Сви недаће са којима се Србија суочава наставиће се и у наредној години, јер власт није нашла решења у многим сферама. Поставља се питање – да ли су у 2026. веће шансе да дође до расплета или новог заоштравања?
Дипломата Срећко Ђукић у разговору за Нову истиче да се у следећу годину преносе све кризне теме, без изгледа да иједна од тих криза буде решена.
Напротив, каже Ђукић, свака од њих биће продубљена и коштаће грађане Србије финансијски, политички, санкционо и на сваки други начин.
Па, кренимо редом…
Нафтна индустрија Србије
Србија се суочава са озбиљном кризом у вези са енргетским снадебавњем земље, од када је НИС под америчким санкцијама, а председник Србије Александар Вучић више пута досад је ставио интересе Русије испред српских. Као најаву решења, најновију, Вучић помиње 15. јануар. Заправо, питање је – има ли уопште решења за НИС?
Вучић тврди да време цури, а мање од месец дана остало је до рока којим је Србија поново хтела да изађе у сусрет Русији, те им дала да они реше проблем око НИС-а. Појавиле су се и најаве да би потенцијални купац могао да буде мађарски МОЛ.
Срећко Ђукић за Нову каже да ако из огромног пакета, где нема светлих тачака за 2026. годину, издвојимо тему НИС-а, у склопу енергетске безбедности Србије, без обзира како то питање буде решено, оно ће Србију дебело коштати финансијски. Ђукић објашњава да ће грађани то осетити у цени нафтних деривата, или на други начин, имајћи у виду да неке рачунице показују да НИС може да кошта више од четири милијарде евра за годину дана.
„То подразумева иако се НИС у међувремену прода, јер сваки купац који купи НИС сигурно неће новац издвајати у рехабилатиацију и ревитализацију већ ће форсирати своје капацитете. То се пре свега односи на мађарски МОЛ, ако он буде купио, а ми имамо за ту тврдњу имамо у доказу да је МОЛ практично уништио Ину у Хрватској коју је купио, а треба да се подсетимо да је Ина некада била највећа југословенска рафинерија“, каже саговорник Нове.
Избори
Председник Александар Вучић тврди да ће 2026. година бити прекретница у политичком животу Србије. Он је најавио одржавање “судбоносних” избора.
Ако је судити по (не)учињеном досад, председник све време покушава да купи време, с обзиром на то да изборе није расписао још увек, иако их студенти и грађани траже већ неколико месеци.
Иначе, Студенти у блокади почели су да прикупљају потписе грађана на више локација у Београду, као и у другим градовима Србије за подршку расписивању избора. Циљ акције која је названа „Распиши победу“ је припрема за ванредне парламентарне изборе, што је месецима њихов једини захтев.
Од – добићете изборе кад год желите, до увређеног – избори ће бити кад ненадлежна институција каже, прошла је читава година, а на питање да ли ће избори коначно бити расписани у години пред нама и да ли ће заиста бити „судбоносни“, Ђукић каже да ни ту није оптимистичан.
„Мислим да ће власт радити свим снагама да ти избори буду 2027. године, уочи или после ЕXПО-а, јер ЕXПО је круна ове власти и то би требало да буде и круна избора. Мени је заиста тешко замислити две ствари. Прва, да се сутра пробудим и да у Србији угледам другу медијску слику, а да је Вучић на власти, и друга, да се одрже избори по свим демократским принципима, а под контролом ове власти. За мене су те две ствари незамисливе“, наводи Ђукић.
Нула помака у европским интеграцијама
Напретка у преговорима о приступању ЕУ нема ни ове године. Србија и у наредну годину улази без отврених погавља. Четири године без отварања иједног кластера.
Тако изгледа „европски пут Србије“ за који Вучић тврди да је „једини пут“. И док су Албанија и Црна Гора малтене на крају својих приступних процеса, из ЕУ упозоравају да су реформе у Србији успорене, да нема напретка у владавини права, а да је напредак у правосуђу и борби против корупције минималан.
Ђукић каже да сваки пут има свој почетак и крај, те да је тврдња да смо на европском путу, у ствари тврдња да смо ми на самом почетку.
„Једино што је остало од тог пута је да смо земља кандидат за чланство у ЕУ. Практично ништа више није, нити има изгледа да ће бити“, каже Срећко Ђукић и напомиње:
„Ми смо некад одмакли, поготово од Албаније, која се још није ни налазила на ЕУ путу, али она сада не само да нас је претекла, већ је једну руку испружила да отвори врата ЕУ, за неких годину до две дана“, каже он.
Истиче да ништа не очекује тим пре, што како наводи, власт већ тврди да је Србија на европском путу, а да Европска унија није.
„То је један нонсенс, и то сведочи да власт није спремна да било шта учини да се рестартује европски пут, да се рехабилитује европска политика, већ ми имамо и даље форсирање антиевропске кампање и неких наратива да смо ми суверена, самостална, независна земља, што практично значи – нама ЕУ не треба и немамо намеру да слушамо препоруке Европске уније, нити да поступамо по правилилма по којима смо се договорили да ћемо ући у Европску унију“, каже Ђукић и додаје:
„Лично под овом влашћу не очекујем никакво приближавање Европској унији. Једино што власт очекује јесте да извуче још неки евро из евроуниског банкомата“.
Српска спољна политка озбиљно нарушена
Српска спољна политика доживела је у 2025. години тотални дебакл.
Иако је Србија чинила све да се додвори Русији, управо због Руса налазимо се у неизвесној ситуацији са НИС-ом. То је српску спољну политику „покосило“ на међународном плану, јер су стигле санкције из Америке због НИС-а, а Србија је на исте остала нема, иако је најава да ће до санкција доћи било готово годину дана раније.
Пре тога сазнали смо дипломатски скандал у Мајамију, када Вучићу није дозвољен приступ Републиканској конвенцији, а сад и одустајање од Генералштаба.
Затим, из Европске уније стизала је критика за критиком због неиспуњавања препорука европских институција.
Могло би се рећи да је спољна политика Александра Вучича доживела потпуни суноврат, те да једина нада остаје у оно „челично пријатесљство“ које председник чува – са Кином.
Седење на више столица више не пролази и сам Александар Вучић је рекао да је Србија сатерана уза зид или да је у слепој улици.
Срећко Ђукић каже да би се спољна политика Србије извела на други пут, потребно је да постоји и друга унутрашња политика.
„Међутим, не видим ниједан знак спремности да се мења стање у унутрашњој политици, а по самој дефиницији спољна политика је продужетак унутрашње политике. Не очекујем да се ишта и ту деси, већ даље инсистирање на европској поштапалици, на ослањање е на Русијиу и Кину, и мислим да су то путеви којима ова власт намерава да се креће и у 2026. години“, закључује Ђукић.
