„Декларацију под насловом „Декларација савести човечанства“ потписало је више од 170
потписника из различитих делова света, укључујући Сједињене Државе, Уједињено Краљевство,
Канаду, Немачку, Француску, Португал, Белгију, Италију, Ирску, Шкотску, Аустралију, Швајцарску,
Холандију, Шведску, Србију, Пољску, Босну и Херцеговину, Литванију, Русију, Кину, Малезију,
Индију, Бразил, Венецуелу, Аргентину, Мексико, Јужну Африку, Либан, Турску и Иран.
У писму се износи широка и оштра критика америчке спољне политике и историјског деловања.

Аутори наводе да су Сједињене Државе током читавог свог постојања изградиле образац насиља,
интервенционизма и доминације који је оставио дубоке последице широм света. У том контексту,
САД се описују као сила која је сопствени глобални положај градила кроз ратове, политички притисак, војно присуство и контролу над стратешким ресурсима.

Потписници посебно указују на распрострањено америчко војно присуство у свету, наводећи да
Вашингтон одржава стотине војних база и гарнизона широм страних земаља и територија, чиме, по
њиховом мишљењу, продужава логику хегемоније и сталне принуде. У декларацији се америчка
политика повезује са разорним последицама бројних ратова двадесетог и двадесет првог века,
укључујући Вијетнам, Кореју, Камбоџу, Ирак, Либију, Сирију и Авганистан.

Посебно место у тексту заузима актуелна конфронтација са Ираном. Потписници тврде да је притисак на Иран део шире стратегије геополитичке доминације и контроле над ресурсима. У документу се наводи да Иран, због свог великог минералног и енергетског богатства, постаје централна мета једног ширег пројекта политичког и економског потчињавања.

Аутори истичу да питање Ирана више није искључиво геополитичко или економско, већ и морално и цивилизацијско питање. У том духу, они представљају Иран као кључну линију отпора савременој
хегемонији и тврде да исход сукоба око Ирана има далекосежне последице по будући међународни
поредак.

Декларација садржи и директну критику актуелног америчког руководства. У тексту се наводи да
садашње америчко вођство оличава дубљи морални слом Запада и да су претње усмерене према
Ирану доказ политичке дрскости, опасне неодговорности и спирале ескалације која превазилази оквире међународног права.

Поред критике америчке политике, потписници износе и шест услова које сматрају неопходним за
окончање рата против Ирана. Ти услови су представљени као неприкосновени и неотуђиви из
перспективе међународне правде и мира.

Шест услова за окончање рата против Ирана:

1. Обавезујуће међународне гаранције да се агресија неће поновити.
2. Непосредно уклањање свих америчких војних инсталација у региону.
3. Формално признање агресије, међународна осуда одговорних и пуна репарација за људске
и материјалне губитке.
4. Тренутни прекид рата на свим регионалним фронтовима.
5. Успостављање новог правног режима за Ормуски мореуз уз признавање суверенитета
Ирана.
6. Кривично гоњење и изручење медијских оперативаца који су, према наводима аутора,
подстицали крвопролиће кроз антииранску пропаганду.

Потписници даље позивају интелектуалце, универзитете, институције, организације цивилног друштва и све заговорнике правде широм света да се јасно и недвосмислено супротставе нормализацији кршења међународног права, војној доминацији и политици некажњивости. Они захтевају дипломатску и економску изолацију Сједињених Држава због, како наводе, трајних злочина против човечности, као и признање права Ирана на активно одвраћање од ничим изазване агресије.

У завршном делу декларације аутори поручују да је човечанство стигло до историјске прекретнице.
Овај тренутак, према њиховом ставу, није време за ћутање ни за пасивно посматрање, већ за
јасно опредељење на страни правде, суверенитета и достојанства народа. Потписници истичу да се
данашњи свет налази пред избором између силе и права, доминације и слободе, понижења и
достојанства.

Како се наводи у документу, „историја ће забележити храброст оних који одбијају да ћуте“, а
међународна заједница позвана је да не остане по страни пред, како аутори оцењују, повратком
предаторске моћи у савременој глобалној политици.

Међу потписницима се налазе истакнути професори, бивши званичници Уједињених нација, бивши
министри, дипломате, правници, социолози, историчари, политички аналитичари, уметници, новинари и друштвени активисти из бројних земаља, што овој декларацији даје изразито међународни и интердисциплинарни карактер.

