући увид у цео случај

Стефановићева изјава заснива се на уверењу да тужба против Мировића не може бити посматрана као обичан спор о пословном угледу. У средишту предмета налази се трагедија са шеснаест жртава, као и право јавности да зна ко је пројектовао, изводио, надзирао и прихватио радове на Железничкој станици. Он сматра да су новинари дужни да прате сва рочишта и објављују документа која постану доступна у поступку.

Истовремено, тешке оптужбе о кривици, прикривеном власништву и другим незаконитостима морају се јасно приписати њиховим ауторима док их суд или надлежно тужилаштво не потврде. Стефановић је, међутим, уверен да страх од тужби не сме бити разлог за ћутање. Према његовој оцени, право на углед не може служити као штит од питања која се односе на губитак људских живота и трошење јавног новца.

– Оно што је преостало налази се на друштвеним мрежама и у малом броју независних медија. Сви остали су послушници и буџетски зависници – закључио је Љубомир Стефановић за Србин.инфо и СМС Лајв ТВ.

Извор: Србин.инфо