Pročitaj mi članakVlast Aleksandra Vučića nastavlja progon onih koji otvoreno podržavaju studente, što pokazuje i smena mitropolita žičkog Justina. Poslednjom odlukom Sinoda SPC, na tlu Srbije više nema episkopa koji otvoreno podržavaju građanske proteste, imajući u vidu da se oni koji su ranije digli glas već nalaze u inostranstvu. Teolog Vukašin Milićević za Novu ocenjuje da je reč o nastavku progona onih koji se protive bliskoj povezanosti državnog i crkvenog vrha, ali i o znaku njihove slabosti. On tvrdi da SPC u novijoj istoriji nije povlačila tako drastične poteze i upozorava da bi na udaru sada mogli biti sveštenici koji su podržavali studente, ističući da borba vernika za pravdu i istinu neće prestati.
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve razrešio je dužnosti upravljanja Eparhijom žičkom arhiepiskopa i mitropolita žičkog Justina i pokrenuo postupak za utvrđivanje njegove kanonske odgovornosti, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.
Teške optužbe i podrška vernika
Na račun episkopa Justina iznete su teške optužbe. U saopštenju SPC navodi se da su tokom redovne kontrole materijalno-finansijskog poslovanja eparhije, sprovedene na osnovu odluke Patrijaršijskog upravnog odbora iz oktobra 2023. godine, dve komisije – Patrijaršijskog upravnog odbora i Sinoda – prikupile dokaze koji, kako tvrde, potvrđuju ozbiljne nepravilnosti u radu mitropolita Justina.
Prema navodima Sinoda, mitropolit Justin je navodno bez odobrenja osnovao tri privredna društva – „Trifora doo“, „JEŽ doo“ i „Vinarija manastira Studenice doo“, prikrivao njihovo poslovanje i upisao se kao njihov stvarni vlasnik. Takođe se tereti da je neovlašćeno prodao 34 crkvene nepokretnosti u Kraljevu i Čačku, uključujući stanove i poslovne prostore.
Sinod navodi i da je zaključivao štetne ugovore višemilionske vrednosti sa pravnim i fizičkim licima, neovlašćeno davao pozajmice u milionskim iznosima različitim privrednim društvima u Srbiji, te da su utvrđene finansijske zloupotrebe koje mogu povući i krivičnu odgovornost pred državnim organima.
Premda crkva odbacuje otpužbe o političkom progonu, ovaj potez se u javnosti tumači upravo tako, imajući u vidu da je episkop Justin otvoreno podržao studentske proteste, otvarajući vrata hramova i parohijskih domova studentima.
U danu kada je objavljena vest o suspenziji vladike Justina, u Kraljevu se okupio veći broj vernika iz eparhije kojom vladika Justin rukovodi.
Odluka SPC o razrešenju episkopa Justina dolazi svega nekoliko dana pošto su iz Srpske pravoslavne ckrve isključeni teolozi koji su kritikovali crkvenu vlast.
Blagoje Pantelić više nije član crkvene zajednice odlukom suda kojim predsedava patrijarh Porfirije, dok je Vukašin Milićević lišen i svešteničkog čina. To u praksi znači da neće moći da se pričešćuju, a po njihovoj smrti, neće moći ni da im se služi opelo.
Zatvaranje kruga i otvaranje novog
Smenom episkopa Justina faktički je zatvoren krug progona onih episkopa koji podržavaju studente, a koji se nalaze u Srbiji.
Naime, ostali episkopi SPC koji su javno podržali studente nalaze se van granica naše zemlje. To su mitropolit nemački Grigorije, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije, arhiepiskop zapadnoamerički Maksim i episkop istočnoamerički Irinej.
Oni su početkom prošle godine uputili javno pismo u kojem su istakli da su studenti budućnost.
Komentarišući smene u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, teolog Vukašin Milićević kaže za Novu da se radi o nastavku politike progona svih onih koji se protive „simfoniji“ koja vlada između državnog i crkvenog režima.
Najdrastičniji potezi crkve u novijoj istoriji Srbije
„Još jednu stvar treba imati u vidu. Ma koliko ovo sve bilo bahato i agresivno, to je istovremeno pokazatelj slabosti, kako crkvenog, tako i državnog režima. Ne vidim, čak ni iz perspektive njihovog interesa, šta oni ovim dobijaju. Jasno je da građani i vernici SPC neće odustati od borbe za pravdu i istinu“, navodi Milićević.
Na pitanje da li je crkva povlačila ovako drastične poteze u novijoj istoriji, Milićević kaže:
„Teško je naći neku paralelu tako da je kratak odgovor – ne. Ovo je sada kampanja. Pada mi na pamet sada smena čitvae jerarhije u vreme kralja Milana. To je tada država uradila u kojoj je postojala državna crkva, pa i nije neka analogija za poređenje“, navodi Milićević.
Sagovornik Nove navodi da se boji kako će se crkva u narednom periodu odnositi prema sveštenstvu.
„Bojim se za sveštenstvo žičke Eparhije, pogotovo one koje se istaklo u podršci studentima. Najpoznatiji je otac Milić, koji je čak govorio na protestu u Užicu. Ima ih još i to malo. Uzdam se u to da je Eparhija žička to područje centralne Srbije, koje ustaničko područuje…Uzdam se u njihov ustanički mentalitet“, navodi Milićević dodajući da ovo pitanje nije samo crkveno.
Gorko sećanje na obojenu revoluciju
Od početka studentskih i građanskih protesta, oči javnosti uprte se u Srpsku pravoslavnu crkvu u iščekivanju otvorene podrške njenog poglavara, patrijarha Porfirija. Umesto toga dobili smo jadikovanje ruskom predsedniku da je u Srbiji u toku obojena revolucija.
Podsetimo, u aprilu prošle godine, partrijarhSrpske pravoslavne crkve Porfirije sastao se u Moskvi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Tokom sastanka kome su uz patrijarha Porfirija i Putina, prisustvovali i ruski patrijarh Kiril i mitropolit bački Irinej, bilo je reči o bliskim odnosima Srpske i Ruske pravoslavne crkve, odnosima dve države, Kosovu i Metohiji, dolasku predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Moskvu, ali i „obojenoj revoluciji“ u Srbiji.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je tada rekao Putinu da je u Srbiji u toku“obojena revolucija“. Patrijarh Porfirije je izrazio nadu da će “zemlja prevazići to iskušenje“.
„Obojena revolucija, vi to znate. Nadam se da ćemo to iskušenje pobediti, kao što bi rekli. Jer znamo i osećamo da centri moći žele da sa Zapada razvijaju identitet srpskog naroda i kulturu. Hvala Vam, što bi rekli, i neka vam Bog da snage, mudrosti. Naše molitve su uvek sa vama, i nadam se da Gospod pomaže“, naveo je tada Porfirije.