Пун текст декларације и комплетан списак потписника:

1. Рицхард Фалк (САД) — професор емеритус међународног права на Универзитету Принстон и
бивши специјални известилац УН за људска права на окупираним палестинским територијама
(2008–2014), аутор или уредник више од 50 књига о међународном праву и глобалној
политици.
2. Денис Халлидаy (Ирска) — бивши заменик генералног секретара УН и хуманитарни
координатор у Ираку, добитник Гандхи Интернатионал Пеаце Аwард (2003).
3. Норман Финкелстеин (САД) — међународно познат политиколог, син родитеља преживелих
Холокауст, широко цитиран и признат у дебатама о Блиском истоку; бивши професор на
универзитетима ДеПаул, Принцетон, Рутгерс и Неw Yорк.

4. Ави Схлаим (УК) — професор емеритус међународних односа и историчар на Ст Антонy’с
Цоллеге, Оксфорд; добитник Бритисх Ацадемy Медал (2017) за животно дело и ПЕН
Хесселл-Тилтман Призе (2024).
5. Ханс вон Спонецк (Немачка) — бивши помоћник генералног секретара УН и хуманитарни
координатор УН за Ирак.
6. Алаин де Беноист (Француска) — међународно признати филозоф и есејиста чији рад обухвата
политичку теорију, филозофију, историју религија и културну критику.
7. Цхрис Wиллиамсон (УК) — бивши министар у сенци за заједнице и локалну самоуправу, бивши
посланик и бивши лидер Градског већа Дербија.
8. Боавентура де Соуса Сантос (Португал) — један од најцитиранијих социолога на свету,
професор емеритус социологије Универзитета Коимбра, истакнути правни научник на
Университy оф Wисцонсин-Мадисон Лаw Сцхоол.
9. Јеан Брицмонт (Белгија) — истакнути теоријски физичар и филозоф науке, професор на
Католичком универзитету у Лувену.
10. Диеудоннé (Француска) — међународно познати уметник и станд-уп комичар, аутор више
од 25 соло представа.
11. Хамид Алгар (САД) — професор емеритус персијских студија на УЦ Беркелеy, добитник
Кинг Фаисал Призе.
12. Оyа Баyдар (Турска) — истакнута књижевница и социолошкиња, годинама у политичком
егзилу након пуча у Турској 1980.
13. Пхилип Гиралди (САД) — експерт за борбу против тероризма и колумниста, извршни директор
антиратне организације Тхе Цоунцил фор тхе Натионал Интерест.
14. Имам Сухаиб Wебб (УК) — бивши имам Исламиц Социетy оф Бостон Цултурал Центер, бивши
резидентни научник у Исламиц Центер оф Неw Yорк Университy, оснивач Елла Цоллинс
Институте.
15. Цyнтхиа МцКиннеy (САД) — бивша конгресменка у шест мандата, професорка и
директорка Канцеларије за спољне послове на Нортх Соутх Университy.
16. Анн Wригхт (САД) — пуковница америчке војске и бивша америчка дипломата која је
поднела оставку 2003. због рата у Ираку; правница.
17. Мохд Азми Абдул Хамид (Малезија) — председник Малаyсиа Цонсултативе Цоунцил оф
Исламиц Организатионс.
18. Р. Росхан Баиг (Индија) — бивши седмоструки члан законодавне скупштине Карнатаке,
бивши министар унутрашњих послова, урбаног развоја и инфраструктуре.
19. Саиед Реза Амели (Иран) — редовни професор комуникација и глобалних студија на
Универзитету у Техерану, носилац УНЕСЦО катедре за сајбер-простор и културу.
20. Хаим Бресхеетх (УК) — пензионисани професорски истраживач из области филма, медија и
културних студија.
21. Мохаммад Маранди (Иран) — редовни професор енглеске књижевности, оријентализма и
америчких студија на Универзитету у Техерану.
22. Ајаму Барака (САД) — кандидат Зелене партије за потпредседника 2016, антиколонијални
активиста и ветеран црначког ослободилачког покрета у САД.
23. Бијан Абдолкарими (Иран) — филозоф и истакнути интелектуалац, ванредни професор филозофије
на Исламиц Азад Университy.
24. Дауд Абдуллах (УК) — директор Миддле Еаст Монитор и бивши заменик генералног
секретара Муслим Цоунцил оф Бритаин.

