Прочитај ми чланак
(Зејнел Зејнели)
Иако се изборна кампања ванредних избора одвија тако што све партије, оне на власти, и оне које никада неће окусити власт, своје наступе на конвенцијама, митинзима, телевизијским наступима, сучељавањима, дебатама и изјавама, темеље на привреди и борби против корупције, а нарочито на огромним инвестицијама које се смеше Србији, запошљавању и светлој будућности, једна реч је потпуно нестала, а то је Косово.
Све је то свакако резултат евроатланских интеграција, можда и препоруке из Брисела, да се о томе ,,много не таласа„, па се стиче утисак да ћемо, ако и уђемо у ову заједницу, живети као и они. Оно што је такође важно, грађани се позивају да гласају, управо због тога и убеђивања да ћемо благодети осетити чак ове или почетком наредне године, само , да ми дођемо на власт„. У изборној кампањи отвара се и по нека фабрика, као страна инвестиција, потпомогнута новцем по радном месту који се исплаћује из буџета, запошљавају се млади, дају стипендије, а трудницама целе плате, којима ће се део, који неће да дају послодавци ни према закону, бити исплаћиван, опет из буџета.
За ових неколико недеља изборне кампање, ама баш нико није поменуо ни реч Косово и Метохија, да не говорим о очувању суверенитета и територијалном интегритету Републике Србије. Ништа. Косово и Метохија, које је трајало више од хиљаду година, од памтивека, избрисано је само једним потписом обичном хемијском оловком у Бриселу, а споразум потписан тамо ничим не може да се угрози, па макар се и не поменула, некада најскупља реч. Српски премијер је последњи пут реч Косово поменуо у Њујорку и на још једном месту, када је рекао да ће бити помирења али не и признања Косова као државе.
Најдоследнија у својим ставовима од свог формирања, што се Космета тиче и Европе је ДСС, која о Косову говори као о српској територији, а о уласку у ЕУ као о злу, које Србији и народу неће донети ништа добро. Они су за очување Космета и за чврсто повезивање са Русијом о чему друге странке, када помињу ову нашу велику пријатељску земљу, говоре онако успут, или у склопу ретког помињања изградње Јужног тока. Ова странка екомомским показатељима доказује погубност уласка у ЕУ и потписивања ССП-а, а сарадњу са Русијом истиче као приоритет, уколико дођу на власт. Косово помиње и СРС, некада велика парламентарна партија, али ни једној ни другој анкетари и испитивачи јавног мњења не дају много шанси за освајање власти.
Главно питање свих партија које себе унапред проглашавају победниичким је економија, борба против корупције, побољшање стандарда грађана, запошљавање, бољи живот, и сви се хвале како имају најбољи економски програм. Садашња владајућа већина, која је сигурна у победу на изборима и освајању апсулутне већине у српском парламенту, мислим пре свега на СНС, говори о инпресивним резултатима пре свега у борби против корупције, о стабилном динару, кредитима израженим у милијардама долара, уласку Србије у ЕУ до 2020. године као основном циљу, а један коалициони партнер уз то, кандидовао је за нове Олимпијске игре своју Јагодину.
Понекада севне и по нека варница, али се не износи прљав веш као раније, као да се једних других чувају. Оно што посебно боде очи су савези и коалиције неких партија, узимање под своје скуте оних који никада не би самостално добили гласове, а неке коалиције које су створене, и неке партије које су нашле место на победничким листама, су неспојиве, и како год окренеш да су саме биле би потпуно губитничке.
За ових неколико недеља реч Косово избачена је из свих говора у Србији. Нема га ни на билбордима, нема га у интервјуима, изјавама, саопштењима. Ништа се у вези са тим не помиње, ништа не обећава, не говори, па се чак и не говори о суверенитету Србије над преосталим деловима државе, што и мене и све у Србији треба и те како да забрине. Ова реч као да се жели избрисати из свести народа у Србији, што ме подсећа на ,,захтев„ Немачке и неких наших ЕУ пријатеља. Питање је међутим да ли то може да се избрише за само неколико недеља, месеци или можда година, нешто што траје више од десет векова. Како из свести могу избрисати Косово протерани из својих домова 1999. године, њих 240 хиљада, протераних 1941. године, а којима је 1946. забрањен повратак у своје домове на Косову.
Не могу из својих глава да избришу Косово, ни они који су протерани из Хрватске, њих петнаестак хиљада, настањених на Косово и поново протераних, а ни оних милион грађана Србије који су у разним периодима морали да напусте своје огњиште и одселе се, и где и они деценијама и генерацијама својим потомцима говоре где су се родили, где су им гробови предака, очева, мајки, браће и сестара, и где је Лазар изгубио главу спречавајући Отоманску империју да прегази Европу, која нам је захвалила тако што нас је она згазила. Зар неко може избрисати из главе сваког српског становника Грачаницу или Пећку Патријашију, Душанов мост, Душанов град и 1400 других цркава и манастира. Не могу ни ја, нити ћу покушавати да заборавим место где сам се родио, живео, радио и сахранио своје најмилије, па и да ме Немци ставе на велике муке. Ако ништа друго путоваћу у Републику Косово, бар као туриста, у своје село на Шари, где је Косово изградило, ако у Србији не знају, већи скијашки центар, од оног на Брезовици, али ми ту реч нико не може избрисати из моје свести.
