Прочитај ми чланак
Прошле седмице завршен је упис на мастер студије на Факултету политичких наука (ФПН) Београдског универзитета. Том приликом на курс „Јавна управа, локална самоуправа и јавне политике“ уписано је 28 студената, међу којима четири о трошку буџета. Студенткиња Драгана Зуровац, која је основне студије завршила на ФПН у Бањалуци, обавештена је да је на листи кандидата рангирана као пета.
Када је затражила образложење, позивајући се на познате и раније објављене критеријуме, речено јој је да упркос чињеници да је остварила изузетан успех на претходним студијама, она мора да прихвати да јој одређени број бодова буде одузет зато што не долази са довољно репрезентативног факултета. Наиме, према образложењу које је потписала проф. др Снежана Ђорђевић, приватни факултети, као и поједини други универзитети, не пружају академско знање и не дају довољно квалитетну процену тог знања (изражену у оценама) па због тога кандидатима који су дошли са њих, у складу са извесним критеријумима, одузимају одређени део бодова.
Таман довољно бодова да Драгана Зуровац не буде међу пет студената мастера који не плаћају студије. Остаје међутим нејасно зашто и како је одређено да њој буде одузето тачно толико бодова да остане испод црте и постане самофинансирајући студент. Студентима приватних факултета и студентима са државних факултета у Србији одузиман је различит број бодова, у оба случаја другачији него Драгани Зуровац. Такође, поред колегинице Зуровац, на мастер студије конкурисала су још двојица њених колега са године. Уписали су се као самофинансирајући али им нису одузети бодови који су одузети колегиници Зуровац.
Кандидаткиња се жалила, а добила је прилично нејасан и неубедљив одговор представнице комисије. Затражила је пријем код декана ФПН проф. др Драгана Симића. Иако јој је пријем заказан у тачно одређено време, после шест сати чекања речено јој је да ће је позвати следећег радног дана. Током наредних дана нису је позвали.
Јавности је познато да сам, од времена када сам средином деведесетих, као студент, ушао у политику посвећен борби за слободу и права народа у заграничним српским земљама. Случај колегинице Зуровац, најбоље студенткиње генерације на ФПН-у у Бањалуци, факултету на коме сам током две године предавао, не треба, међутим, гледати као питање права Срба који живе изван Србије, нити као на пробу „специјалних веза“. Овде је реч о јасној и доказивој дискриминацији. Тај неправедан однос није усмерен само према колегама из Републике Српске, већ белодано према свима које комисија или факултет не сматрају достојним да буду равноправно третирани према објављеним и транспарентним критеријумима.
Факултет политичких наука у Бањалуци настао је на основу договора који је постигнут приликом посете председника Милорада Додика београдском ФПН-у, факултету на ком је и сâм дипломирао. Бивши професор ФПН-а у Београду је и данас декан ФПН-а у Бањалуци, велики број београдских професора предавао је и предаје на том факултету. Чудно је да уваженим колегама са ФПН-а у Београду није сметало да им на челу алумниста буде управо споменути Милорад Додик. Сигурно су могли да нађу неког бољег, коме да има 23 године не би одузели довољно бодова да остане „испод црте“. У овом случају у питању су правда и поштен однос.
То је оно што такође треба да проповеда универзитет. Ми желимо да будемо део великог света, али то можемо само ако тај свет уведемо у нашу земљу, установе и људе. Србија је у време свог великог успона у 19. веку била земља с највећим индексом усељавања у Европи, а овде су највише долазили млади људи из српских крајева у суседним царствима. Уосталом, професорски и студентски кор на ФПН-у у Београду дуго је био тако добро попуњен нашом српском браћом из Црне Горе, да су поједини нетрпељиви студенти чак били основали „Београдско удружење студената“. Где ћемо доспети ако се будемо затварали и ако од себе самих и од оних који су од нас моћнији и богатији стварамо највиши циљ и једине моралне арбитре?
Напредни клуб
Чедомир Антић