25. Вијаy Прасхад (Индија) — директор Трицонтинентал: Институте фор Социал Ресеарцх, уредник
ЛефтWорд Боокс, главни дописник Глобетроттер.
26. Рамóн Гросфогуел (САД) — социолог и професор емеритус на Университy оф Цалифорниа,
Беркелеy.
27. Лаwренце Давидсон (САД) — професор емеритус историје Блиског истока на Wест Цхестер
Университy.
28. Давид Миллер (УК) — социолог и бивши професор на универзитетима Стратхцлyде, Батх и
Бристол.
29. Аббас Едалат (УК) — професор рачунарства и математике на Империал Цоллеге Лондон.
30. Динах Схелтон (САД) — професор емеритус међународног права на Георге Wасхингтон
Университy Лаw Сцхоол; бивша председница Међуамеричке комисије за људска права.
31. Јоди Деан (САД) — политичка теоретичарка и професорка на Хобарт анд Wиллиам Смитх
Цоллегес.
32. Петер Лимб (САД) — међународно признати историчар и професор на Мицхиган Стате
Университy.
33. Мицхаел Малооф (САД) — бивши виши аналитичар безбедносне политике у канцеларији
секретара одбране САД.
34. Мицхаел Спрингманн (САД) — бивши дипломата у Немачкој и Саудијској Арабији, адвокат
и правни саветник.
35. Аугусто Синагра (Италија) — професор емеритус међународног права на Сапиенза
Университy оф Роме.
36. Сyед Садатуллах Хусаини (Индија) — председник највеће муслиманске организације у
Индији, Јамаат-е-Ислами Хинд.
37. Ангело д’Орси (Италија) — историчар филозофије и професор емеритус историје политичких
доктрина на Универзитету у Торину.
38. Сибел Едмондс (САД) — разоткривач корупције и пропуста у обавештајном апарату САД.
39. Кевин Б. МацДоналд (САД) — професор емеритус еволуционе психологије на Цалифорниа
Стате Университy, Лонг Беацх.
40. Алберто Браданини (Италија) — бивши директор УН института за истраживање криминала и
правде, бивши амбасадор у Техерану и Пекингу.
41. Јамес Х. Фетзер (САД) — МцКнигхт професор емеритус филозофије науке на Университy оф
Миннесота Дулутх.
42. Пиеро Бевилацqуа (Италија) — историчар, професор савремене историје на Сапиенза Университy
оф Роме, аутор 34 књиге.
43. Цлаудио Мутти (Италија) — бивши професор Универзитета у Болоњи, директор часописа Еурасиа,
Ривиста ди Студи Геополитици.
44. Сиддиqуллах Цхоwдхурy (Индија) — представник Законодавне скупштине Западног
Бенгала, члан Алл Индиа Тринамоол Цонгресс.
45. Цлаудио Моффа (Италија) — бивши професор историје међународних односа на Универзитету у
Тераму.
46. Мариа Поумиер (Француска) — професорка на Универзитету у Хавани, бивша професорка
Универзитета у Паризу, документаристкиња.
47. Бруно Дрwески (Француска) — професор емеритус на Националном институту за оријенталне
језике и цивилизације и Парис Геополитицс Ацадемy.
48. Паулина Ароцх Фугеллие (Мексико) — редовна професорка на Катедри за хуманистичке
науке Метрополитана Аутономоус Университy.

