YоуТубе поглавља:

00:00 Увод: Избори 25. октобра и обмањујуће студентске и „руске” листе
11:45 Зашто је СНС-у потребно 170.000 потписа
14:20 Бирачки списак, личне карте и гласање ван Србије
16:05 Д’Онтова рачуница и гласови опозиционих листа испод цензуса
25:11 Лажна опозиција, политичко чишћење и „тројански коњи”
37:36 Наводи о 290.000 личних карата и „замени изборне воље”
45:54 Студентски ултиматум универзитету и могуће нове блокаде
54:08 Избори на препад и друштво навикнуто на ненормалност
1:01:13 Милош Ломпар, ветерани и Срби са Косова и Метохије
1:11:52 Спор о Новом Пазару и подршка студентској листи
1:24:09 Кузовић студентима: Преузели сте побуну и одговорност
1:35:04 Пуни пленуми, „Слободни медији Србије” и ново организовање

У новом издању емисије „Прелиставање”, заједничког пројекта медијских кућа „Србин.инфо” и „Центар”, главни и одговорни уредник „Србин.инфо” Дејан Петар Златановић и један од оснивача покрета „Сабор”, проф. др Душко Кузовић, разговарали су о изборима који су, како је наведено у емисији, расписани за 25. октобар. Златановић је подсетио да је кампања ограничена на 45 дана и да је прикупљање потписа већ почело, док су се испред пунктова студентске листе у Београду и другим градовима појавили велики редови.

За обојицу аутора средишње питање није само ко ће освојити више гласова, већ да ли ће изборни процес уопште омогућити да се стварна воља грађана утврди и одбрани. Говорили су о збуњујућим називима листа, злоупотреби мањинских права, спорном бирачком списку, гласању ван Србије, контроли бирачких места и могућности да се велики број гласова распе испод цензуса. Истовремено су позвали на подршку студентско-народној листи, али и затражили да она буде отворена према грађанима и свесна одговорности коју је преузела.

Три „студентске” организације и још једна „руска странка”

Златановић је на почетку емисије указао да су, према информацијама којима располаже, у једном дану регистрована три удружења са називима који упућују на студенте, а да их је пријавило исто лице старо 21 годину. Он сумња да је циљ стварање више изборних листа са сличним именима, како би се бирачи довели у заблуду и како би гласови намењени стварној студентској листи могли да буду приписани другим листама, нарочито ако контролори не буду довољно обучени и пажљиви.

По његовој процени, на изборима би могао да се појави изузетно велики број листа, укључујући више фиктивних или режимски контролисаних организација. Посебно је поменуо појаву још једне странке која у називу користи руско национално опредељење, регистроване на адреси са више других удружења. Златановић сматра да је реч о наставку старог модела у којем се популарност Русије међу грађанима Србије користи за освајање повлашћеног мањинског статуса и каснију подршку власти.

Због тога је упозорио да сам изборни дан неће бити довољан. Позивајући се и на ранији став др Мирослава Паровића, рекао је да грађани морају бити спремни да одмах после затварања биралишта, око 20 часова, јавно и организовано бране резултате. По његовом мишљењу, Александар Вучић ће због политичког опстанка бити спреман да изазове кризу и нереде, док је за грађане и будуће институције важно да он остане жив и буде изведен пред суд, јер би као сведок могао да објасни начин функционисања система.

Златановић је оценио да би, у случају пада власти, опасност по Вучића могла доћи и од људи који су се уз њега богатили и којима би представљао непожељног сведока. Насупрот томе, нагласио је да противници Вучићевог режима треба да траже законски поступак, суђење и утврђивање одговорности, а не освету. У томе је видео суштинску разлику између правне државе и система личних обрачуна.

Кузовић: Власт је злоупотребу демократије претворила у нормалност

Кузовић је појаву лажних или обмањујућих листа назвао вулгарном и непријатељском злоупотребом демократије. Корене таквог понашања видео је не само у Вучићевој политици већ и у политичкој школи Војислава Шешеља и Томислава Николића. Његов главни приговор био је да су се грађани навикли на болесно стање и почели да га прихватају као нормалан део изборног процеса.

Поставио је питање где су правосуђе, тужилаштво и полиција када се политичке организације намерно оснивају тако да збуне бираче. По његовом ставу, здраво друштво мора имати различите идеологије и политичке програме, јер ниједна странка не може бити апсолутно у праву или апсолутно у криву. Међутим, организације које добијају новац из иностранства морале би да буду јасно означене, како се не би представљале као независни заступници искључиво домаћих интереса.

