Мама каже да би Нишлије приметиле Андреја, коментар је на социјалним мрежама поводом посете председника Србије и оснивача Српске напредне странке Александра Вучича Нишу, коју је критичка јавност- од студената у блокади, преко опозиције, до дела медија- скоро у потпуности игнорисала.
„Небитан си као Вучић у Нишу“, још је један од сличних коментара. „Пао је мрак и има магле, сад можеш да прошеташ Нишом“, сугестија је неког, навученог на „наградно“ питање- да ли ће смети да се прошета градом у држави чији је председник.
Крајем прошле седмице могло се учинити да је Вучић у функционерској кампањи, и то у граду који је безмало изгубио на прошлим локалним изборима- те горљиво отвара фабрике, посећује успешне фирме, индустријске центре и Војску, вози се аутобусом, једе бурек или мези у кафани као „један од нас“- док опозиција поштује предизборну ћутњу, изузев у пар прекршаја.
У СНС-у је Данасу незванично речено да „затварање очију“ студената, опозиционих странака и других организација гледе посете председника Србије није чин бојкота- он би подразумевао јавни позив и организовану акцију- већ њихова „слабост“ и „неспособност да се организују“, пошто се енергија протеста „издувала“.
Међу критичарима политике власти, пак, за наш медиј кажу да „немарење“ за посету Вучића шаље јасну поруку да је ирелевантан, посебно у Нишу, где више „нема шта да тражи“, те да метод политичке борбе не морају бити само протести, већ и потпуно „негирање“ неког догађаја или личности.
Студенти и грађани Ниша су, иначе, приликом ранијих посета председника Србије или функционера његове странке организовали протестна окупљања- међу последњима 17. маја, када је Вучић говорио на „Свенародном сабору“, а они му пред долазак поручили да „није добродошао“.
Вучић: Блокадери лажу, ниједну трубу нисам чуо
Вучић је током посете између осталог казао да је задовољан „колико је град напредовао“ од 2016, али да „увек мора брже, мора више“, а он „не воли да буде задовољан, воли да буде незадовољан, јер то је оно што вас покреће напред“.
Рекао је и да „верује“да ће СНС опет победити на изборима, за годину дана или нешто мање од тога. Према његовим речима, СНС власт „сада ствари ради неупоредиво боље, неупоредиво другачије и више“ него прошле године, када је „био скоро сигуран да је немогуће да добију изборе“.
„У овом граду живе дивни људи, али живе и пробисвети које смо видели 21. марта. И ти пробисвети мисле да су већина. Нису никад били и неће никад бити“, казао је он, алудирајући на овогодишњи грађански протест, организован поводом најаве доласка највиших функционера СНС на страначку трибину, када су избили нереди, а локални напредњаци физички нападнути.
Вучић је још казао да „блокадери“, које „није брига за фабрике, људе и било шта озбиљно“, како је рекао, лажу да су му грађани трубили док се возио градским превозом, јер он „буквално ниједну трубу није чуо“.
И председница Народне скупштине и функционерка СНС Ана Брнабић, у складу са маниром да хвали и брани свог „шефа“, „похвалила“ се на мрежама да су председника Вучића „на свим местима људи дочекали са одушевљењем“.
Банђур (СНС): Опозиционари више немају кога да изведу на улицу
Милош Банђур, припадник нишке СНС и некадашњи члан Извршног, Главног и Градског одбора те странке, оцењује да у време ове председникове посете није било протеста јер „опозиционари нису имали кога да изведу на улицу“
„Посто су овдашњи опозиционари обећавали да ’Вучић у Ниш не сме да привири‘, јер му ваљда они то неће дозволити, а то се није догодило, закључујем да нису имали кога да изведу на улицу“, каже Банђур.
Он каже да број одборника опозиције у Скупштини града- која је на прошлогодишњим локалним изборима освојила само једног одборника мање од владајуће коалиције-„не одражава њену реалну снагу“.
Такав резултат је, +додаје, последица тога што је „у једном тренутку лабавији део бирачког тела власти, у намери да једнократно казни тадашњу локалну власт, гласао за опозиционе листе“.
„И сама опозиција је била изненадјена тим успехом и не уме да се носи са чињеницом да има само одборника мање у Скупстини града. Власт је пак извукла закључке и направила неопходне промене да би повратила тај део бирача. И како ће на улицу да изведе масу онај ко не може да доведе ни своје одборнике на седницу Скупштине града или обезбеди сопственом предлогу подршку својих одборника?“, каже Банђур.
Он још каже да је „студентска блокадерска већина“ схватила да су блокаде факултета највише штете нанеле њима самима и да су блокаде саобраћајница, институција и контраскупови „бесмислени поступци“.
