Прочитај ми чланакНапредњачка власт је уништила индустријску и пољопривредну производњу. Само у децембру 2025, индустрија је пала за 5,7 одсто. Сточари протестују због откупне цене млека, која је 60 динара мања од производне, а министар их назива „пијандурама, који пропију милионе динара из субвенција“. Из Србије сваке године оде 600 лекара и 2.300 медицинских сестара.
Више од 800.000 људи нема здравствено осигурање, а држава им помаже са 500 динара месечно. Просечна плата у Србији износи 47% од просечне плате радника у Европској унији, а цене хране су исте. У Србији има скоро милион трајно или привремено напуштених кућа и станова, а пре два месеца је у Београду издато 2.948 грађевинских дозвола за изградњу 5.705 станова. У иностранство беже сви који могу: физикалци, занатлије, научници, лекари… Вучић не брине, каже да ће ове године бити издато 300.000 радних дозвола странцима. Ако није касно, да би се спасила Србија мора хитно да обори са власти Вучића и његов картел.
Режим Александра Вучића је довео Србију до потпуне пропасти. Уз све политичке злочине, као што је издаја, предаја и продаја Косова и Метохије, напредњачки картел је распродао јавне ресурсе, уништио индустрију и пољопривреду, енергетски и здравствени систем, стимулисао демографски слом, отерао више од милион младих и образованих и изазвао масовна убиства пензионера, нарочито у време пандемије корона вируса. Сада, у години расплета која је почела, тек следи суочавање са последицама Вучићеве тираније.
У децембру 2025. године забележен је укупан пад индустријске активности за 5,7 одсто, а у прерађивачкој производњи чак 6,5 одсто. Највише запослених има у јавном сектору, чак 615.000. Страначки кадрови су стављени на буџетске јасле. Више од 300.000 напредњака, углавном без потребних квалификација, удомљено је у државним институцијама и јавним предузећима. У рударском, грађевинском и енергетском сектору ангажовано је око 23% радника, а исти је проценат у трговини, транспорту и угоститељству.
Економску и привредну катастрофу Вучић прикрива вештачким дизањем плата и пензија. У недостатку реалних прихода, новац за те издатке обезбеђује се из кредита. Режимска пропагандна машинерија истиче висину тзв. просечне нето зараде од 111.987 динара. Током прошле године, зараде су имале номинални раст од 11,2%, а реално 6,9%. Реално стање се јасније види у податку да медијална нето зарада износи 86.702 динара, што значи да је 50% радника добијало мању плату од тог износа. С обзиром да просечна потрошачка корпа вреди 109.449 динара, само 633.000 од 2,3 милиона радника има прима већу плату.
На трагично стање указују и подаци које је објавио Еуростат. Цене хране у Србије износе 97% од просечне цене у Европској унији. Истовремено, плате у Србији достижу ниво тек од 47% у односу на државе чланице ЕУ.
То је један од основних разлога за одлазак радно способних људи у иностранство. Одлазе сви, ко год може. Одлазе занатлије, физикалци, научници, а нарочито здравствени радници. Сваке године из Србије у земље Европске уније оде 600 лекара и 2.300 медицинских сестрара, чије школовање је финисансирано из буџета.
На пример, на Институту за ортопедију „Бањица“ прошле године је отказ дало 60 медицинских сестара које су биле запослене за стално, плус још 30 њихових колегиница које су биле запослене на одређено време. Руководство Института, које је изабрао министар Златибор Лончар, компензовало је толики одлив кадрова тако што је запослило десет медицинских сестара. Недостатак здравственог особља директно утиче на повећање стопе смртности. Више од 80 одсто смртних случајева изазвано је изостанком превенције. Лекара нема довољно, па свакодневно раде са троструко већим бројем пацијената, што доводи до лоших резултата. Такође, због отежаног приступа лекарским услугама, пацијенти се пре одлучују за ризик, него за вишегодишње малтретирање и таворење на листама за чекање.
Поред тога, у Србији има 800.000 људи без здравственог осигурања. Процентуално, то је дупло више од просека у земљама Европске уније. За лечење таквих особа, Влада Србије је из овогодишњег буџета определила око 4,6 милијарди динара, односно 500 динара месечно. То је четири пута мањи износ од онога који је прописан законом. Неисплаћен и непотрошен новац за лечење људи који немају здравствено осигурање, а узет из буџета, власт преусмерава за друге намене. Другим речима, власт краде од најугроженијег слоја становништва. Краде на лековима! У нормалним околностима, такво поступање сматрало би се убиством са предумишљајем и то из користољубља.
За разлику од радника свих профила, укључујући и лекаре и научнике, пољопривредници немају где да побегну са својих имања. Они су осуђени да овде труну и пропадају.
Удружења пољопривредника средином фебруара су организовали масовне протесте. Основни захтев се односи на корекцију цене млека. У производњи, српске сточаре литар млека кошта између 70 и 85 динара. Откупна цена је троструко мања, од 20 до 25 динара. Малопродајна цена обраног млека у продавницама се креће око 155 динара. Очигледно, власт примењује геноцидну политику, која ће докрајчити ионако девастирано сточарство у Србији.