49. Мунyараѕи Мусхонга (Јужна Африка) — глобални академски директор Децолониал
Интернатионал Нетwорк, ванредни професор на Университy оф тхе Фрее Стате.
50. Муфти Мукаррам Ахмед (Индија) — верски и књижевни учењак, имам друге по величини
џамије у Индији.
51. Алаин Цорвез (Француска) — пуковник француске војске, бивши саветник министра одбране,
саветник за међународне односе.
52. Јодие Еванс (САД) — суоснивачица антиратне организације Цоде Пинк, филмска ауторка.
53. Јеан-Лоуис Поириер (Француска) — филозоф, историчар и преводилац.
54. Златко Хаџидедић (Босна и Херцеговина) — политиколог и директор Центра за студије
национализма у Сарајеву.
55. Елизабетх Мурраy (САД) — бивша заменица националног обавештајног официра за Блиски
исток у Натионал Интеллигенце Цоунцил.
56. Пепе Есцобар (Бразил) — геополитички аналитичар и новинар.
57. Роднеy Схакеспеаре (УК) — економиста и гостујући професор на Трисакти Университy.
58. Салман Хуссаини Надwи (Индија) — оснивач и председник бројних образовних и
медицинских институција, исламски учењак и аутор.
59. Ралпх Боссхард (Швајцарска) — бивши војни саветник генералног секретара ОЕБС-а.
60. Даниел Естулин (Литванија) — писац и међународни говорник, аутор књиге Тхе Труе Сторy
оф тхе Билдерберг Гроуп.
61. Петер Коениг (Швајцарска) — економиста и геополитички аналитичар са више од 30 година
искуства у Светској банци, СЗО и швајцарској развојној сарадњи.
62. İбрахим Бетил (Турска) — оснивачки председник Туркисх Едуцатион Волунтеерс
Фоундатион, бизнисмен и друштвени предузетник.
63. Томмy Схеридан (Шкотска) — кандидат за Глазгов на шкотским парламентарним
изборима 2026, бивши посланик.
64. Цхристопх Хöрстел (Немачка) — аутор и експерт за безбедност, НАТО политике и
геополитику.
65. Сара Флоундерс (САД) — копредседавајућа Интернатионал Ацтион Центер и чланица
секретаријата Wоркерс Wорлд Партy.
66. Кевин Ј. Барретт (САД) — арабиста и исламолог, бивши професор Университy оф Wисцонсин-
Мадисон.
67. Закиа Соман (Индија) — бивша професорка пословне комуникације, оснивачица Бхаратиyа
Муслим Махила Андолан.
68. Степхен Сизер (УК) — бивши викар Цхрист Цхурцх оф Виргиниа Wатер у Сурреју и директор
Пеацемакер Труст.
69. Е. Мицхаел Јонес (САД) — бивши професор енглеске књижевности на Саинт Марy’с Цоллеге,
оснивач Цултуре Wарс Магазине.
70. Тим Андерсон (Аустралија) — политички економиста, директор Центре фор Цоунтер
Хегемониц Студиес, бивши виши предавач на Университy оф Сyднеy.
71. Пиерс Робинсон (УК) — бивши професор политичког новинарства, међународне политике и
политичке комуникације.
72. Пино Цабрас (Италија) — бивши потпредседник Одбора за спољне послове италијанског
парламента.
73. Јеан Мицхел Верноцхет (Француска) — бивши новинар Ле Фигаро Магазине, писац и
геополитички аналитичар.
74. Ангело Персиани (Италија) — бивши амбасадор у Узбекистану, Таџикистану и Шведској.

75. Гуиллермо Баррето (Венецуела) — биолог и пензионисани редовни професор биологије
организама на Симóн Болíвар Университy.
76. Матеусз Пискорски (Пољска) — бивши професор на Университy оф Сзцзецин и Јан Дłугосз
Университy, бивши посланик.
77. Децлан Хаyес (Ирска) — пензионисани професор Сопхиа Университy у Токију.
78. Анисур Рахман Qасми (Индија) — учењак и друштвени лидер, бивши потпредседник Алл Индиа
Милли Цоунцил.
79. Даве Смитх (Аустралија) — англикански свештеник, социјални едукатор, боксер и кандидат на
савезним изборима 2022.
80. Аран Мартин (Аустралија) — главни уредник Институте оф Постцолониал Студиес, професор на
Университy оф Мелбоурне.
81. Давид Ровицс (САД) — певач, текстописац и музичар усмерен на теме америчких ратова,
глобализације и социјалне правде.
82. Вито Петроцелли (Италија) — бивши председник Одбора за спољне послове италијанског
Сената.
83. Дилек Бектас (Турска) — пензионисана професорка на Мимар Синан Фине Арт Университy.
84. Веyсел Динлер (Турска) — професор права на Хитит Университy.
85. Цхристиан Боуцхет (Француска) — антрополог, бивши политичар и антиратни активиста.
86. Хацер Ансал (Турска) — професорка социологије на Иşıк Университy.
87. Денијал Јегић (Либан) — професор комуникологије на Лебанесе Америцан Университy.
88. Паwел Мосцицки (Пољска) — професор Пољске академије наука, филозоф и есејиста.
89. Ванесса Беелеy (Француска) — фотографкиња и независна новинарка за блискоисточна
питања са седиштем у Сирији.
90. Массоуд Схадјарех (УК) — председавајући Исламиц Хуман Ригхтс Цоммиссион Лондон.
91. Зеки Кıлıçаслан (Турска) — професор плућних болести на Медицинском факултету
Универзитета у Истанбулу.
92. Сандеw Хира (Холандија) — оснивач Децолониал Интернатионал Нетwорк и директор
Интернатионал Институте фор Сциентифиц Ресеарцх.
93. Паул Ларудее (САД) — оснивач Фрее Газа Мовемент и Фрее Палестине Мовемент.
94. Yвонне Ридлеy (УК) — генерална секретарка Еуропеан Муслим Леагуе, кандидаткиња за
Глазгов 2026.
95. Конрад Рекас (Пољска–Шкотска) — предавач на Ноттингхам Трент Университy.
96. Јамес Перлофф (САД) — аутор, истраживач и бивши главни уредник часописа Тхе Неw
Америцан.
97. Луциен Церисе (Француска) — аутор књиге Говернинг бy Цхаос, антиратни активиста и
геополитички аналитичар.
98. Јüрген Цаин Кüлбел (Немачка) — криминолог, истраживачки новинар и аутор.
99. Царол Броуиллет (САД) — мировна активисткиња, суоснивачица Нортхерн Цалифорниа 9-11
Трутх Аллианце.
100. Доган Бермек (Турска) — председник Алеви Пхилосопхy Центер Ассоциатион,
бивши председник Алави Федератион оф Тüркиyе.
101. Гиллес Муниер (Француска) — истраживачки новинар и генерални секретар Францо-
Ираqи Фриендсхипс Ассоциатион.
102. Ребецца Схоот (САД) — међународна правница, копредседавајућа иницијатива за
Међународни кривични суд и јачање међународних судских институција.