Кузовић се посебно осврнуо на странке које користе руско име, иако у њима, како тврди, нема стварних представника руске мањине нити људи који говоре руски језик. Он нема ништа против аутентичног политичког представљања Руса ако у некој средини заиста постоји довољан број припадника те заједнице. Проблем види у злоупотреби мањинских права ради стварања режимских листа са повлашћеним изборним положајем.

Од Амбасаде Русије затражио је да јасно реагује када се руско име користи за политичку обману. По његовој оцени, велики углед који Русија има међу грађанима Србије не могу најлакше да униште западне државе, већ управо пасивност или погрешни потези руског државног апарата. Зато је поручио да такве „руске странке” не треба прихватати као аутентичне представнике руске заједнице без доказа о њиховом стварном чланству и деловању.

Зашто је СНС-у потребно 170.000 потписа

Златановић је пренео податак „Информера” да је листа СНС-а за кратко време прикупила око 170.000 потписа, иако је за предају листе потребан далеко мањи број. Његова сумња је да се вишак потписа користи као политичка и организациона резерва за помоћ мањим, фиктивним или формално опозиционим листама. Проценио је да би толики број потписа могао да омогући излазак још десетак листа, чији би главни задатак био расипање гласова и стварање хаоса.

Он је предложио да закон убудуће ограничи број потписа које једна листа може да преда, на пример на 15.000 или 18.000, како би се онемогућила трговина вишком. Као алтернативу садашњем систему, предложио је комбинацију пропорционалног и већинског представљања. Странке које излазе на пропорционалне изборе, по његовом моделу, не би доказивале снагу масом потписа, већ способношћу да обезбеде контролоре на најмање 80 одсто бирачких места.

Мање странке које немају такву организацију могле би да се усредсреде на већинске изборне јединице и покушају да у парламент уведу појединачне, локално препознатљиве кандидате. Златановић је нагласио да тај предлог не намеће као једино решење, већ као основу за јавну дебату о систему који би истовремено спречио фиктивне листе и омогућио грађанима да непосредније бирају део својих представника.

Посебну пажњу посветио је рачуници др Мирослава Паровића о брзини овере 170.000 потписа. Према процедури описаној у емисији, потребно је очитати личну карту, унети податке, одштампати два примерка обрасца, прибавити потпис бирача и оверивача, ставити печат и уписати податке у књигу овере. Паровићева рачуница, коју је Златановић пренео, показује да би за објављени резултат свака овера морала бити завршена за око десет секунди.

Златановић је такав темпо назвао немогућим и затражио да тужилаштво утврди како су потписи заиста прикупљани и оверавани. Најавио је да ће „Србин.инфо” инсистирати на истрази и после промене власти. Заложио се да државним службеницима за које суд утврди да су учествовали у изборној крађи, фалсификовању или прикривању доказа буде трајно забрањено обављање руководећих и одговорних послова у државној управи и јавним предузећима.

Спорни бирачки списак, личне карте и гласање ван Србије

Златановић је упозорио да избори почињу без сређеног бирачког списка и без потпуне јавне контроле над бројем новоиздатих личних карата. У различитим деловима разговора поменуо је број већи од 200.000, а затим, позивајући се на текст Предрага Поповића, око 290.000 људи из Азије и Африке који су наводно добили личне карте. Навео је и тврдње Срђана Нога о Украјинцима који су добили или добијају документа, уз захтев да држава објави тачне податке и правни основ.

Ове бројке нису у емисији представљене као подаци добијени од МУП-а, већ као наводи који захтевају хитну проверу. Златановић страхује да би међу новим имаоцима докумената могли бити људи који немају изборно право или који би били укључени у организовану злоупотребу гласања. Подсетио је и на снимке страних радника на скуповима власти, као и на изјаву радника из Бангладеша који су, према наводима Дамњана Кнежевића, рекли да су у Србији уз помоћ СНС-а и да ће подржати ту странку.

Кнежевић је, како је пренео Златановић, најавио кампању документовања места на којима се страним држављанима или радницима издају документи под сумњивим околностима. Грађани су позвани да снимке и информације шаљу на канал „Народних патрола”, како би се направила јавна евиденција. Златановић је овај процес назвао не само заменом становништва већ и могућом „заменом изборне воље”.

Он је указао и на гласање у Републици Српској, Црној Гори, Аустрији и Немачкој, где власт има део организоване подршке у дијаспори. Посебан проблем види у томе што Срби са Косова и Метохије — саставног дела Србије који се налази под окупацијом албанских сепаратиста — неће гласати у својим местима, већ на биралиштима у Врању, Медвеђи, Новом Пазару и другим градовима. По његовој оцени, премештање бирача и бројање ван њихових средина стварају простор за злоупотребе које контролори морају унапред да предвиде.