„Кад кажем контраскупови- мислим и на физички напад 21. марта на чланове и симпатизере СНС-а који су намеравали да одрже трибину у Официрском дому, који је изазвао не само гнушање пристојних људи, него и кајање једног броја мање острашћених учесника, када су се главе охладиле. Тај догађај остаје велика срамота за оне лидере опозије и блокадере који су ту акцију организовали и предводили. Он је такође учинио да је данас много теже неког злоупотребити у сличне сврхе“, закључује он.
Опозиција: Црнокапуљаши су у Београду, овде свако може на миру да поједе бурек
Др Драган Милић, председник истоимене групе грађана и Покрета за децентрализацују Србије, међутим, оцењује да су Нишлије превиделе и прећутале Вучићеву посету само зато што не желе више да губе енергију на „лажи које се сервирају из напредњачке кухиње“.
„Стрпљиво чекамо изборе кад год да буду и чувамо оловчице које ће ослободити цео Ниш и Србију напредњачког јарма“, каже он.
„Ниш је град који је увек имао демократски капацитет и управо су на ову трагично лоше изрежирану ЕПП тродневну напредњачку представу Нишлије одреаговале на једини могући начин- потпуно игноришући продаваче магле који су умислили да су богови а Нишлије ретарди и будале који не умеју сами да доносе закључке већ нам треба напредни офталмолог да нам отвори очи. Можда су некада Нишлије и веровале у напредњачке бајке. Више не“, додаје.
Др Милић још каже да током ове посете није било протеста и демонстрација јер Ниш више и „не чезне да напредњацима каже у лице ко су и шта су и да се са њима бесмислено препире“.
Он тврди да је руководство напредњака „прижељкивало демонстрације и сукобе како би приказали Нишлије као насилне и дивље“.
Радикалско- напредњачка филозофија владавине је, наставља он, базирана на сукобима и рату- у почетку са свим комшијским републикама, а потом и са целим светом.
Пошто су у тим сукобима добрано добили по носу, сада сукобе креирају међу грађанима Србије јер „смисао њиховог политичког постојања јесте насиље“.
„Нишлије нису населе, и гебелсовска пропаганда режимских медија остала је кратких рукава. За разлику од напредњака који нуде сукобе, који годину дана блокирају центар Београда и малтретирају Београдјане, који шаљу црнокапуљаше на оне који другачије мисле, дотле су Нишлије показале да је Ниш слободан и демократски град, у коме свако може на миру да поједе бурек и да не стрепи да ће му неко разбити главу“, каже.
Он још каже да су и „напредњаци увидели да им је ова посета била чист промашај и аутогол“.
Народна посланица и функционерка Странке слободе и правде Јелена Милошевић тврди да је Вучићева посета Нишу прошла „поспрдно, без великих речи и акција“, а уз демаскирање његових лажи о “новим фабрикама које ће препородити Ниш и југ Србије”.
Грађани Ниша знају да 200 најављених нових радних места не могу да збрину више од 2.000 Нишлија које су у овој години остале без посла, да два нова погона не могу да надокнаде пет затворених фабрика на југу, да две полуотворене “фабрике” не могу да створе повољну привредну климу на југу Србије, а да су управо „Вучић и његова клика одговорни што Ниш заостаје 30 година за Београдом и Новим Садом“, каже Милошевић.
Она додаје да су Нишлије испед Вучићевог носа однеле победу над пропагандном машинеријом коју је довео, те у суботу 13. децембра успеле да натерају власт да из Просторног плана града избришу сва рударска истражна поља.
„Уместо да се бавимо Вучићевим парадирањем, ми смо се сви заједно- стручњаци, студенти, адвокати, еколошка удружења, опозиција- бавили јавном расправом на којој се одлучивало да ли ће Ниш остали без воде, односно да ли ће бити истражних поља на водоизвориштима Студена и Моравски водоводни систем. Колико год су се режимски пропагандисти трудили, нису успели да пребаце фокус са те јавне расправе на Вучића, који се све време посете ’свађао‘ с опозиционим посланицима, професионалним медијима и измишљеним непријатељима“, каже.
Она додаје да никога у Нишу заправо и није интересовало хоће ли Вучић шетати градом или не, осим на нивоу пошалица, јер „туристима никад нисмо бранили да прошетају градом“.
„Тих 100 метара шетње (центром града) у строго контролисаним условима проглашавају некаквом победом, а заправо је победа- пуна сала Официрског дома и брисање истражних поља из Просторног плана. Нишлије су сачувале своју воду, председник свој его ипак није“, закључује она.
Социолошкиња Радуловић Сашек: Ово је „одјек тишине“, Вучић зна да је изгубио Ниш
Поједини студенти у блокади кажу да су игнорисањем Вучићеве посете показали да је он, након што је био ненадлежан, сада и небитан.
„Признају“ да енергија протеста јесте опала, али тврде да није нестала, већ је могу активирати различите ситуације или догађаји.