103. Леонид Савин (Русија) — главни уредник Геополитика.ру и оснивач часописа Јоурнал
оф Еурасиан Аффаирс.
104. Рицх Сиегел (САД) — пијаниста, текстописац, писац и мировни активиста.
105. Гордон Дуфф (САД) — бивши дипломата УН у Ираку, ветеран маринаца из
Вијетнамског рата.
106. Марион Сигаут (Француска) — историчарка, есејисткиња и истраживачица француске
историје и политичке мисли.
107. Цалеб Маупин (САД) — оснивач Центер фор Политицал Инноватион, новинар.
108. Јацоб Цохен (Француска) — академик, романописац и антиратни активиста.
109. Кен О’кеефе (САД–Ирска) — бивши маринац и ветеран Заливског рата, антиратни
активиста.
110. Раинер Рупп (Немачка) — економиста и новинар.
111. Тхомас Wерлет (Француска) — лидер покрета Моувемент ФРАНЦЕ
РÉСИСТАНЦЕ.
112. Драгана Трифковић (Србија) — генерална директорка Центра за геостратешке студије
и председница Еурасиан Медиа Форум.
113. Ферозе Митхиборwала (Индија) — колумниста и оснивач Индиа Иран Фриендсхип
Форум.
114. Имам Мухаммад ал-Аси (САД) — бивши имам Исламиц Центер оф Wасхингтон,
истраживач Институте оф Цонтемпорарy Исламиц Тхоугхт.
115. Бенедетто Лигорио (Италија) — доцент на Катедри за филозофију Сапиенза Университy
оф Роме.
116. Раниа Масри (САД) — копредседавајућа Нортх Царолина Енвиронментал Јустице
Нетwорк.
117. Петер Саинсбурy (Аустралија) — ванредни професор, Университy оф Нотре Даме
Аустралиа, Сцхоол оф Медицине.
118. Хаyдеé Гарцíа Браво (Мексико) — придружена истраживачица у Центру за
интердисциплинарна истраживања науке и хуманистике, УНАМ.
119. Јосé Гандарилла Салгадо (Мексико) — виши истраживач у истом центру при УНАМ-у.
120. Финиан Цуннингхам (Ирска) — аутор и новинар Стратегиц Цултуре Фоундатион.
121. Маргхерита Фурлан (Италија) — новинарка и директорка Цаса Дел Соле ТВ.
122. Ева Бартлетт (Канада–САД) — независна новинарка, ратна дописница и
активисткиња фокусирана на Блиски исток.
123. Теша Тешановић (Србија) — новинар и ТВ водитељ, оснивач Балкан Инфо.
124. Цлауде Јанвиер (Француска) — писац, есејиста и колумниста.
125. Ериц Wалберг (Канада) — геополитички експерт и аутор.
126. Валéрие Бугаулт (Француска) — правница и геополитичка аналитичарка.
127. Адриáн Салбуцхи (Аргентина) — политички аналитичар и писац.
128. Yван Бенедетти (Француска) — један од истакнутих лидера покрета Жути прслуци.
129. Yанницк Саувеур (Француска) — писац и геополитички аналитичар.
130. Пиерре-Антоине Плаqуевент (Француска) — писац, политички аналитичар и
међународни консултант.
131. Арнауд Девелаy (Француска) — политички консултант и међународни правни
експерт.
132. Мицхаел Спатх (САД) — извршни директор Индиана Центер фор Миддле Еаст Пеаце.
133. Зху Хаозенг (Кина) — главни уредник Хаикоу Xиањиелун Цултурал Медиа.