Кузовић је предложио још један облик грађанске контроле. Навео је да нишки одбор покрета „Сабор” прави списак људи који сигурно неће гласати — зато што су у иностранству, далеко од бирачког места или из другог разлога — како би после избора проверили да ли је неко гласао у њихово име. Такав паралелни списак, по њему, могао би да открије део злоупотреба и постане основ за даље чишћење бирачког списка.

Изборна математика: листе испод цензуса као резервоар мандата

Златановић је детаљно пренео сценарио који је у интервјуу за „Србин.инфо” изнео Ђорђе Вукадиновић. Према тој пројекцији, власт подстиче стварање четири веће опозиционе листе — две на десници и две на левици — уз самостални наступ СПС-а, рачунајући да што више њих остане испод цензуса од три одсто. Ако би само листа власти и студентска листа прешле праг, уз мањинске листе, десет до петнаест одсто расутих гласова значило би десетине додатних мандата који се расподељују преосталим листама.

По његовој оцени, Вучићу би тада било довољно да прогласи предност од свега неколико хиљада гласова, јер би Д’Онтов систем највећој листи донео осетно више мандата. У комбинацији са подршком дела мањинских посланика и листа које власт фактички контролише, то би могло да произведе парламентарну већину иако већина грађана није гласала за СНС. Златановић је процењивао да би мањинске листе могле освојити значајан број мандата, а да би власт настојала да контролише њихов већи део.

Он је објаснио и зашто, упркос сумњи у поштен процес, сматра да на изборе треба изаћи. Предложио је да се бирачи студентске листе добровољно евидентирају као људи који су гласали за њу, како би постојао минималан проверљив број подршке. Уз записнике, снимке, контролоре и друге доказе, та евиденција би могла да помогне да се процени стварни резултат и јавно покаже обим евентуалне крађе.

Најбољим сценаријем назвао је могућност да опозиционе листе пред крај кампање одустану у корист студената, али да задрже право на своје контролоре. Тиме би се смањио број гласова испод цензуса, а повећала контрола бирачких места. Ипак, признао је да такав расплет тренутно не делује вероватно, јер су многе странке организационо слабе, подељене и неспособне да самостално одбране чак и резултат око изборног прага.

Пропадање старе опозиције и откривање „тројанских коња”

Златановић је оценио да су поједине опозиционе странке већ платиле цену дугогодишњег слабог рада на терену. Као пример поменуо је негативне реакције које су на друштвеним мрежама изазвали наступи листе повезане са Драганом Ђиласом, Гораном Јешићем и Здравком Поношем, као и слаб одзив на ранији проевропски протест Странке слободе и правде. Према његовој процени, после парламентарних и наредних председничких избора многе садашње странке могу нестати или ће њихова руководства морати да се повуку.

С друге стране, очекује да ће Вучић због суженог простора за маневар бити принуђен да отворено окупи све људе који су му раније помагали из формално опозиционих редова. Поменуо је подршку радикала, представника Радничке партије Веселиновића, као и раније преласке Чедомира Антића и Дејана Булатовића. То види као користан део кампање, јер ће, по његовом мишљењу, многи „тројански коњи” коначно морати јавно да покажу на чијој су страни.

Кузовић је додао да власт систематски попуњава и властита и опозициона места људима које може да контролише. Поред организација које директно раде за режим, постоје и политички актери које је назвао „корисним политичким идиотима”, јер грађанима троше време и одлажу појаву стварне алтернативе. Он сматра да је лажна опозиција понекад опаснија од отворене власти, зато што свесно обмањује људе који верују да подржавају промену.

Његов предлог је темељно чишћење политичког простора. За оне који су учествовали у тровању система затражио је трајну забрану бављења политиком, а као повезана лица поменуо је и чланове њихових породица. Тражио је и да примаоци страног новца буду јасно означени као актери страног утицаја и искључени из политичког одлучивања, као и да се онемогући нагло политичко ангажовање људи који нису имали српско држављанство у релевантном претходном периоду.

Кузовићев позив: Стрпљење, заједничка одбрана и без новог вође

Кузовић је упозорио да систем који је грађен деценијама не може нестати једним изборним потезом. Позвао је људе да не одустају ако се појаве нове издаје, куповине или разочарања, јер власт располаже новцем из буџета и кредитима које ће на крају враћати сами грађани. По његовој оцени, тај новац се користи и за куповину противника, разбијање покрета и одржавање страха.

