Подешавања / Settings

Ови квазиизбори су, између осталог, расписани да би узурпација власти била легализована

Муче ме ови избори. И даље не знам чему служе и шта треба да нам донесу. Последњих дана чули смо толико одвратних ствари, које изговарају активни учесници ових избора једни о другима. И свима њима верујем да је истина то што говоре једни о другима. Верујем им јер сам сигуран да их нико боље не познаје од њих самих.

Већина странака је у кампању за парламентарне изборе 16. марта кренула и на Косову и пре него што се Републичка изборна комисија 22. фебруара договорила са ОЕБС-ом о начину гласања. ДСС, ДС, НДС, СПС, СРС и Двери кажу да су активни и јужно и северно од Ибра

Због промене Устава и реформи, напредњаци морају да обезбеде двотрећинску већину у новом сазиву Скупштине Србије. Зато ће СНС највероватније формирати владу са више странака које пређу цензус, изузев ДС и ДСС.

Иако се изборна кампања ванредних избора одвија тако што све партије, оне на власти, и оне које никада неће окусити власт, своје наступе на конвенцијама, митинзима, телевизијским наступима, сучељавањима, дебатама и изјавама, темеље на привреди и борби против корупције, а нарочито на огромним инвестицијама које се смеше Србији, запошљавању и светлој будућности, једна реч је потпуно нестала, а то је Косово.

Да би се спречило да највећи „скину сав кајмак“, више се „бодују“ гласови до пет одсто, него они који се прелију преко цензуса

Колико год парадоксално, што више мандата освоји Александар Вучић ће бити у тежем положају

Ако је корупција главни проблем Србије, а Вучић је нарочито у томе успешан, онда би морало да се живи боље. А живи се горе

На примеру расејања у Аустралији преносимо једноставну процедуру за гласање у иностранству. Замените линкове и податке везане за Аустралију и процедура је готова.

У овим данима када се непрестано јавља нека врста политичке хипокризије и сталног преиспитивања зашто у Србији не постоји респектабилна и делатна опозиција и зашто је она сама себе у толикој мери маргинализована, потребно је сетити се речи Борислава Пекића, који је указивао на то да „легалне политичке мањине не само да нису опасне по стабилитет цивилизоване заједнице него су неопходне за њен здрав живот, за виталност њене демократије.

Покрет Двери званично почиње републичку кампању у Чачку, родном месту носиоца листе и шефа одборничке групе у Скупштини Града Чачка, Бошка Обрадовића. Чачак је и место најбољег резултата на ђурђевданским изборима 2012. године када су Двери однеле 15 одсто гласова!

То што је председник Србије Томислав Николић оценио да Борису Тадићу није место у Вучићевој влади, стручњаци сматрају да је покушај састављања будуће владе.

Пре неки дан двојица средовечних мушкараца и, очигледно, добрих познаника, причају у трамвају о изборима за Скупштину Србије 16. марта. Немам ни жељу ни намеру да их прислушкујем, али они говоре прилично гласно, те их ја – хтео не хтео – чујем.

Први министар нове српске владе се (бар према mainstreamмедијима) зна: то је актуални први потпредседник. Међутим, за позицију „другог“ мњење кооптира многе, али не и Ивицу Дачића, актуалног премијера.Зашто? Управо због тога што је више него јасно да је странка чији је он лидер била „кочничар“ реформи које се по „хитном“ поступку најављују после избора.

Председник Јединствене Србије, чланице Коалиције СПС,ПУПС,ЈС, Драган Марковић – Палма изајавио је вечерас, на предизборном митингу у Винорачи код Јагодине, да се Србија мора борити против беле куге а не за права хомосексуалаца.

Конвенцијом у Неготину листа „Са Демократском странком за демократску Србију“, почела је кампању за ванредне парламентарне изборе, на којој је лидер ДС-а Драган Ђилас истакао да је актуелна власт „скоро две године грађанима причала бајке, а да су резултати разочаравајући“.

Избори су пред нама! Јубиларни – 10. парламентарни избори од увођења вишестраначја! Оно што везује ове и оне прве парламентарне изборе 1990. јесте то што се очекује да буду плебисцитарног карактера. Наиме, како је изјавио ППВ и претендент на титулу ПВ (председника Владе), Александар Вучић – „очекујем плебисцитарну подршку народа“.

Предстојећи избори биће ако не зрење, а оно макар врење свести о европском систему који кочи, уназађује и разара Србију.

Народ ће, као и увек, изабрати. И овај пут, сигуран сам, изабраће оно што заслужује, али сам исто тако сигуран да ни овај пут то неће бити оно најбоље за њега. Но ипак, није све тако црно! Има и добрих страна ових избора. На пример, на овим изборима, први пут откад у новијој Србији бирамо, ситуација је више него јасна.

Више него тајкунског капитала и опозиционих напада, лидер напредњака страхује да његови активисти и бирачи не помисле да је кампања пука формалност и да је победник познат