Прочитај ми чланак

ПРЕКО СРЕБРЕНИЦЕ би да праве нацију

0

Зашто се злочин над Бошњацима у источнобосанској енклави узима као главни адут против Срба и Србије. Омраза према свему српском ескалира уочи сваког 11. јула.

3

Џеназа у Поточарима

Зашто се злочин над Бошњацима у источнобосанској енклави узима као главни адут против Срба и Србије. Омраза према свему српском ескалира уочи сваког 11. јула.

За Бошњаке је Сребреница постала колективна жртва и оснивачки мит, какав постоји у корену сваке нације, те национално-верски и патриотски надахњује нове генерације. Оно што су за Србе Косовска битка, видовдански мученици, повлачење преко Албаније, Јасеновац, оба светска рата, и што Хрвати праве од Блајбурга и Вуковара, Бошњацима постаје Сребреница. Сребреница је недодирљива и, видимо, српски политичари су непожељни и да се поклоне жртвама.

Овим речима Ненад Кецмановић, професор на Факултету политичких наука, објашњава зашто Сребреница муслиманима служи као главна политичка тема за обрачун против Србије и Срба у БиХ.

Иначе, омраза према свему што долази из Београда или Бањалуке сваке године ескалира уочи 11. јула – дана када се пре 21 годину догодио злочин над муслиманима у овој источнобосанској енклави, која је формално била под заштитом УН. Од тада до данас тај догађај служи да се Срби пред светом прикажу као народ злочинаца који је покушао да понови Холокауст. А приписати Србима геноцид значи ударити у саме темеље Републике Српске, која би у том случају била проглашена геноцидном творевином и – лакше укинута.

Професор Кецмановић разлоге за мистификацију догађаја у Сребреници види и у томе што су остали елементи антисрпске ратне и поратне кампање временом демистификовани и релативизовани:

– Данас се више не говори да је у првих неколико месеци грађанског рата побијено 200.000 муслимана, него да је током целог рата настрадало око 100.000 припадника свих народа укупно и пропорционално. У Хагу се више не барата са 8.000 жртава у Сребреници него најпре са пет па онда са четири. Сада више нико не оспорава да су муџахедини који су се на позив Изетбеговића борили на страни Армије БиХ били исламски терористи и расадник беле Ал каиде у Европи.

Постало је јасно да Исламска декларација није била „сан једног вјерника“ него политички програм. Пробила се истина и о троипогодишњем систематском насиљу муслиманске војске и полиције над сарајевским Србима. Показало се да бошњачка власт у континуитету од Алије до Бакира покушава да доминира над Србима и Хрватима и не прихвата равноправност друга два народа.

Да је Сребреница постала мит око којег се врти народотворни процес босанскохерецеговачких муслимана, сматра и Душан Пророковић, стручњак за геополитику. А у темеље тог процеса, наводи он, удара свако преиспитивање шта се у Сребреници догодило и тежња да се дође до истине.

Иначе, сребренички мит карактерише и манипулација бројем жртава. Док се српске жртве или прецизно броје или умањују, број страдалих муслимана, нарочито у Сребреници, увећава се некад и вишеструко.

Историчар Чедомир Антић пажњу посвећује управо том аспекту:

– За разлику од Јасеновца, где се Хрватска, САД и ЕУ такмиче у прецизном сагледавању ствари, често релативизацији броја жртава и њиховом пореклу, кад је реч о Сребреници све је могуће… Рецимо, да у броју жртава буду особе погинуле или умрле на другом месту, друге године.

Наши саговорници слажу се да су стварању сребреничког мита кумовали страни ментори.

По мишљењу Чедомира Антића, Европска унија и САД Сребреницу сматрају оправдањем својих геополитичких ставова, Сребреница је и начин да исламском свету буде „доказано“ да САД и ЕУ нису баш увек против муслимана, а не треба занемарити и појаву са којом смо суочени – културни расизам, дуготрајну мржњу према Србима, Русима, православној цивилизацији…

ТЕЖЊЕ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

Професор Кецмановић подсећа да су Британци у име Запада прошле године покренули иницијативу да се Сребреница трајно стави ван сваке даље дискусије, истраживања нових чињеница, и научног преиспитивања и да се санкционише свако ко јавно посумња да је то био геноцид.

– Морало би да се ћути о жртвама Орићевих покоља по српским селима око Сребренице. Били би забрањени докази да је форензички утврђено „само“ 1.200 жртава. Више нико не би смео да помиње Алијино сведочење да је Клинтон тражио 5.000 муслиманских жртава да би анимирао јавно мњење за интервенцију НАТО-а. Сребреница је неопходна да оправда бомбардовање осиромашеним уранијумом Србије и српских положаја у Босни. Али, и да сакрије чињеницу да је босански рат запаљен више споља него изнутра.