Од средине осамдесетих година, на питању Косова и Метохије добијали су се избори, градиле политичке каријере, уздизани су многи у небеске висине, од анонимаца стваране вође и политичари, обећавано да је Косово Српско и да ће тако бити, убеђивани Срби са Космета да остану на својим огњиштима, упркос проблемима које су имали, а који нису били мали, упркос притисцима, убиствима и другим недаћама. Клели су се неки и у новије време, штрајковали глађу због Косова, узвикивале се велике пароле и слогани којима су добијали изборе, а годину и по дана, данас исти актери очувања Косова, Срба, цркава, манастира, који су на очувању Косова и територијалог суверенитета и интегритета Србије добијали поверење грађана и могли да окупе на десетине хиљада грађана Србије на трговима, и представљали некада веома јаку опозициону снагу у Парламенту, Косово и не помињу уколико не оду у Брисел да се ,,оштро супроставе захтевима Брисела и ЕУ„.
Тако је, недуго после тога растурена полиција, распуштене српске општине, затворени судови, Република Косово је добила међунардни позивни број, заклетва се полаже пред симболима суверенитета Републике Косово са личним картама исте државе, ускоро се попут полиције распуштају и институције здравства и образовања, а „српска двојка“, која је имала храбрости да отвори и реши и потврди независност некадашње Покрајине, а данас Републике Косово, нада се награди народа на изборима и награди ЕУ која ће наставити оно што је започето и наравно довршити формирањем Заједнице српских општина, као израз ,,очувања територијалног интегритета Србије на Косову„, иако је то,извесно у будућности, али мало корисно за Србе на Космету, али и за Србију, чијим властима је ЗСО сламка којом ће се покушати да се оправда оно што је од Косова створило државу у Бриселу, вољом српске власти у Србији које то истичу као највећи резултат остварен у преговорима.
Политичар којему је Косово приоритет, обучен у црно што и приличи, узвикнуо је недавно како Косово није признато, јер се то признање може добити у УН. Тачно. Косово је признало више од 125 држава и највеће западне светске силе, 22 европске земље, и све имају своје амбасаде у Приштини. Косово има свој Устав, своје законе, оно је расписало изборе, све се одвија по законима Републике Косово, има своје границе, војску, полицију, царину, универзитет, тајне службе, своје амбасаде по свету, представнике у Бриселу, почело је као и Србија преговоре о придруживању, играју међународне утакмице, а УН ће доћи на ред у једном тренутку, који је јако близу. Какве везе данас Србија има са Косовом. Никакве. Два су потпуно одвојена система, две државе, које раде на успостављању добрих-добросуседских односа-што се у Бриселу и Вашингтону истиче као заслуга ове власти. И обе имају заједнички циљ да се придруже ЕУ. Али једни ће ући као губитници територије, а други као апсулутни добитници, уз које је стао готово цео свет. А све иде брзо и без застоја, јер Европским, нашим пријатељима се жури да заокруже државност свога Косова, јер имају друга посла после ,,успешне револуције у Украјини„.
Било како било, једно је сигурно Косово се из глава народа никада не може избрисати, може из Устава и Закона иако је оно из неких већ одавно избрисано. ЛДП годинама Косово не сматра делом српске територије, и колико су критика имали и колико су пута били на ивици ценсуса. Можда не само због Косова, али су на овом питању били истрајни упркос свему. Једно је кад петнаест година говориш да је Косово изгубљено, и истрајаваш и трпиш, а друго када Косово жестоко браниш, исто толико времена и више. Па само пре осамнаест месеци Косово је било топ тема свих изборних дебата. Зато је сада, ове изборне године, то нешто имагинарно, сасвим посебно, непостојеће и неважно, али сасвим сигурно, фасцинантно, када за годину и по дана избришеш Косово са билборда, из новина, дебата са ТВ говора и изјава,Устава и закона, али не можеш из глава.
Они са Космета, њихова деца, унуци, потомци, сигурно је да ће одлазити, ако ништа друго на гробове својих прадедова, дедова, очева, мајки, баба и прабаба и бар ће једном прећи преко Душановог моста. Из њихових глава оно се не може избрисати, па макар нас због тога Немци не примили у ЕУ. Али из неких глава сигурно је тек избрисано и заборављено. Али то неће ићи тако лако, неће и због тога што у многим градовима у Србији, на фасадама зграда или државних иституција, једине пароле које нико не покушава да обрише и да прецрта су ,,Косово је у Србији„. ,,Шаљите војску на Косово а не у Мали„ и друге. Њих пишу млади а не озбиљни и онемоћали људи. Уосталом, нова држава се зове Косово, и половина грађана Србије ће је бар два пута дневно поменути, а деца учити из Географије са ким се Србија граничи.
(Видовдан)
