Подешавања / Settings

Пре педесетак година супруга једног нашег лекара у малом граду у централној Србији, родом Францускиња, бавила се аматерски сликарством. Кад је једном приликом излагала своје слике, многи познаници су приметили да су честе теме на њеним сликама домаће животиње, пре свега коњи. Кад су се интересовали да ли је то тема која је занима, она […]

У ексклузивном фељтону „Алтернативна историја Србије“ који је објављивао Недељник, двојица најпопуларнијих српских историчара, др Чедомир Антић и др Предраг Марковић, између осталог замишљали су како би данас изгледао Балкан да није било великог злочина у Сребреници, највећег злодела у југословенским грађанским ратовима. Да ли би данас све било другачије да је Сребреница постала симбол […]

Зашто се злочин над Бошњацима у источнобосанској енклави узима као главни адут против Срба и Србије. Омраза према свему српском ескалира уочи сваког 11. јула. За Бошњаке је Сребреница постала колективна жртва и оснивачки мит, какав постоји у корену сваке нације, те национално-верски и патриотски надахњује нове генерације. Оно што су за Србе Косовска битка, […]

Аутори недавно отворене изложбе у Историјском архиву Београда поставили су питање како је то Београд водио „обичан”, „мирнодопски живот”, док је у логору Сајмиште спровођен холокауст. Блог на званичној презентацији музеја овог логора садржи текст са насловом „Свети Сава и холокауст”. Свети Сава у тексту није доведен у везу са холокаустом, али је постављено питање […]

Док гледамо мечеве Новака Ђоковића, оплакујемо великог Бату Живојиновића, хорски хвалимо успехе наших младих талената широм света и поздрављамо шампионе са златним медаљама – сложни смо и уједињени као мало који народ. Тако, на први поглед, делује да нас окупља само оно у чему смо успешни и да у „озбиљнијим“ областима у којима и немамо […]

Грађани Србији се никада – ни 1992. ни 2006. године – нису о заједничкој држави и посебно њеној форми изјаснили на референдуму. Тако смо се ради било какве „заједничке државе” одрицали традиција, српског народа у Црној Гори, функционалне дипломатије, унутрашње политике. Десетогодишњица независности Србије прошла је неприметно. Државну заједницу нису уништили странци – пристрасна бирократија […]

„Поверљиви извори” најављују да Томислав Николић оснвива нову странку. Премијер Вучеић тврди да ме неке стране службе раде о глави, а успут помене и неке амбасаде. Главни уредник Вучићу влиског Информера јавно таламбаса да се у Србији спрема државни преврат.

У Британији корпорација, бескућника, империјализма, Камерона, Блера… – живео је до понедељка 23. новембра 2015. један човек кога је деценијама пре него што се 1929. године родио нехотице описао Чарлс Дикенс у десетинама својих нестварних позитиваца. Мислим да је истина да са сваким човеком на неки начин умре читав свет. Уверен сам да је живот Роберта Андерсона и један од доказа да постоји Добро.

Антић подвлачи да су се Срби у БиХ нашли у чудном положају да немају целовиту историју ни рата ′90-их ни Републике Српске.

Тај неправедан однос није усмерен само према колегама из Републике Српске, већ белодано према свима које комисија или факултет не сматрају достојним да буду равноправно третирани према објављеним и транспарентним критеријумима.

Ђукановићу, Ви сте феномен: већи сте европејац од Гадафија и мањи демократа Милошевића. Вама је мјесто у музеју, а не у Подгорици, гдје би Вас могли оштетити, држати изван формалина и било каквих изгледа да ће Вас неке будуће генерације видјети у пуном сјају.

Намеравам да Мила Ђукановића предложим за Нобелову награду. Учинио бих то као појединац. Да се једном догоди да неко то учини једном политичару а да није мотивисан полтронством и удвориштвом.

Много је речи о неопходности промене садржине дејтонског устава Босне и Херцеговине. Један бивши председник Хрватске говори о томе да је Дејтон био споразум сачињен ради заустављања рата, док је Босни и Херцеговини данас неопходан споразум за мир. Извесни активиста невладиног сектора из Новог Сада назвао је савремену Босну и Херцеговину „државом Франкенштајном“. Грађани БиХ треба да добију, тврди он, могућност да имају државу као и сви други Европљани.

Да будем искрен, није важно да ли је Александра Вучића у Поточарима напала група терориста или навијачи, љути грађани или ојађене породице. Није најбитније ни да ли су хтели да изврше атентат, линчују га или да му само нешто поруче. Као централну поруку свега што се догодило видим суштински неуспех наводног двадесет година дугог настојања да се Срби, Бошњаци и Хрвати помире. До неуспеха није дошло, мишљења сам, зато што неко у Србији, Српској, ФБиХ или Хрватској не поштује жртве и не прихвата злочине.

Демократска партија социјалиста одржава конгрес. Шта стоји иза ове партије која под овим именом влада четврт века? Једине партије која је победила под кумнуистичким именом 1990. године, а у континуитету власти нема упоредника на свету пошто су кинеска или севернокорејска посестрима на власт дошле нешто касније…

Верује ли неко да Томислав Николић који је изабран као кандидат странке, чији је син први човек страначке организације, треба да комуницира саопштењима и поштом са премијером који му је годинама био заменик?

У случају веће конфронтације са Русијом, САД правац преко Валоне и Војуше виде као идеалан пут уплива на Балкан

Вла­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске схва­та­ју да је ме­ђу­на­род­но при­зна­та не­за­ви­сност не­мо­гу­ћа без по­др­шке ве­ли­ких си­ла, али са­мо­стал­ност и тра­јан ста­тус пред­ви­ђе­ни су Деј­тон­ским спо­ра­зу­мом

Геноцид над Србима у овом систему логора спроводили су темељно, током четири године, официри и чиновници ондашње хрватске државе. Убијали су и мучили на начине од којих се леди крв у жилама, није то био репертоар иднустријског геоноцида Химлера и Хајдриха, већ паклени производи изопаченог ума средњовековних верских прогона.

Суђење Шешељу показало се као правна срамота, судска фарса и покушај правног убиства.
У овој земљи постоје и веће светиње од стабилности владе Александра Вучића.