Ударио тук на лук. Упрошћено - ционисти и неофашисти на фундаменталисте. Зашто? Зарад нафте! Зашто? Да стисну Русију! Зашто? Да пасивизирају Кину! Зашто? Зато јер им се може и нема ко да их заустави. Ко јачи – тај табачи. За кога навијамо? Како ко. Памет нам је кратка, а сећање још краће. Сврстати се на било чију страну је сулудо.
Ономад је под покривалицом борбе против нарко картела Трамп отео нафту Венецуели. И приде пар стотина тона злата и сребра државних резерви. Незапажено. Насилно заробио легалног владара, поставио своје марионете и отео туђу имовину. Шта су урадиле УН? Ништа. Шта су урадиле друге „супер“ силе? Ништа. Хоће ли Куба бити следећа? Хоће. Зашто? Зато што се Русија већ четири године заглавила у Украјини и не зна шта ради. А Путин? Ено га, крсти се преко петокраке. Усаглашава три прста са четири крака крста и пет кракова звезде?
Ако је Америка имала бар минимум неког реда, онда су то били Устав и законодавна власт. Ако будеш уловљен да си прекорачио овлашћења, не гине ти нека ћорка, па макар био и Никсон. Дирни у Устав и амандмане, па ћеш осетити бес државе. Али, некад било, сад се приповедало. Серија болесника који су у претходним годинама „школовани“ по Моникином и Епштајновом наставном плану и програму, један за другим, рушили су и на крају срушили снагу америчког законодавства.
Без објаве рата, без одлуке Конгреса, без одобрења СБУН, без разлога, у сред мировних преговора, поновио се венецуелански сценарио. Некад су се барем трудили да дају привид законитости, па су измислили „Залив Тонкин“, или „оружје за масовно уништење“, а онда су са „Косовом*“ апсолвирали сценарио „преседана“ и некажњеног насиља. Ни они други нису ништа бољи. „Специјална војна операција“, траје већ четири године и још ће. Ко то беше Пригожин?
Владавина права замењена је владавином силе. УН су постале глобални буџетски баласт и легло стерилне бирократије. Трамп је на мала врата кренуо да чисти ту рушевину тако што је измислио паралелну структуру, која је још у развоју. Савет за мир је заправо на велика врата унео немир у остатак слободног света, а неутралисање какве-такве улоге УН је у току. Русија и Кина су на Савету безбедности УН биле уздржане на улазак „Косова*“ у снаге војног контигента држава које ће наводно спроводити некакав мировно-рехабилитациони план за Газу и тиме аминовали да Трампова верзија „КФОР-а“ надгледа претварање палестинских рушевина у неку нову Азурну обалу. Ционисти су некажњено истребили десетине хиљада Палестинаца и сравнили са земљом њихов животни простор. Корпоративни фашизам ће правити профит на геноциду. Ново међународно право.
Тако како се распада стари светски поредак, распада се и Србија, територијално и економски, духовно и морално. Домаћи корпоративни фашисти, звани тајкуни, са српским Трампом и црвено-црном коалицијом смрти и потока крви, руше и прекопавају све живо. Какав Устав, какви закони, какви бакрачи. Буши, руши, преоравај, затири, хапси, убијај. Таман смо помислили да је „замолићу Си Ђипинга да нам помогне по питању загађења ваздуха да смање увоз концентрата са арсеном“, најсрамотнији показатељ слома владавине права, кад оно – догорело Загорки, скинула новине са наочара, па ће: „Миодраг Сурла је казао да је у БИА тражено да се гласа за одређене кандидате за ВСТ, нисам била обавештена, него сам чула неке гласове и она (Милијана Дончић) ми је потврдила да је то тачно“.
Шта је решење?
Докле год се блокирају раскрснице и путеви, вајде нема, а мафија изборе не губи.
Од надстрешнице до данас, нико није осуђен, напротив, пуштени су, мафија је усвојила преко 200 погубних закона, задужила нас додатних пар десетина милијарди еура, инсталирала своје у полицији, војсци и правосуђу, гаси и оно мало бедних медија које смо имали, самлели су оно мало ја(в/д)ног сервиса, РЕМ је гори него што је био, Уставни суд се претворио у српски усуд, Влада је најгора икада, Косово продато, југ државе отрован, изборне манипулације никад веће, терор, пребијање, сакаћење, аболиција, инфлација, струја, храна, здравство, просвета.
Где год да погледаш никад горе. А нека деца паметују по Бриселима и Берлинима, док их се друга деца одричу и кажу – нисмо то ми. Ко је ко? Седењем у скупштини „опозициона“ багра подржава пропаст и кљука се буџетском ловом. Не пада им на памет да врате мандате народу. Студенти праве листу без листе, наводно пуну имена без дела. САНУ – шта то беше? Маргетић прљав српски веш убацује у италијанску машину за прање, а у ишчекивању (не)поступања мафијашке полиције ЈТОК ревносно блеји десет минута дневно. Адвокати три дана не долазе на посао, али ће уредно урачунати дневнице. Рафали стижу на Куково лето, а обавезни војни рок месеца Лимбурга. Бањска? Данка? „Бабица из Вишеградске проговорила – имена су позната, многи од тих лекара и данас раде, неки су и напредовали“!
Има ли краја?
Да би кренула, Србија мора да стане. Генерални штрајк! Мафију другачије нећемо послати на робију. Све друго је испумпавање.
Немамо ми времена за Трампово и Путиново баба-здравље, немамо времена ни за Брисел, ни за Берлин, јер проток времена учвршћује тиранију. Прво своје проблеме да решимо, па онда да видимо како ћемо са белим светом, јер и без њих црно нам се пише.






