Подешавања / Settings

Филолошки и Пољопривредни факултет Универзитета у Бањалуци су били домаћини манифестација поводом Дана руског језика и домаћини делегација из Руске Федерације.

Савремена жена мисли да је успех у животу да се што више изједначи са мушкарцем – овако је, заправо, Никола Тесла објаснио зашто се никада није оженио.

Влатко Ведрал, осим што је професор квантне физике на универзитетима у Оксфорду и Сингапуру, заправо је и најцитиранији српски научник данашњице. Ведрал, иначе Београђанин, своју каријеру започео је у родном граду, да би своје образовање касније наставио у Великој Британији.

Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), 30. и 31. маја, у Београду организује велику међународну конференцију поводом обележавања стогодишњице избијања Првог светског рата. Конференција под називом „Европска трагедија 1914. и мултиполарни свет 2014. године: историјске поуке”, окупиће неке од најугледнијих светских научника и политичара који ће током два дана Конференције дискутовати о стварним узроцима Првог светског рата, као и о актуелним међународним кризним жариштима, са циљем да се уоче паралеле са ситуацијом од пре сто година и извуку лекције из трагичног искуства 1914. године.

Обично се каже да ништа у животу није извесно као смрт, али недавно откриће холандских научника могло би ту изреку да доведе у питање.

На стоту годишњицу од стварања епохалне теорије о климатским променама, Удружење „Милутин Миланковић“ одлучило је да светском научнику и најцитиранијем српском академику у свету, овог пролећа подигне први споменик у Београду. Истовремено, у Будимпешти ће на згради у којој је Миланковић живео као притвореник до 1919. године бити постављена спомен-плоча.

Наука је одавно Милутина Миланковића сврстала у сам врх највећих умова 20. века, али има много тога занимљивог из његовог живота о чему се мало зна.

„Еволуцију не би никад могли да измисле људи који верују у Бога којег славе и којем служе православни хришћани.“ о. Серафим (Роуз).

Иницијатива наставника и ђака ОШ „Франце Прешерн“ у Београду – зимски распуст дочекали мини-фестивалом. Осмаци експерименте показивали ученицима млађих разреда

Киша жаба која је 2005. године погодила Оџаке уврштена је на листу најбизарнијих природних феномена на свету. Списак који је објављен на сајту „Science-uncovered.com“ (разоткривена наука) садржи још девет чуда која научници нису одгонетнули.

Због свих ових статистичких података хомосексуалцима је забрањено донирати крв (у САД-у од 1983.). Не зато јер су водећи људи у Заводу за трансфузију ‘хомофоби’ него из страха за оне који би примали такву крв. Дискриминирају ли они на тај начин неселективно и институционално цијелу хомосексуалну популацију?

Сем тога, друго истраживање је показала да су врло ситни делови црва способни да произведу одраслу јединку – део може износити само 1/279-ину целог организма и он ће даље бити у могућности да развије „себе“ у целу јединку.

Иако се многим дамама то неће допасти, норвешки истраживачи су открили да што парови равноправније обављају кућне послове, то су њихове шансе за развод веће него у браковима у којима жене обављају већину дневних обавеза.

Промене закона су драстичне, а државну комисију сачињавају између осталог и биотехнолошке корпорације које производе ГМО (Dupont i Syngenta).

Насина мисија ГРАИЛ представила је ново лице Месеца и објашњава зашто на Месецу има више великих басена на предњој него на задњој страни.

Ја сам један од добитника овогодишње Нобелове награде за економске науке, што ме чини свесним критика награде оних који тврде, да економија – за разлику од хемије, физике, или медицине, за које се Нобелова награда такође додељује – није наука. Јесу ли у праву?

Расправа o ГМО је завршена. Не постоји више никаква легитимна, научна одбрана гајења ГМ усева за људску исхрану. Једини људи који се и даље држе застарелог мита да „ГМО су безбедни“ јесу научни плаћеници са финансијским везама са Монсантом и биотехнолошком индустријом.

Једноставна је идеја у темељу науке: „веруј, али провери“. Резултати би требало да увек буду предмет провере експериментом. Та једноставна али моћна идеја је произвела огроман корпус знања. Од свог рођења, у 17. веку, модерна наука је променила свет до непрепознатљивости, претежно на боље.

Где се два различита материјала састану на атомском нивоу, може се родити нови материјал који није ни један ни други. Два матична материјала се не мешају – они остају различиви један од другог – али њихов брак рађа чудно дете са особинама другачијим од особина оба родитеља.

Вељко Николић (32) доктор је медицинских наука. Средњу школу, факултет и докторске студије је завршио на Флориди, тамо добио посао као ванредни професор, али се вратио у Србију на позив државе како би учествовао у пројекту отварања прве банке матичних ћелија у оквиру Центра за матичне ћелије у Крагујевцу. Пројекат је, по његовим речима пропао, а он разочаран и без посла, поново пакује кофере за повратак у Америку.