Прочитај ми чланак

ЛЕПА СРБИЈА: Ђаци организовали мини-фестивал науке

0

mini-festival-nauke

Пракса по којој ђаци почетак зимског распуста дочекују петардама и одласком са часова могла би да оде у заборав. Уместо пиротехником и галамом, ђаци београдске ОШ „Франце Прешерн“ последњи дан полугодишта прославили су мини-фестивалом науке у својој школи!

Идеју наставника физике, хемије и биологије деца најстаријих разреда су оберучке прихватила, па су се осмаци буквално утркивали ко ће да буде „предавач“. Своја знања и експерименте показивали су најмлађим ученицима школе.

Епрувете, микроскопи, хемијске реакције, магнети… Кабинет за природне науке ове образовне установе са Миљаковца био је живописан, попут места, на којима се пре неколико недеља у Београду одржавао велики Фестивал науке.

– То нам и дало идеју да нешто слично покушано да приредимо и у нашој школи – каже Јелисавета Хрњаковић, наставница физике. – Сматрам да је ово леп начин да се заврши полугодиште, а не бацањем петарди и хаосом. Желели смо да анимирамо ђаке да се баве природним наукама, а они су то прихватили одушевљено. И предрасуда је да се за овакве активности одлучују само одлични ђаци. Међу децом која су припремила експеримента имамо све, од двојке до петице.

На мини-фестивалу науке, забављали су се и најмлађи школарци.

– Није ми јасно како ово кувано јаје не може да потоне у води – рекао нам је Милутин, ђак другог разреда, гледајући у чашу у коју је сипана со, вода и стављено кувано јаје.

Осмаци Лука, Милан и Урош објашњавају млађим другарима из школе како се прави ерупција. У стакленом балону сипали су соду бикарбону помешану са бојом за храну, а када су додали сирће, великом брзином мехурићи су исцурели напоље. Попут правог вулкана.

– Код нас се раде експерименти који показују како се метал шири на топлоти, како магнет привлачи пиљевину од гвожђа – говоре нам углас Александра, Јована и Неда. – Поред њих је Јелена, око чјег је „штанда“ велика гужва. У тањирић са водом сипала је мало бибера, а затим одушевила малишане када је укапала капљицу детерџента за судове. Бибер је „побегао“ у страну.

– Спремали смо се десетак дана – каже Јелена. – Добили смо три књиге експеримената, па смо се договорили ко ће који да спреми. Имамо укупно 25. Поред нас може да се види како мед, детерџент и вода имају различиту густину па праве течни сендвич у флаши.

Директорка ове образовне установе Славенка Мирков и наставнице природних наука кажу да ће за крај школске године направити још већи фестивал.

– Дуго сам радила у просвети и тврдим да много тога зависи од ентузијазма наставника – каже социолог др Драгана Динић, са Института за политичке студије. – Ђаци хоће да учествују, када им се укаже прилика да се у нечему искажу. Нажалост, данас је школски систем толико оптерећен образовном димензијом да се васпитна потпуно изгубила.

Многе је прошле године одушевио гест пиротских матураната, који су одлучили да за прославу не купују скупе хаљине, одела и ципеле, већ да новац дају у хуманитарне сврхе, а на матурско славље су дошли у црним мајицама, фармеркама и патикама.

– Реткост је да се групе покрену и удруже. Проблем је што смо као друштво неорганизовани, недостаје нам неопходно осећање припадности – каже психотерапеут проф. др Зоран Миливојевић. Када нечему припадамо, групи, локалној заједници, онда, закључује професор Миливојевић, постоји осећање да смо и део тога.

 

______________________________________________________

ИДЕЈА ВОДИЉА

– Пример ђака и наставника ОШ „Франце Прешерн“ можда ће и друге натерати да треба сами да предузму нешто да промене ствари у свом окружењу на боље – каже професор Миливојевић. – Ми смо пасивно друштво. Стално очекујемо да држава, град, општина нешто ураде. Уместо тога, решење је у активном грађанству које ће имати иницијативе, предлагати, вући напред.

 

(Вечерње новости)