134. Антóнио Гомес Марqуес (Португал) — пензионисани банкарски директор и есејиста.
135. Халех Ниазманд (САД) — професорка уметности на Модесто Јуниор Цоллеге,
концептуална уметница, кустоскиња и критичарка.
136. Цлауде Тиммерман (Француска) — биолог, статистичар и истраживач у области
популационе генетике.
137. Хафса Кара-Мустапха (УК) — новинарка и ауторка, шефица глобалних операција
Африцан Легацy Фоундатион.
138. Гинетте Хесс Скандрани (Француска) — антиратна активисткиња и чланица француске
Зелене партије.
139. Yацоб Махи (Белгија) — теолог и исламолог, професор исламских студија.
140. Адам Схамир (Шведска) — писац, новинар и политички коментатор.
141. Јеан-Лоуп Изамберт (Француска) — независни истраживачки новинар и писац.
142. Зафар Бангасх (Канада) — директор Институте оф Цонтемпорарy Исламиц Тхоугхт у
Торонту.
143. Имад Хамроуни (Француска) — професор на Ацадéмие де Гéополитиqуе де Парис,
експерт за блискоисточна питања.
144. Јое Иосбакер (САД) — координатор марша на Демократску националну конвенцију
2024 у знак подршке Палестини.
145. Рицхард Халеy (УК) — председник Сцотланд Агаинст Цриминалисинг Цоммунитиес.
146. Давид Ј. Реиллy (САД) — независни новинар, политички коментатор, бивши кандидат
за гувернера Ајдаха.
147. Насреен Метхаи (Индија) — оснивачка чланица Бхаратиyа Муслим Махила Андолан.
148. Ким Петерсен (САД) — коуредник билтена Диссидент Воице.
149. Стефано Бонилаури (Италија) — новинар и директор Антео Едизиони.
150. Тобиас Пфенниг (Немачка) — софтверски инжењер и политички активиста.
151. Тонy Гослинг (УК) — истраживачки новинар и политички активиста.
152. Зханг Схоулианг (Кина) — заменик главног уредника Хаикоу Xиањиелун
Цултурал Медиа.
153. Стевен Сахиоуние (САД) — награђивани новинар и главни уредник
МидЕастДисцоурсе.
154. Üмит Актаş (Турска) — лекар, специјалиста за биљну терапију и акупунктуру.
155. Имран Мохд Расид (Малезија) — извршни директор Цитизенс Интернатионал.
156. Алy Баккали (Белгија) — председник Партие Ислам, антиратни активиста.
157. Фатма Оргел (Турска) — лекарка у Есенлер Цлиниц, антиратна активисткиња.
158. Гурхан Ертур (Турска) — директор НВО Цитизен Инитиативе, антиратни активиста.
159. Луца Арригхи (Италија) — логичар и дизајнер детерминистичких управљачких
архитектура.
160. Даве Цаннон (УК) — председник Јеwисх Нетwорк фор Палестине.
161. Фатма Акдокур (Турска) — предавачица теологије, антиратна активисткиња.
162. Хоуман Мортазави (Канада) — барристер и солицитор, антиратни активиста.
163. С.Q Массод (Индија) — секретар АСЕЕМ, антиратни активиста.
164. Рицхард Раy (САД) — уредник и антиратни активиста.
165. Схаббир Али Wарси (Индија) — учењак и антиратни активиста.
166. Аббас Али (УК) — ИнМиндс Хуман Ригхтс Гроуп.
167. Норма Хасхим (Малезија) — благајница Вива Палестина Малаyсиа.
168. Саиди Нордине (Белгија) — копредставник Бруxеллес Пантхерес.

169. Иqбал Јассат (Јужна Африка) — извршни члан Медиа Ревиеw Нетwорк.
170. Сyед Фарид Низами (Индија) — учењак и антиратни активиста.
171. Асиф Али Заиди (Индија) — правник и истраживач, антиратни активиста.
172. Керем Али (УК) — портпарол Палестине Пулсе.
173. Сyед Моунис Абиди (Индија) — адвокат за људска права, антиратни активиста.
174. Јое Лоринцз (Аустралија) — Wентwортх Фаллс, Нови Јужни Велс.
175. Моухад Регхиф (Белгија) — копредставник Бруxеллес Пантхерес.