Подсетио је да човек лако може остати без посла, бити изложен извршитељима, судовима и бирократском притиску. Бирократију у Србији описао је као механизам способан да уништи живот грађанина а да формално нико не буде крив. Зато је позвао јавност да има разумевања за људе који се уплаше или поклекну, али не и да због тога колективно одустане од борбе.

Његова порука је да Србија нема никога осим својих грађана и да не постоји индивидуално спасење изван заједничког спасавања државе. „Лопта је у вашем делу терена”, поручио је гледаоцима, уз оцену да човек не би требало да чека вођу да би бранио сопствени живот и земљу. Позвао је на јединствен фронт, превазилажење подела и праштање свих слабости осим свесне издаје.

Прва табела: Најважнији ставови Златановића и Кузовића

Тема	Дејан Петар Златановић	Проф. др Душко Кузовић
Лажне листе	Слични називи могу послужити за збуњивање и крађу гласова студентске листе	Правосуђе и полиција морају да спрече намерно довођење бирача у заблуду
„Руске странке”	Режим користи популарност Русије и мањински статус за контролисане листе	Амбасада Русије треба да осуди злоупотребу руског имена без стварних Руса
Потписи СНС-а	Тражи истрагу како је 170.000 потписа оверено и где ће бити употребљени	Вид злоупотребе болесног политичког система на који су се грађани навикли
Бирачки списак	Упозорава на спорне личне карте, гласање ван места пребивалишта и дијаспору	Предлаже спискове људи који неће гласати, ради провере да ли је неко гласао уместо њих
Опозиционе листе	Расипање гласова испод цензуса може власти донети непропорционално више мандата	Контролисана опозиција троши време грађана и спречава настанак стварне алтернативе
Студентска листа	Треба је максимално подржати, али захтевати отвореност и отпор страном утицају	Студенти представљају народну побуну и морају прихватити пуну одговорност
Универзитет	Подржава одлагање наставе ако је потребно за изборну борбу и тражи помоћ професорима	Професори су деценијама ћутали; студенти су им дали нову прилику коју морају оправдати
Слободни медији	Предлаже заједнички центар више редакција, дебате и организовање после избора	Трајан успех захтева саборни рад и здраве организације, а не „оне ман схоw”

Студентски захтев да школска година почне после избора

Златановић је пренео да су студенти Машинског факултета на пленуму одлучили да од ректора и руководства Универзитета у Београду затраже померање почетка школске године са 1. октобра на 1. новембар. Уколико захтев не буде прихваћен, најављена је нова блокада. Он сматра да захтев треба посматрати у контексту избора које види као судбоносне за будућност универзитета и останак младих у земљи.

По његовој процени, победа власти и још четири године неограничене моћи довеле би до освете према универзитету, даљег пада стандарда и новог таласа одласка студената. Очекује да би власт могла да обустави плате професорима и финансирање научних пројеката како би их окренула против студената. Зато је предложио да грађани у таквом случају организују фонд солидарности и помогну породицама професора током месец или месец и по дана блокаде.

Златановић верује да би успешна одбрана тог захтева могла да буде „лакмус папир” целе кампање и изборна победа пре самог гласања. Ако студенти покажу да могу да издрже притисак, и други делови становништва могли би да поверују да је отпор могућ. Истовремено је упозорио да ће службе користити све ресурсе да изазову свађе, сломе организацију и сваки студентски одговор на насиље представе као доказ против покрета.

Његов савет студентима био је да се поново потпуно отворе према народу и повежу поштене људе леве и десне Србије. Сами, упозорио је, неће моћи да издрже концентрисани удар државног апарата. Сматра и да људима из кругова Бојана Пајтића, Душана Петровића и Зденка Томановића не одговара чиста студентска победа, већ модел транзиције у којем би Вучић био уклоњен, а „здрави СНС” и „здрави СПС” остали део система уз подршку западних центара моћи.

Кузовић: Избори су расписани на препад, а систем је навикао друштво на болест

Кузовић је оценио да Вучић ни овога пута није играо фер. Неколико дана пре расписивања избора, како је подсетио, јавно је тврдио да их неће бити, да би затим нагло објавио датум и кренуо у кампању. Такво понашање види као превару не само грађана већ и режима сопствених посланика и савезника, који такође нису добили нормално време за припрему.

Он сматра да изборни датуми, рокови и разлози морају бити предвидиви и законом ограничени, а не зависни од тренутног интереса једног човека. Вучићево често расписивање избора тумачи као непрекидну злоупотребу политичког система. По његовој оцени, власт се у Србији не осваја слободно, већ поједини актери на њу бивају доведени како би систем затим могли некажњено да користе.

