Pročitaj mi članakAleksandar Vučić za: nemački „Cicero“, 05.novembar 2025. - “Kupci neka rade sa robom šta hoće”; „Džeruzalem post“, 7. jun 2025. - „Ja sam jedini u Evropi danas koji trguje municijom sa Izraelom“, „Serbian Times&Ukrajinska Pravda“ pre 4 meseca – „Nemam problem da srpska municija završi u Ukrajini“, „Fenomenalan doprinos evropskoj bezbednosti“.
Generalna Skupština UN usvojila je 2. aprila 2013. godine „Sporazum o trgovini oružjem“ (The Arms Trade Treaty-ATT), a Republika Srbija ga je potpisala 12. avgusta 2013. godine, ratifikovala 5. decembra 2014. godine, a stupio je na snagu 24. decembra 2014. godine.
Ustav Republike Srbije, član 16. kaže da „Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju“, a član 194/4 kaže da „Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava“.
Na šta se ratifikovanjem i stupanjem na snagu ATT-a obavezala Republika Srbija?
Na poštovanje člana 26. Povelje Ujedinjenih Nacija, na poštovanje i obezbeđivanje međunarodnog humanitarnog prava u skladu sa Ženevskim konvencijama iz 1949. godine i obezbeđivanje poštovanja ljudskih prava u skladu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.
Na šta ATT direktno obavezuje države potpisnice Sporazuma?
Član 2/1 – „Ovaj ugovor se primenjuje na sve konvencionalno naoružanje u sledećim kategorijama: (a) Borbeni tenkovi; (b) Oklopna borbena vozila; (c) Artiljerijski sistemi velikog kalibra; (d) Borbeni avioni; (e) Jurišni helikopteri; (f) Ratni brodovi; (g) Rakete i lanseri raketa; i (h) Lako i malokalibarsko oružje“.
Član 6/3 – „ Država potpisnica neće odobriti bilo kakav transfer konvencionalnog oružja obuhvaćenog članom 2/1, ili predmeta obuhvaćenih članom 3 ili članom 4, ako u vreme odobrenja ima saznanja da će se oružje ili predmeti koristiti u izvršenju genocida, zločina protiv čovečnosti, teških povreda Ženevskih konvencija iz 1949. godine, napada usmerenih protiv civilnih objekata ili civila zaštićenih kao takvih, ili drugih ratnih zločina kako je definisano međunarodnim sporazumima čija je potpisnica“.
Član 11/1 – „Svaka država ugovornica uključena u transfer konvencionalnog oružja obuhvaćenog članom 2/1 preduzeće mere za sprečavanje njegovog preusmeravanja“.
Šlan 11/4 – Ako država ugovornica otkrije preusmeravanje prebačenog konvencionalnog oružja obuhvaćenog članom 2/1, država ugovornica će preduzeti odgovarajuće mere, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima i u skladu sa međunarodnim pravom, kako bi se pozabavila takvim preusmeravanjem“.
Nema nikakve dileme da je od dolaska na vlast 2012. godine, najviše rukovodstvo Republike Srbije, a posebno komandni lanac Vučić/Dačić/Orlović/Macut/Vučević/Brnabić/Mojsilović/Gašić/Vulin/Stefanović, bilo upoznato sa tim da srpsko naoružanje završava na ratišima u potpunoj suprotnosti sa ratifikovanim ATT obavezama i pratećim domaćim zakonodavstvom.
Srpsko oružje je nanelo ogromno razaranje, smrt i patnju sa svim elementima genocida, tamo gde mu nije bilo mesto ni po jednom osnovu, osim po osnovu kriminala i bogaćenja pojedinih članova crveno-crne koalicije smrti i potoka krvi.
Apsolutno je neljudski, nemoralno i nedržavnički, ali pre svega zakonski neprihvatljivo, davati izjave poput „Baš me briga“, „Neka rade šta hoće“, „Ja sam jedini koji trguje municijom sa Izraelom“, itd.
Naneta je katastrofalna šteta Republici Srbiji i njenom međunarodnom ugledu, ustavnom i pravnom poretku, svim njenim stanovnicima, a sva je prilika da će to imati dalekosežne posledice na međunarodni pravni i diplomatski položaj države. Takođe, flagrantno je ugrožena bezbednost države i svih njenih građana.
Šta je rešenje?
Pokret „Moba za spas Srbije“ ovim putem javno poziva Javno tužilaštvo za ratne zločine i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, da donesu Naredbe o sprovođenju istrage protiv svih umešanih lica, zbog činjenja teških krivičnih dela u produženom trajanju: organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, stavljanje u promet veće količine oružja, municije ili sredstava ili oružja velike razorne moći protivno pravilima međunarodnog prava.
Zaprećena kazna zatvora učiniocima je od dve do dvanaest godina zatvora, a za najteže dokazane zločine protiv čovečnosti i doživotni zatvor.
Oba tužilaštva posebnu pažnju treba da usmere i na otkrivanje i rasvetljavanje svih okolnosti i svedočenja povodom navoda u slučaju „Sarajevo safari“.
Počnite da radite to za šta vas plaćamo!
Predsednik Upravnog odbora pokreta „Moba za spas Srbije“,
Prof. Davor Kalajžić
