Pročitaj mi članak,,Transfer informacione RNK tehnologije (skraćeno iRNK) i razvoj lekova na bazi iRNK za Republiku Srbiju predstavljaju veliki iskorak na polju vakcinologije na globalnom nivou. Očekuje se da će iRNK tehnologija steći prednost u prevenciji infektivnih bolesti, a polažu se i velike nade da će ova tehnološka platforma, uz minimalne modifikacije, biti iskorišćena i u lečenju hroničnih neinfektivnih bolesti", piše na sajtu Torlaka.
Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ prepoznat je od strane Svetske zdravstvene organizacije da učestvuje u projektu za transfer iRNK tehnologije i razvoj vakcina i lekova na bazi iRNK (mRNA Technology Transfer Hub Programme), koji obezbeđuju kompanija Afrigen Biologics and Vaccines, organizacija Medicines Patent Pool, uz podršku Svetske zdravstvene organizacije. Osim Instituta „Torlak“, u okviru navedenog projekta još 14 instituta iz različitih država imaće pristup iRNK tehnologiji, što bi, kako se navodi, trebalo da omogući saradnju, razmenu iskustava, zajedničke projekte i proizvodne kapacitete.
Cilj projekta za transfer iRNK tehnologije je da u Republici Srbiji omogući razvoj inovativnih lekova i vakcina, čime će stanovništvu biti obezbeđena dostupnost terapija najnovije generacije. Projektom je predviđeno da zaposleni Instituta „Torlak“, koji će učestvovati u transferu iRNK tehnologije, poseduju adekvatno obrazovanje i stručnost, kao i da kroz dodatne specifične obuke budu u prilici da implementiraju iRNK tehnologiju u proizvodnji inovativnih lekova.
Ipak, upravo zbog značaja ove tehnologije, ali i zbog činjenice da se radi o oblasti koja se tiče zdravlja celokupnog stanovništva, otvara se niz pitanja na koja javnost ima pravo da dobije jasan i nedvosmislen odgovor.
Pre svega, postavlja se ključno pitanje: da li učešće Instituta „Torlak“ u projektu transfera iRNK tehnologije znači da će se u Srbiji proizvoditi iRNK vakcine, i ako da, za koje bolesti i u kom vremenskom okviru?
Takođe, važno je znati da li je plan da iRNK platforma postane dominantna tehnologija u budućoj proizvodnji „Torlaka“, ili će se koristiti kao jedna od više tehnologija, uz zadržavanje klasičnih platformi koje su do sada bile osnova proizvodnje vakcina. Drugim rečima, javnost ima pravo da pita: da li je namera da se klasične vakcine postepeno zamene iRNK vakcinama, ili će one ostati u proizvodnji kao do sada?
Posebnu pažnju izaziva i deo u kom se navodi da se „tehnološka platforma uz minimalne modifikacije“ može koristiti u različitim medicinskim oblastima. Zbog toga se postavlja pitanje: da li to u praksi znači da će većina budućih vakcina i lekova koje bude razvijao „Torlak“ biti na iRNK platformi?
Još jedno važno pitanje odnosi se na transparentnost i kontrolu. Koji su tačno uslovi pod kojima je „Torlak“ ušao u ovaj projekat, kakve su ugovorne obaveze prema partnerima i da li Republika Srbija u ovom procesu ima punu kontrolu nad odlukama šta će se proizvoditi, kako će se proizvoditi i pod kojim uslovima će se proizvodi plasirati?
Pored toga, javnost opravdano očekuje odgovor i na pitanje: da li će se u Srbiji sprovoditi klinička ispitivanja iRNK vakcina ili lekova koji budu razvijani u okviru ovog projekta, i ako hoće, ko će biti nosilac studija, ko će vršiti nadzor i ko će snositi odgovornost za bezbednost ispitanika?
Na kraju, važno je postaviti i pitanje koje se tiče prava građana na izbor: da li će građani Srbije u budućnosti imati mogućnost da biraju između klasičnih vakcina i iRNK vakcina, ili će jedna platforma vremenom potpuno preuzeti primat u javnom zdravstvu?
S obzirom na to da je reč o tehnologiji koja se tiče celog društva, a ne samo jedne institucije ili jednog projekta, odgovori na ova pitanja moraju biti jasni, precizni i dostupni javnosti. Samo potpuna transparentnost može da obezbedi poverenje građana i da spreči da se odluke od najvišeg značaja donose bez javne rasprave i bez informisanog pristanka društva.