Кузовић је ту изборну злоупотребу повезао са широм друштвеном дегенерацијом. Навео је продају радних места, уништавање „Апотека Београд”, постављање одговорних за пропаст система на нове функције, отпуштање радника и одлазак десетина хиљада људи годишње. Посебно је критиковао субвенције страним компанијама од стотина хиљада евра по радном месту, док домаћи предузетник добија вишеструко мању почетну помоћ и далеко теже услове.

Према његовом ставу, Срби су у рату изложени страдању, а у миру расељавању. Власт која не штити државу може на фронт слати неисправну опрему и погрешну муницију, док у миру новац усмерава на „вашаришта”, стране компаније и политички мотивисане пројекте. Грађани су, по њему, постепено навикнути да такве појаве прихватају као нешто нормално.

Одговорност за ћутање приписао је интелектуалцима, универзитетским професорима, научним институтима, Српској академији наука и уметности, полицији, правобранилаштву, тужилаштву и судовима. Тврди да су институције сваки пут спуштале главу када би им власт повећала примања, препуштајући обичним радницима, сељацима и предузетницима да плате цену. Позвао је грађане да престану да се хватају за сваку нову политичку мамац-причу и да се уједине, јер су лидери формалне левице и деснице често приватно део истог круга.

Милош Ломпар, ветерани и Срби са Косова и Метохије

Најдужи део Златановићевог излагања био је посвећен саставу студентске листе и уклањању проф. др Милоша Ломпара. Најпре је упутио гледаоце на засебан интервју са Ломпаром, наглашавајући да професор пажљиво бира сваку реч и да његове ставове не жели да препричава ван контекста. Захвалио му је што је, по повратку у Београд, први опширни разговор после „ветирања” дао управо „Србин.инфо”.

Златановић је рекао да је разочаран што су, поред Ломпара, са листе уклоњени ратни ветерани, Новица Антић, други људи који су трпели прогон система и готово сви аутентични представници Срба са Косова и Метохије — саставног дела Србије који се налази под окупацијом албанских сепаратиста. Поменуо је лекара Петровића из Грачанице, кога, према његовим речима, поштују и Албанци и Срби и чије је уклањање изазвало чуђење међу студентима и породицама у покрајини.

Критика није била усмерена само на студенте. Златановић је рекао да ни већина патриотских странака годинама не ставља представнике Срба из покрајине на видљива места својих листа, док су и проевропске партије одустале од таквог представљања. Као последњег препознатљивог аутентичног народног посланика са тог простора навео је Славишу Ристића.

Похвалио је студентски меморандум о Косову и Метохији — саставном делу Србије под окупацијом албанских сепаратиста — као документ који није идеалан, али је примерен широкој листи која окупља левицу и десницу. Управо зато му је несхватљиво што на листи није остао већи број студената и представника из покрајине, који се истовремено суочавају са албанским сепаратистичким структурама и, како је рекао, квазисрпским клановима окупљеним око Српске листе.

Судбину Срба у покрајини повезао је са искуством становника центра Београда. Људи који су годинама ћутали на отимање права и имовине на Косову и Метохији — саставном делу Србије под окупацијом албанских сепаратиста — доживели су Савамалу, „Београд на води”, спор око Генералштаба и узурпацију Пионирског парка. Његов закључак је да се неправда прихваћена над једним делом народа враћа као бумеранг свима осталима.

„Сеча” је захватила и грађанисте, али је листа изгубила препознатљива лица

Златановић је признао да процес избора кандидата није био усмерен искључиво против патриотских личности. Са листе су, како је рекао, уклоњени и људи блиски Демократској странци и Зелено-левом фронту, Вида Огњеновић и ректор Владан Ђокић, који је помињан као могући носилац листе. Од препознатљивих левичара остао је Јово Бакић, кога је описао као социјалног левичара и човека са којим је могуће пристојно разговарати упркос идеолошким разликама.

Подсетио је да Бакића познаје још са студентских протеста 1992. године и да су се у тадашњим круговима дружили људи различитих уверења. У емисији је претпоставио да је Бакић атеиста, али се одмах оградио и унапред извинио ако је та оцена нетачна. Тај пример употребио је да покаже да широка народна листа мора да трпи разлике и да не сме да почива на идеолошком понижавању.

Ипак, проценио је да је листа због уклањања Ломпара, ректора Ђокића, ветерана и представника Срба из покрајине изгубила између два и четири одсто подршке. Похвалио је присуство Дејана Бодироге, Немање Видића и професора Сајчића, али је оценио да листи недостају јаче и већ препознатљиве личности. Није подржавао идеју да Ђокић буде на самом челу, али сматра да је требало да остане међу кандидатима.

