Прочитај ми чланакНапад чланова Српске напредне странке бејзбол палицама на студенте у Новом Саду, поред тога што је монструозан, искоришћен је и за још један спин режима. Главне улоге на себе су преузели председник Србије Александар Вучић и дојучерашњи премијер Милош Вучевић, који су ову срамоту своје странке и њених чланова искористили за троструку обману јавности.
Милош Вучевић је позивајући се на одговорност за овај догађај, а не за смрт 15 људи у Новом Саду, поднео оставку, што је урадио и градоначелник Новог Сада Милан Ђурић. Пала је Влада Србије, председник Вучић је тако себи дао оправдање за причу о новим изборима, а на све то је дошла масна лаж да су овим испуњени захтеви демонстраната.
“Јутрос када сам се пробудио, видео сам вест из Новог Сада да је дошло до физичког обрачуна где је повређена једна студенткиња, млада жена и да је сукоб кренуо од тога да је неко кренуо на страначке просторије СНС, неко је сматрао да то треба да одбрани”, рекао је у уторак Милош Вучевић и истакао да осећајући моралну одговорност подноси оставку.
Из истих разлога оставку је поднео и Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, а Вучевић је све зацементирао реченицом:
“Тиме смо испунили захтеве демонстраната”.
Идеалан шлагворт за председника Александра Вучића, који исте вечери сервира причу о могућности нових избора.
Да покушамо, ставку по ставку, да објаснимо ову подвалу.
Ко је тачно тражио оставке?
Кренимо од главне. Оставкама Вучевића и Ђурића није испуњен захтев демонстраната, јер млади људи који траже правду за смрт 15 људи на Железничкој станици у Новом Саду нису тражили никакве оставке.
Смену Милоша Вучевића и Милана Ђурића тражила је опозиција. О разрешењу градоначелника Новог Сада чак се и расправљало у Скупштини града и овај захтев је након врло спорног гласања одбијен, док седница републичког парламента на којој би се гласао о поверењу премијеру није ни одржана.
Кад већ причамо о овом захтеву опозиције, а не студената и демонстраната, важно је напоменути и да он није дошао након напада на студенте у Новом Саду, иако је и овај догађај по себи довољан разлог за смену водећих функционера СНС у овом граду.
Овај предлог је испоручен након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, и смрти 15 људи. А то се догодило у тренутку док је Милош Вучевић био на месту премијера, у Влади чији су министри уз осмех отварали Железничку станицу и уверавали нас да је супер модерна и супер безбедна. У исто време Милан Ђурић је водио град и саучествовао у овој срамотној шаради са фаталним исходом.
Међутим, ни један ни други нису показали да осећају одговорност за оно што се десило. Нису је осећали ни кад су се батинаши блиски режиму појављивали на блокадама и одавању почасти за погинуле. Кад су се међу грађане залетали колима, кад су студенткиње носили на хаубама, ни кад су завршиле у Ургентном центру због повреда главе.
Сада су покушали да нас убеде да осећају одговорност за батинање младих људи у Новом Саду, и то баш у тренутку док Александар Вучић све чешће спомиње нове изборе, свој поуздани систем за излазак из кризе.
Ко је тачно тражио изборе?
О њима је поново причао и у уторак увече, након седнице Владе.
“У наредних 10 дана донећемо одлуку да ли ћемо ићи на изборе или у састављање нове Владе”, рекао је Вучић и додао да би избори могли да буду одржани за 75 дана, у априлу месецу.
Истина је да изборе баш нико није тражио. Ни студенти, ни опозиција.
Опозиционе странке траже формирање прелазне Владе, која би омогућила излазак из кризе, тако што би обезбедила спровођење слободних и фер избора.
Да разјаснимо шта то заправо значи. Идеја опозиције је да њихови представници преузму три кључна министарства која би се побринула за организовање оваквих избора: Министарство унутрашњих послова, Министарство државне управе и локалне самоуправе и Министарство за информисање. Прва два би се побринула да се очисте бирачки спискови и реши проблем са пријављивањем фантомских бирача на адресе широм Србије, док би се Министарство информисања бавило ослобађањем медија и давањем једнаког простора свим странкама у предизборној кампањи.
Управо зато што нико није тражио нове изборе, поготову не оне који би били одржани под истим условима као до сада, опозиција је листом одбила саму најаву изласка на биралишта.