Посету председника Србије Нишу не убрајају у такве догађаје, тим пре што он „није говорио на неком великом скупу, већ је боравио по ободима града, а прошетао центром у глуво доба ноћи“.
Они су, пак, у време посете организовали годишњицу свог протеста на Универзитету и узели активно учешће у јавној расправи у Просторном плану, на којој је требало зауставити потенцијално рударење код Ниша.
Посету су испратили само поруком у којој су поводом најављене Вучићеве шетње у Нишу навели: „Мајање беше 1. марта“, алудирајући на велики протест у њиховој организацији, на којем је „усвојен“ Студентски едикт.
Оливера Сашек Радуловић, социолошкиња и новинарка, каже да је „тиховање“ студената, као и опозиције и грађана- који мисле да напредњачка власт у Нишу одавно више нема легитимитет- још један „одјек тишине“.
То је, такође, и неуспели покушај контроле штете.
Она каже да је председнику Вучићу након ове посете „све кристално јасно, као уосталом и добром делу нишких напредњака“.
„Да посета није била успешна како је председник очекивао, говори чињеница да се уместо три, задржао два дана. И као паметном човеку, што он јесте, верујем да му је више него јасно да су Ниш напредњаци неповратно изгубили. И намештене шетње, и ’спонтани‘ разговори са грађанима, у ствари са провереним члановима или симпатизерима, верујем да су само потврдили оно што већ зна кроз истраживања– Ниш је изгубио“, оцењује.
Према њеном мишљењу, Вучић је овом посетом једино успео, преко контролисаних медија који су га пратили, да увери своје гласачко тело- у осипању- да је и у граду на Нишави све нормално, а он и даље најомиљенији политичар.
„И све неодољиво подсећа на Алана Форда када се уочи доласка ’великог вође‘ постављају кулисе са новим зградама, фабрикама и аутопутевима – важно је да изгледа добро, стварност може да сачека“, каже она.
Сашек Радуловић такође оцењује да поводом председникове посете није требало организовати грађански бојкот и протесте, јер је власт, како каже, очекивала „блокадере“ у акцији.
„Досадашње искуство учи да је најбоље радити оно што је супротно њеним очекивањима“, закључује.
Зашто су медији игнорисали Вучићеву посету?
Повереник НУНС-а у Нишу Никола Стојановић каже да је одлука дела новинара и новинарки из Ниша да не прате посету председника Србије овом граду „свесна, легитимна и у јавном интересу, јер јавност има право не само на информацију, већ и на сазнање у каквим условима се она производи“.
„Новинарство не подразумева безусловно праћење свих активности власти, нарочито када се професионални стандарди и достојанство новинара систематски доводе у питање. Порука овог бојкота је јасна: медији нису сервис власти, већ јавности. Одбијање да се учествује у нормализацији притисака и дискредитације није чин ћутања, већ одговоран облик јавног деловања у одбрани слободе информисања“, каже Стојановић, иначе директор Медиа и реформ центра Ниш, који није пратио посету.
Стојановић још каже да одлука да се посета председника Србије не прати донета не само због вишегодишњих увреда, притисака и јавне хајке на независне медије, већ и због озбиљног угрожавања могућности професионалног и слободног новинарског рада, те нипошто није чин неодговорности.
„Ефекат оваквог медијског игнорисања није у томе да се Вучићева посета ’учини невидљивом’, већ да се укаже на околности у којима се од медија очекује да буду пуки преносиоци политичког маркетинга. Масовно и минутно праћење ове посете од стране провладиних медија није поништило такву поруку, већ је додатно оголило дубоку неравнотежу и пропагандни карактер домаће медијске сцене“, каже Стојановић.
Вучићеву посету нису пратили новинари више централних и локалних медија, међу којима су и дописници медија УМ, Данаса, Н1 и Нове.с. Неки од ових медија су информације о посети за које су оценили да су релевантне преносили посредством других средстава информисања.
Више десетина медијских радника у Нишу, међу којима је већина новинара, у марту ове године су потписали саопштење да обустављају извештавање о свим председничким активностима до његовог примереног извињења нишким дописницима РТС-а због упућене увреде поводом извештавања са протеста „Студентски едикт“ 1. марта.
И чланице Коалиције за слободу медија пружиле су подршку дописницима РТС-а из Ниша и позвале новинаре и медијске раднике да се придруже одлуци да не прате активности председника Србије све док се он на примерен начин не извини новинарима које је увредио.
Он до сада то није учинио.
Вучић је тада дописницу РТС Лидију Георгијев, која је заједно са колегом Дејаном Тасићем објективно известила о овом протесту, назвао „имбецилом“.
У извињењу, које је упутио непосредно након тога, изрекао је нову увреду, наводећи да су они „срамота за своју професију“, јер, како је казао, „нису новинари, већ политички активисти“.






