Pročitaj mi članak„Nema nikakve sumnje da je dolazak Olafa Šolca, nemačkog kancelara, koji na prvi pogled deluje kao znak uvažavanja države i njenog šefa, u stvari ono što se zove „poljubac smrti“. Kao kada glavni mafijaš takvim gestom označi onoga koga treba poslati da „spava sa ribama“, ističe za Danas univerzitetski profesor u penziji Vladeta Janković.
Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће само доћи до потписивања меморандума о разумевању око минералних сировина.
Јанковић за Данас каже да је једина сврха посете Шолца да се на папир стави и запечати оно што је давно усмено обећано, а то, преведено на сваком разумљив језик, за почетак значи експлоатацију литијума у Јадру, а затим свакако и других минералних сировина, које би требало да буду залога просперитета за наше потомство.
„Богате земље могу себи да дозволе да сопствене залихе чувају, да не трују и да електричним возилима часте сопствено становништво, препуштајући прљави део посла сиротињи, која је своју судбину препустила у руке властољубивим слабићима. Као и обично, потпис на документ, који, без претеривања, у суштини значи смрт земље, неће ставити онај који је до капитулације довео, него неки безлични бирократски мученик“, рекао је Јанковић.
На питање да ли је литијум ново Косово, односно тема због које ће Запад Вучићу „гледати кроз прсте“ на бројна кршења закона, непоштовање права и демократских процедура, све због чињенице да би Србија могла да буде нови извор сировина, Владета Јанковић каже:
„Косово је било и остало политичко и, још пре, геостратешко питање са становишта Запада. Енергетски потенцијал Србије, а тренутно залихе литијума посебно, више од свега су питање интереса свемоћног крупног капитала, па разуме се и унутрашњих политичких последица које кретање таквог капитала производи. У оба та случаја, Вучић је марионета у игроказу чији је крај известан, али трајање неодређено“.
Он истиче да се без труни злурадости, или цинизма, може рећи да „закони, демократске процедуре, непоштовање права“ из Вашег питања за луткарске мајсторе не значе баш ништа. А оно од чега употребљивост лутке зависи, јесте могућност озбиљног отпора, односно спознаје српског народа да му буквално прети затирање.
„У овом тренутку, и то Вучић одлично зна, анкете кажу да је већина против ископавања литијума. Поучно је погледати анализу резултата: велика већина становништва испод 40 година огорчено је против, док су много мање убеђени они преко 65, који су, свако зна, бирачка база режима. Чему да се нада овај народ ако је редовна пензија важнија од будућности деце? Не треба затварати очи пред истином: можда будућност Вучићевог режима у доброј мери зависи од западне подршке, али у крајњој линији, кад се дође до језгра проблема, сами ћемо бити криви за све што нас задеси“, наводи Јанковић.
Упитан да ли верује у могућност истинске дебате о литијуму и да ли ће се поштовати само позитиван став стручњака, он каже:
„Апсолутно не верујем у такву могућност, јер од доласка на власт лоше умивених радикала и њихових бескарактерних демократских придворица у овој земљи није било ни привида неке смислене и сврсисходне расправе: ко не верује, нека погледа ‘панеле’ на Пинку, или нека се сети начина на који је Орлић водио Скупштину, у којој би, ако игде, требало да се води политичка дебата.
Стручну, темељно негативну процену је дала САНУ, да би сва пажња била посвећена ‘позитивном ставу стручњака’, који би се могао узети у обзир тек пошто више од неколицине њих смогну храбрости да именом и презименом стану иза онога што Рио Тинто тврди да мисле“.
На питање може ли власт да са себе спере одговорност тврдећи да је за довођење Рио Тинта крива бивша власт, Јанковић одговара:
„Упорно сврдлање режимских гласноговорника о тобожњој улози претходних власти у довођењу Рио Тинта толико је глупо и бестидно, да се човек умори од демантовања. Зар је толико тешко схватити да дозвола за истраживање и дозвола за експлоатацију нису исто, и колико пута то треба написати крупним штампаним словима, ако треба ћирилицом? Уз извињење што наводим сопствени пример, тупави пропагандисти неуморно понављају да сам ја, у име Коштуничине владе, преговарао са Рио Тинтом“
Знајући да не треба трошити време на свесне преваранте, поновићу и бићу Вам захвалан ако и Ви објавите: никада нисам имао било какав контакт са било ким из Рио Тинта. У својству саветника у влади Војислава Коштунице, по овлашћењу премијера, примио сам представнике компаније Унитед Мининг, а НЕ Рио Тинта. Они су истраживањем били дошли до великих резерви никла, а НЕ литијума. Налазиште је код Мокре Горе, а НЕ у Јадру“.
