Подешавања / Settings

БЕОГРАД – Моја амбиција је да се бавим науком у Србији и на тај начин допринесем нашој истраживачкој заједници која је јако цењена у свету, казала је данас Танјугу Магдалена Ђорђевић физичарка, која је добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме. Ђорђевић се бави теоријском физиком и истражује […]

Магдалени Ђорђевић 1,4 милиона евра од ЕУ за истраживање кваркова. Пројекат ће омогућити запошљавање наших младих научника. Физичарка др Магдалена Ђорђевић добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме. Реч је огромном успеху српске науке, једном од највећих, не само по износу, већ по томе што је баш научница […]

Власт, као ни они који себе сматрају јединим „доносиоцима демократије“, нема уопште слуха за критике. Плашим се да би политички одговор на нову анализу стања у Србији био истоветан, констатује у интервјуу за Недељник Зоран В. Поповић, потпредседник Српске академије наука и уметности. Случајно сам дошао у контакт с Меморандумом САНУ баш тог 24. септембра […]

Састанак Међувладиног комитета за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу Србије и Русије, одржава се први пут ван Москве. Жеља и идеја да се српска делегација угости у Суздаљу, једном од најлепших и најстаријих градова Русије који припада тзв. Златном прстену, потекла је, како сазнајемо, од потпредседника руске Владе Дмитрија Рогозина. Српска делегација је у руској Владимирској […]

Тренутни модел финансирања је један од највећих проблема науке у Србији — не дозвољава напредак онога што би владина стратегија требало да препозна као иновативну делатност, а младим истраживачима истовремено не пружа никакву перспективу. Није никаква тајна да је наука у Србији у прилично незавидном положају и да се млади научници све чешће одлучују да […]

У среду су сви светски медији као вест дана „вртели“ информацију да је у Мексику рођена прва беба са три различита ДНК, применом технике митохондријске донације. Међутим, мање је познато да су бебе са три биолошка родитеља и раније долазиле на свет. Наиме, још 90-тих година прошлог века др Жак Коен, стручњак за плодност из […]

Међу захтевима научника је да се престане са дискриминацијом наука које су усмерене на проучавање Србије, српске историје, етнологије, антропологије, музикологије и свега онога што не може да иде директно на тржиште. Вишегодишње незадовољство научних радника стањем у струци кулминирало је отвореним писмом групе института хуманистичких наука упућеном Влади Србије, ресорном министарству и другим надлежним […]

Генетски модификовани намирнице имају крајње лошу репутацију. Активисти се жестоко боре чак и против пројеката генетског инжењеринга чији је циљ да се помогне сиромашнима у свету. Ко је у праву? Научници који развијају генетски модификовану храну, не важе за хероје. Чак и истраживачи који својим открићима желе да свет учине бар мало бољим, суочавају се […]

Експерименти спроведени у Калгарију (Канада) и Хефеију (Кина), описани су у два различита рада објављена у часопису „Nature Photonics“. Квантна телепортација први пут је замишљена пре готово две деценије и заснована је на „испреплетености“ – чудном феномену који је Aлберт Aјнштајн називао „чудном активношћу на даљину“. Када су две субатомске честице испреплетене, мењањем квантног стања једне аутоматски […]

Недељу у којој је у Београд дошло око 1.300 врхунских научника из целог света сви ми који смо у томе учествовали заувек ћемо памтити, каже за „Политику” Смиља Марјановић Душанић, редовни професор средњовековне историје на Филозофском факултету у Београду и члан Организационог комитета недавно завршеног 23. Међународног конгреса византијских студија, одржаног у Београду. И српски византолози слажу се са оценом да је за нашу земљу велика част што је била домаћин скупа највећег ове врсте.

Међутим, нова истраживања 3,7 милиона година старог фосилизованог скелета, примитивног хоминида, могла би доказати да је све што знамо о еволуцији изврнуто наопачке. Говорећи на Британском фестивалу науке у Свонсију професор Робин Кромптон рекао је да су људи, човеколики мајмуни и шимпанзе еволуирали од заједничког претка који је ходао усправно и живео на дрвећу. Према […]

Није било лако гледати меч с Aмериканцима. Био је то распад једног тима и спартанских припрема над чистом силом и талентом. Борба Давида и Голијата у којој је Голијат уништио Давида. Силовање, као 1999. када је Тајсон решио да пребије пијанца. И то ударајући га из све снаге. Неправда. Као сам живот, не рачунајући бајке […]

Онај моменат када се прекрсти вода или храна, она се ослобађа свих нечистоћа и бактерија, тврде руски научници. Истраживања, која су спроведена у лабораторији медицинско-биолошких технологија “NII” за индустријску и морску медицину (Москва), постала су права сензација. Научници су експериментално доказали да крсни знак убија микробе и мења оптичке особине воде. „Потврдили смо да древни […]

Савремени живот без проналазака Николе Тесле је незамислив, а многе његове визије, идеје и предвиђања доживели су пуно остварење управо у последње две деценије.

Председник Србије Томислав Николић је данас рекао да је неуморно улагање државе у знање и развој науке од пресудног значаја да се не изгуби корак са развијеним светом, да се стратешки планира развој државе и да се остварују национални интереси.

У Кини ће убудуће бити додељивана кинеска верзија Нобелове награде за допринос у области науке, објавила је „Чајна дејли”.

Време је празника и већина становника Србије сада конзумира више него иначе маснију храну која доводи до стварања наслага холестерола на зидовима крвних судова. Временом наслаге постају веће и ометају правилну циркулацију крви, а у најгорем случају могу изазвати и потпуно зачепљење крвног суда.

Девети Фестивал науке под слоганом „Чуда су свуда“ отворен је данас на Београдском сајму, а публика ће до недеље моћи да ужива у занимљивим научним експериментима, које ће представити више од 600 научника.

Однос хришћанске вере према еволуцији био је остао једна од кључних тема између богослова и научника од времена када је Чарлс Дарвин 1859. г. објавио своју књигу „О пореклу врста путем природног одабирања или очувањем повлашћених раса у борби за живот“. Намерно наводим цео назив Дарвинове књиге (која је иначе позната под насловом „О пореклу врста“) како бих истакао главне принципе на којима овај британски биолог заснива своје учење.

Без обзира на то да ли су далеко испред свог времена, да ли су направљени непознатом технологијом или њихова функција није баш најјаснија, ових 10 открића наука до данас није успела да објасни.