Прочитај ми чланакЛидери Русије и Кине нису присуствовали самиту БРИКС-а који је почео у недељу у Бразилу, што су поједини западни коментатори одмах протумачили као сигнал да је последње ширење ове групе умањило њен идеолошки значај за две кључне земље осниваче.
Кинески председник Си Ђинпинг, који је редовно присуствовао скуповима БРИКС-а током претходних дванаест година, овог пута је послао премијера Ли Ћијанга, а као разлог је наведено само преклапање у распореду, наводи британски лист Гуардиан.
Када је реч о руском председнику Владимиру Путину, део посматрача подсећа да против њега постоји налог за хапшење издат од стране Међународног кривичног суда.
Могуће је да је због тога одлучио да не долази у Рио де Жанеиро, како не би довео у незгодну ситуацију домаћине самита, будући да је Бразил потписник Римског статута МКС-а.
Гуардиан такође подсећа на случај Монголије, која је прошле године ушла у спор са Међународним судом правде јер није поступила по налогу МКС-а приликом Путинове посете.
Слично се догодило и током самита БРИКС-а у Јужноафричкој Републици 2023. године, када је Путин одлучио да не присуствује догађају јер председник Сирил Рамафоса није дао правне гаранције да налог МКС-а неће бити спроведен.
БРИКС, често виђен као противтежа Г7 за земље у развоју, последњих година се убрзано шири, али по мишљењу неких аналитичара при том процесу губи своју кохерентност као блок који нуди идеолошку алтернативу западним моделима привреде.
Основан од стране Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке, БРИКС се прошле године проширио на шест нових чланица: Индонезију, Иран, Египат, Етиопију, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате – земље које се налазе у врло различитим фазама економског развоја и имају различите ставове према западним силама.
Бразил је у више наврата истакао да БРИКС представља тек један сегмент у ширем процесу формирања новог светског поретка. Говорећи у Институту за прекоморски развој, бивши шеф дипломатије Бразила, а садашњи амбасадор у Лондону, Антонио Патриота, изјавио је да је спољна политика актуелног америчког председника Доналда Трампа – са нагласком на слоган „Америка на првом месту“ – убрзала процес преласка из униполарног ка мултиполарном свету, у коме је моћ равномерније распоређена.
„Сједињене Државе подстичу тај прелаз на више начина, укључујући и кроз царинске политике и инсистирање на суверенитету“, рекао је Патриота.
Према његовим речима, могу се очекивати нови савези који ће променити постојећи баланс снага: „Данас је тешко тврдити да Европа у потпуности следи политику САД, било да се ради о трговини, безбедности или подршци демократским процесима. Тамо где је некада постојао јединствени западни пол, сада видимо могућност постојања више њих.“
Управо због изостанка лидера две највеће чланице, Бразил као нова дипломатска сила глобалног југа види шансу да у први план истакне сопствену агенду – пре свега промоцију инклузивне реформе система глобалног управљања, пише Гуардиан.
Организатори самита предложили су конкретне иницијативе, међу којима су прелазак на обновљиве изворе енергије, међународна сарадња у развоју вакцина, као и ширење режима најповлашћеније нације на све чланице Светске трговинске организације.
Патриота одбацује тезу да је нови мултиполарност по својој природи нестабилан концепт. По његовом мишљењу, много опаснији за свет био је унилатерализам. „Постоји снажна подршка за очување мултилатералног поретка, али то не значи да га треба оставити у садашњем облику“, истакао је он.
„Бразил сматра да не треба чекати нову глобалну катастрофу да би се кренуло у промене. Ако се реформе не покрену сада, постоји опасност да се достигне тачка без повратка.“
Ипак, неки експерти сматрају да Бразил неће имати лак задатак да своју агенду наметне осталим чланицама. Стручњак за Латинску Америку, др Кристофер Сабатини, оцењује да је БРИКС већ био прегломазна структура и пре последњег проширења, иако су циљеви које је поставио – попут борбе за равноправност у глобалним институцијама – били легитимни и потребни.
Сабатини подсећа да је проширење Савета безбедности УН својевремено био један од кључних циљева, али да је Кина вероватно увек блокирала улазак Индије у то тело. Такође, бразилски план за смањење емисије угљен-диоксида могао би доћи у сукоб са интересима Русије, Саудијске Арабије и УАЕ, чије привреде почивају на производњи фосилних горива – иако је и сам Бразил знатно повећао производњу и извоз нафте, упркос реторици о климатским променама.
Индија се, с друге стране, отворено противи идеји о стварању заједничке валуте БРИКС-а као алтернативе америчком долару, што представља додатни изазов у тражењу консензуса унутар групе.
Збуњујућа остаје и одлука кинеског председника да овог пута не присуствује самиту, нарочито имајући у виду да би управо тренутни међународни вакуум, настао повлачењем САД из мултилатералних иницијатива, могао представљати идеалну прилику за Пекинг да преузме глобалну иницијативу.
Како примећује стручњак др Самир Пури, можда је у току постепени прелаз ка новом моделу међународних односа. „Крај једног поретка не значи нужно да ће се одмах појавити нови“, рекао је. „Вакуум који је остао иза Сједињених Држава неће се аутоматски попунити.“
