Мали је у писаној изјави нагласио да је Србија потпуно посвећена испуњењу циљева из Реформске агенде, „иако је напредак благо успорен због домаћих негативних дешавања“.

„То је наш апсолутни приоритет и томе остајемо посвећени. Јасно смо трасирали свој европски пут и на њему ћемо остати док не испунимо све реформске циљеве“, рекао је Мали, саопштило је Министарство финансија.

Од одобрених 56,5 милиона евра, Мали додаје да ће директно у буџет Србије бити уплаћено 26,3 милиона евра, док је 30,2 милиона евра намењено пројектима у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WБИФ – Wестерн Балканс Инвестмент Фунд).

Милиони од Европске комисије односе се на реформе које је Вучићев режим спровео у другој половини 2024. године, а од седам корака колико је предвидела Реформска агенда за тај период, ЕУ је проценила да је Србија остварила имплементацију трећег енергетског пакета: увела 5Г мреже и ускладила се са визним режимом ЕУ, истиче се у Синишином саопштењу.

Да би повукла опредељени новац од укупно милијарду и 588 милиона евра, Србија ће морати да спроведе 98 корака наведених у Реформској агенди у четири кључне области: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција…

У 2026. години је предвиђено 516 милиона евра, а у 2027. години Србија може да рачуна на 529 милиона из Плана раста, наводи се у документима која се тичу Реформске агенде Србије.