Прочитај ми чланак
Где се два различита материјала састану на атомском нивоу, може се родити нови материјал који није ни један ни други. Два матична материјала се не мешају – они остају различиви један од другог – али њихов брак рађа чудно дете са особинама другачијим од особина оба родитеља.
Ови такозвани интерфацијални материјали се сматрају посебном врстом материјала, и, захваљујући недавним технолошким напретцима који дозвољавају њихову производњу у лабораторији, њихове реалне особине се сада могу истражити.
Дискусија о новим сазнањима о овим интерфацијалним материјалима, као и неким новим својствима која се очекују од њих, ће бити одржана од стране научника Чанг-Беом Еома, Теодора Х. Гибала и Харвија Д. Спанглера на Универзитету у Висконсону у Медисону, на 60. Међународном симпозијуму и изложби АВС-а, који се одржава 27.10.2013. – 1.11.2013. у Лонг Бичу, у Калфорнији.
„Сваки нови интерфацијални материјал представља неистражену територију, као и проналажење нове смесе,“ рекао је Еом. Истраживачи могу користити аналогије за поређење нових интерфацијалних материјала са смесама са сличним особинама, наставио је, „ али увек постоји нешто јединствено у новим интерфацијалним материјалима што крије изненађења“ за људе који их проучавају.
Један такав материјал је рођен из брака између LaAlО3 (лантан алуминијум оксида) и SrТiО3 (стронцијум титанијум оксида). Матична једињења су изолациона, што значи да не проводе струју, али место њиховог додира (интерфејс) је проводно. Још један интерфацијални материјал, направљен од другачијих матичних једињења, крије могућност тополошког изолатора, материјала који дозвољава електронима кретање по својој површини на начин који их фундаментално штити од уобичајених дефеката и несавршености проводне површине.
Величина је једна од већих предности ових нових супстанци у поређењу са смесама. Пошто је њихово необично понашање ограничено на атомску раздаљину између два једињења, интерфацијални материјали би једног дана могли бити коришћени за прављење малих уређаја који користе мање снаге, каже Еом.
Теоретичари су предвидели постојање великог броја оваквих супстанци, али савремене технике прављења једне танке фолије изнад друге са интерфејсима који су на атомском растојању један од другог су сада омогућиле и прављење ових материјала у лабораторији.
„Напретци током задњих десет година у теорији материјала и експериментима су, заједно, дали могућност да се по први пут детаљније испитају интерфацијални материјали,“ каже Еом. Са дубљим разумевањем њихових корисних особина, наставио је Еом, истраживачи би једног дана могли да прилагоде те материјале, комбинујући теорију и експеримент за дизајнирање интерфацијалних материјала за нано употребе.
Превео за Србин.инфо: Александар Матић