За тај посао, Вучић је делегирао Драгана Гламочића, актуелног министра пољопривреде, који је са разних функција на којима се налазио од 2012. године, пресудно утицао на уништење пољопривреде. Да има исти ментални и морални склоп као и његов газда, Гламочић је доказао оптужбом на рачун пољопривредника који протестују.
– То су пијандуре! Добију милионе од државе на име субвенција, а онда то пропију у кафани, па се по четири дана не трезне – рекао је Гламочић у студију Телевизије Пинк док су, на киши и снегу, сељаци проливали млеко.
Милионске субвенције добијају само политички подобни појединци, припадници напредњачког картела. Нормални, обични пољопривредници осуђени су на пропаст. Уништавање паора није плод несналажења и случајних грешака, него прецизно дефинисаног плана. То потврђује и Александар Вучић.
Управо у време протеста пољопривредника, Вучић је најавио да ће ове године бити повећан увоз парадајза, пасуља, паприке и других пољопривредних производа из Азербејџана. „Обезбедићемо парадајз по најповољнијим ценама. Наши грађани ће моћи да купују парадајз за само 20 или 30 динара“, рекао је Вучић, главни креатор система који фаворизује увознички лоби, на штету домаћих пољопривредника. Тај систем се већ годинама примењује у пракси. Продавнице у Србији су пуне парадајза из Азербејџана и Македоније, белог лука из Кине, киселог купуса из Албаније, па чак и свињског меса из Црне Горе. Све по ниским ценама, које производе српских паора чине неконкурентним.
Напредњачка против-аграрна политика је дала очекиване резултате. Од 2012, када је Вучић доведен на власт, угашено је 2.800 пољопривредних газдинстава, сточни фонд је смањен за 25 одсто. Више од 1.600 села више не постоји, у њима нема ниједног живог човека.
Размере трагедије, коју су изазвали Вучић и његови саучесници из Српске напредне странке, истакнути су у подацима из Пописа, који је спроведен 2022. године. Забележено је да у Србији има 2.520.854 домаћинства и 3.628.175 станова. У 510.258 станова нико не живи, а у још 288.883 стана само повремено неко станује. Трајно су напуштене 123.584 куће, у којима нема никога, нити их неко посећује. У јужној и источној Србији има највише напуштених станова и кућа, чак 49.616, а у Шумадији и на западу Србије таквих објеката има 40.197. У Војводини је напуштено 23.750 стамбених јединица. Званични подаци показују да је у Београду напуштено 10.021 станова и кућа, али у стварности тај број је десетоструко већи, што доказује чињеница да у више од 100.000 станова нису активна електрична бројила. Укупна површина свих напуштених станова и кућа је већа од седам милиона квадрата.
У реалности, живот се угасио у скоро милион кућа. У Вучићевом криминалном систему истовремено цвета грађевински сектор. Само у Београду годишње се инвестира око милијарду евра у изградњу стамбених комплекса, а још толико у осталим градовима Србије. У четвртом кварталу прошле године, вредност изведених грађевинских радова у Србији повећана је за 12,8 одсто у текућим ценама. У Београду је забележено повећање од 52,2 одсто, али већи део се односи на непотребан и прескуп пројекат ЕXПО. Подаци Републичког завода за статистику показују да је у децембру 2025. године издато 2.948 грађевинских дозвола, што представља повећање од 10,8% у односу на исти период претходне године. Више од 83% дозвола је издато за подизање стамбених зграда, а 16,6% за остале грађевине. Само у том месецу, пријављена је изградња 5.705 станова с просечном површином од 71,2 квадрата. Ти станови нису намењени да неко живи у њима, него да напредњачки тајкуни кроз тај посао оперу новац стечен криминалом.
Вучићев основни циљ је уништење Србије. Свега у Србији: индустрије, пољопривреде, енергетике, здравства, образовања, живота… Уместо домаћих производа, грађанима нуди страни бофл. Као за робу и услуге, тако нуди и замену за људе. „Срби неће да раде, више воле да живе од социјалне помоћи, коју им обезбеђује држава. Жене на породиљском одсуству остају по две године. Могу коњу реп да ишчупају, али не могу да раде. Али, држава ће решити и проблем са мањком радне снаге. Прошле године смо издали 100.000 радних дозвола, ове ћемо 300.000“, каже Вучић, који у радној књижици нема ниједан дан стажа мимо политичких функција.
Услед слабог образовања и бледих когнитивних способности, Вучић није способан да схвати упозорење које је пре 65 година дао амерички председник Џон Ф. Кенеди: „Ако друштво не може да помогне сиромашним људима, не може ни да спасе малобројне богаташе“. Управо по том аксиому одвијаће се крај напредњачке окупације Србије.
Можда српско друштво неће имати снаге да лако и брзо реши проблеме, који ће остати иза ове власти, али сигурно нико неће моћи да спасе од одговорности Вучића и његове саучеснике у геноцидном походу против државе и народа.