Спор о Новом Пазару: Иста права морају значити и исте обавезе

Према информацији коју је Златановић изнео уз ограду да ће је исправити ако није тачна, студенти из Новог Пазара условили су подршку листи уклањањем Милоша Ломпара. Наводно су тврдили да њихова средина неће гласати за студенте ако он остане кандидат. Златановић је такво условљавање назвао опасним, јер ни Београд не сме Новом Пазару да одређује представнике, али ниједна локална група не сме целој Србији да поставља кадровски ултиматум ван договорене процедуре.

Поручио је Бошњацима, Албанцима и другим националним мањинама да морају имати потпуно иста права и обавезе као Срби. Противи се да било ко постане министар, државни секретар или други функционер само због националне припадности. По његовом мерилу, владу могу чинити Срби, Бошњаци, Албанци или било која друга комбинација, али искључиво ако су ти људи најспособнији, најпоштенији и најподеснији за конкретну дужност.

Златановић је рекао да би разумео противљење Ломпару када би професор заговарао насиље или грађане Новог Пазара називао људима другог реда, али тврди да такве ставове није изнео. Спорна је, по његовом тумачењу, била и оцена неких студената да је прогфесор Ломпар екстремиста због тврдње да је Драгољуб Дража Михаиловић није био квислинг у Другом светском рату, већ да је био жртва комунистичког терора. Позвао је Бошњаке да проуче сопствене архиве и страдање Новог Пазара, Рашке области и других крајева од комунистичких „левих скретања” и послератне репресије током и након Другог светског рата.

Иста правила, закључио је, морају да важе за све градове и све заједнице. Локалне средине имају право да саме бирају своје представнике, али не и да тајним договорима добијају привилегије или блокирају кандидате читаве листе. Србија, по његовом ставу, свим њеним држављанима припада подједнако и због тога једнакост пред Уставом мора бити изнад сваког етничког или партијског договора.

Подршка студентској листи — „са горким укусом”, али без резервне опције

После свих критика, Златановић је више пута поновио да студентска листа остаје једина реална снага која може да победи Вучића. Навео је и подршку Немање Шаровића као пример да различити делови опозиционе јавности разумеју важност заједничког наступа. Његов коначни став је да листа није идеална и није онаква какву су многи очекивали, али да тренутно не постоји друго решење које има упоредиву снагу.

Подршку, међутим, условљава политичком отвореношћу, свакодневним контактом са грађанима и отпором утицају страних центара. Упозорио је студенте да не смеју да постану оно против чега су устали — затворен круг који одлуке доноси иза леђа народа. Ако су Ломпар и други кандидати уклоњени на основу процене изборног резултата или принципијелних разлога, то је право студената; ако је то урађено по налогу Немачке, ЕУ или НАТО-а да се уклоне патриоте и Срби из покрајине, онда је, по његовој оцени, реч о напуштању изворних начела побуне.

Истакао је да од свих јавних функционера треба тражити доказ о пореклу имовине и одговорност за политичке поступке, без обзира да ли је реч о Ломпару, Пајтићу, Петровићу, Томановићу или неком будућем кандидату. За Томановића је нагласио да га не оптужује због адвокатског рада, јер је као адвокат поступао у оквиру професије, али сматра политички важним чије је интересе и које клијенте заступао. Отворена провера, по Златановићу, представља основно политичко поштење.

Кузовић студентима: Преузели сте народну побуну — преузмите и одговорност

Кузовић је подсетио да је студенте подржавао од почетка протеста и да је јавно говорио како су они, чак и у уређеном друштву, дужни да траже немогуће. Професори, по његовом схватању, морају студенте најпре научити слободи мишљења и начину њене одбране, а тек онда стручном предмету. Подсетио је и да је годинама заговарао децентрализовану организацију без једног вође, састављену од бројних малих извора који се спајају у реку народне побуне.

Навео је да покрет „Сабор” није тражио места на листи, већ је студентима у Аранђеловцу и другим срединама служио као логистички сервис. Сам Кузовић није покушавао да постане кандидат. Подсетио је и на раније привођење после објаве у којој је припаднике БИА и полиције позвао да се држе заклетве дате народу, а не режиму.

Ипак, студентима је упутио врло оштру поруку: младост, неискуство и претходни месеци проведени на улици не могу бити оправдање за будућу грешку. Народ је после много муке створио јединствен талас побуне, а студенти су постали његов врх. Зато они више не представљају само себе и своје факултете, већ много шири покрет у којем је на улицама било више грађана него студената.

Кузовић је оценио да су професори добили другу прилику захваљујући поверењу које народ има у студенте. Интелектуална и академска елита имала је деценије да се супротстави злоупотребама Милошевића, Тадића, Коштунице, Вучића, Весића, Шапића и других, али је најчешће ћутала. Док су сељаци, радници и предузетници плаћали порез верујући да ће универзитети, институти и САНУ чувати општи интерес, део професора се бавио кабинетима, функцијама и породичним наслеђивањем катедри.

Према његовој метафори, Србија има још свега неколико политичких „метака”, а један је поверила студентима. Они имају подршку, али морају да погоде циљ и да прихвате последице ако дозволе да их систем изигра. Најтежа последица не би биле личне казне, већ нови талас распада породица, одласка људи, продаје имовине, дугова, деловања извршитеља и отварања простора страним рударским компанијама.

Кузовић је упозорио и на власт која демографску катастрофу представља низом безличних статистика: „само” још десетине хиљада исељених и „само” још десетине хиљада више умрлих него рођених. Таквим језиком, по њему, јавност се навикава на нестанак, расељавање и промену идентитета без отпора. Зато је студентима пожелео успех, али им је ставио до знања да ће њихова политичка зрелост бити мерена последицама које њихове одлуке имају за читав народ.

Вучићев могући превид: Октобар поново пуни студентске пленуме

Златановић је у наставку указао на фотографије препуних пленума Факултета техничких наука у Новом Саду. Оценио је да се власт управо тога највише плаши. Вучић је, према његовој анализи, изборе расписао зато што је успео да разједини опозицију, спусти више листа ка цензусу и изазове незадовољство због уклањања Ломпара, Ђокића, ветерана и представника Срба са Косова и Метохије — саставног дела Србије под окупацијом албанских сепаратиста.

Ипак, октобар је време испитних рокова и почетка наставе, па су студенти поново на факултетима и лакше могу да се организују. За разлику од каснијег датума, блокада на самом почетку школске године не би им одузела велики део наставног програма и могла би брже да се надокнади. Златановић зато сматра да се власт можда прерачунала и сопственом одлуком поново напунила пленуме које је месецима покушавала да сведе на мали број учесника.

Што је више студената на пленумима, по његовом искуству, одлуке покрета су боље прихваћене и ближе расположењу већег дела грађана. Он се нада да ће пуне сале обновити снагу побуне и омогућити студентима да исправе спорне кадровске одлуке или бар да их јавно образложе. Тај развој догађаја види као једну од ретких предности које је опозициона страна добила самим избором датума гласања.

„Слободни медији Србије”: Заједнички центар, дебате и организација

Златановић је затим представио иницијативу о којој се разговара међу више алтернативних редакција. Радни назив је „Слободни медији Србије”, скраћено СМС, што је повезао и са каналом „СМС Ливе ТВ”. Замисао је да се у Београду успостави заједнички медијски центар у којем би се свакодневно производио програм, организовале трибине, сусретали новинари, гости и грађани и водиле дебате о политичком деловању пре и после избора.

Нагласио је да то не би било страначко окупљалиште, кафана или клуб, већ радни простор отворен за стварну опозицију, нарочито патриотску јавност која до сада није имала своју трајну институцију. После затварања биралишта центар би могао да буде и једна од полазних тачака за јавно окупљање и одбрану резултата, вероватно према Славији. Пошто је студентска листа по природи привремена и хетерогена, Златановић сматра да је неопходна инфраструктура која ће наставити рад и после избора.

За функционисање центра проценио је да је потребно између 20.000 и 30.000 евра месечно. Тај новац био би намењен простору, основној опреми, техничком особљу, организаторима, новинарима и истраживачима, уз јавно приказивање сваког утрошеног динара. Поменуо је једно јавно обећање о 40.000 швајцарских франака, али је нагласио да до тренутка снимања није добио потврду контакта или уплате.

Златановић је објаснио да то није прикупљање новца искључиво за „Србин.инфо”. Као могуће учеснике поменуо је „Хелмкаст”, „Љубавију”, „Таблоид” и друге независне медије, уз позив да се круг прошири. Сам „Србин.инфо” је, како је рекао, преживео претходни месец захваљујући помоћи публике, али редакција у текућем месецу нема плате јер су канали недавно враћени и приходи се могу стабилизовати тек крајем октобра или почетком новембра.

Његова рачуница је да власт сваког месеца у режимске медије, РТС, „Пинк” и „Информер” усмерава десетине милиона евра, док независне редакције зависе од појединачних донација. Грађани кроз претплату и кабловске пакете већ финансирају велики медијски систем; ако желе противтежу, морају да помогну и изградњу заједничке независне инфраструктуре. Циљ је да центар касније добије огранке и у другим градовима и постане место где грађани могу да пријаве проблеме и добију новинарску подршку.

Кузовић: Политичка организација није приватна радња једног „шефа”

Кузовић је подржао идеју заједничког рада и повезао је са својом критиком политичких организација у Србији. Већина покрета, по његовој оцени, заправо је „представа једног човека”: један човек доноси све одлуке, промовише себе и окупља људе тек када треба да буду статисти на скупу. Такве формације назвао је самосталним трговинским или угоститељским радњама, а не стварним политичким организацијама.

Упозорио је и на људе које службе убацују у здраве покрете како би их изнутра претворили у пирамиду. Демократска заједница, која из сваког члана извлачи најбоље и ствара осећање припадности, постепено постаје структура у којој се зна ко је газда, ко одлучује, а ко само извршава. Такав модел је ефикасан за брзе наредбе, али не ствара слободне људе, већ фигуре са матичним бројем погодне за постављање у јавна предузећа.

Кузовић сматра да долази време великог политичког чишћења. Странке са стотинама хиљада чланова и некадашњи „универзални” министри, који су прелазили из једног ресора у други као да су једини способни људи у земљи, губе кредибилитет. Исто важи и за интелектуалце који су градили славу најпаметнијих, али нису били спремни да створе организацију и понесу ризик, већ су чекали да их народ после победе моли да преузму власт.

Нове организације, по њему, морају бити заједнице у којима људи дају најбоље од себе и разумеју да раде и за сопствени живот. Председник не сме бити „шеф” који следбеницима дели новац, јавне набавке, функције и места у предузећима. Завршна порука Кузовића била је да трајан успех не може донети усамљена медијска или политичка звезда, већ саборни рад више људи и организација које умеју да се договарају и усклађују.

Друга табела: Ризици које су аутори издвојили и предложени одговори

Ризик	Како је описан у емисији	Предложени одговор
Обмањујуће студентске и мањинске листе	Слични називи збуњују бираче и могу прикрити приписивање гласова	Обучени контролори, јасна имена листа и поступање тужилаштва
Вишак потписа	Потписи власти могу послужити за стварање додатних фиктивних листа	Ограничење броја потписа и истрага начина овере
Неуређен бирачки списак	Спорне личне карте, гласање у иностранству и премештена биралишта	Јавно објављивање података, паралелне евиденције и потпуна контрола
Расипање гласова	Више опозиционих листа испод цензуса јача највећу листу	Уједињење или повлачење слабијих листа уз задржавање контролора
Разбијање студената	Службе, финансијски притисак и унутрашње свађе могу ослабити покрет	Отварање према народу и заједнички фронт левих и десних противника режима
Недостатак представника из покрајине	Изостављање Срба са окупираног Косова и Метохије слаби државну солидарност	Видљива места за аутентичне представнике и поштовање студентског меморандума
Страни утицај	Финансиране организације и спољни посредници могу одређивати кадрове	Јавно означавање извора новца и отворено образлагање сваке одлуке
Медијска неравнотежа	Власт располаже милионима, док независни медији немају трајну инфраструктуру	Оснивање „Слободних медија Србије” и транспарентно финансирање центра
Пирамидалне организације	Један „шеф” контролише чланове преко функција и новца	Децентрализоване заједнице, стварна расправа и подела одговорности

Закључак: Подршка без ћутања и победа која мора бити одбрањена

Заједничка порука овог „Прелиставања” јесте да избори 25. октобра неће бити обичан страначки окршај. Златановић очекује покушај расипања гласова, злоупотребу сличних назива листа, спорног бирачког списка и мањинског статуса, док Кузовић упозорава да је друштво већ толико навикнуто на злоупотребу да је често више и не препознаје. Зато обојица траже организацију која почиње много пре гласања и наставља се одмах после затварања биралишта.

Студентско-народна листа добила је њихову јасну подршку, али не и право на некритичност. Златановић сматра да су уклањање Милоша Ломпара, ветерана, ректора Ђокића и представника Срба из покрајине ослабили листу, али да она и даље једина има снагу да победи власт СНС-СПС. Кузовић додаје да студенти више не представљају само себе: прихватили су енергију народне побуне и зато морају да прихвате и пуну одговорност за исход.

Иницијатива „Слободни медији Србије” представљена је као покушај да се изборна енергија претвори у трајну институцију независног јавног живота. Заједнички центар медија, дебата и грађанског организовања требало би да попуни празнину која је до сада омогућавала старим странкама, службама и спољним посредницима да преузимају сваки нови талас отпора. Без таквог саборног рада, закључили су аутори, промена власти може поново да се заврши променом имена, а не променом система.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златанобић