Прочитај ми чланак

СУКОБ ИЗМЕЂУ ВАРШАВЕ И БЕРЛИНА: Пољска тражи никад исплаћени дeо ратне одштете

0

У светлу подела на ”Европу на више брзина”, како су процес подијеле ЕУ раније ове године назвали председник Европске комисије Жан-Клауд Јункер и немачка канцеларка Aнгела Меркел, што заправо значи подијелити Европу на ”стару” и ”нову”, посебице након сврставања дела источне Европе на страну Вашингтона у необављеном економском рату Немачкој, све је више знакова неслоге и никада постојећег јединства међу европским ”партнерима”.

Како је немачки суд ових дана донио закон о гасоводу ”Опал”, копненом наставку гасовода ”Северни ток”, блокирана је тужба пољске регулаторне плинске агенције и Берлин је Варшаву практично ”осудио” на руски гас. Пољска је сада одговорила прилично закашњелим захтевом.

Наиме, пољски министар одбране Aнтони Мациеревицз је изјавио како Немачка мора Пољској платити ратну одштету за губитке настале од 1939. до 1945. године.

”Није истина да је пољска влада одбила примити немачке ратне репарације. То је учинила тадашња советска колонија под називом Народна Република Пољска, која је одустала од дијела репарација која су се односила на такође марионетску државу под називом Демократска Република Немачка. Успут, тај чин никад није службено регистрован, него су то одлучили да спроведу тадашњи политичари”, рекао је Aнтони Мациеревицз за ”Пољски радио”.

Додао је како би у блиској будућности Канцеларија за правну анализу пољског парламента могла објавити извештај на темељу међународних правних студија и могућностима пољског службеног захтева против Немачке.

Раније је Aнтони Мациеревицз оптужио Советски Савез да је ”био дослуху с нацистичком Немачком”. Према министровим ријечима, ”главни мотив борбе устанка у Варшави 1944. је био вратити Пољској статус независне, националне пољске државе”.

За Немачку је питање ратне одштете Пољској ”затворено питање”

”Немачка влада није добила никакве нове захтеве који се односе на исплату ратних репарација Варшави и сматра ово питање дефинитивно затвореним”, рекла је заменица гласноговорника немачке владе”, Улрике Демер.
Улрике Демер је истакнула како је Варшава у августу 1953. одбила даљње репарације од Немачке, што је касније потврдила више пута.

”То је идеја која уједињује целу Варшаву и Пољаке, који су се противили немачком и советском варварству. Они су се морали да боре с два непријатеља истовремено, који се уротили против постојања пољске нације”, обаснио је Мациеревицз.

Према његовим ријечима, овај део приче је започео с потписивањем ”Пакта Рибентроп-Молотов”, а сљедећи корак је био ”црвена пошаст и советске трупе, које су чекале да Варшава буде сломљена од стране немачких крвника”.

За нас је мало позната историјска чињеница да је пољска просоветска влада након Другог светског рата опростила део дуга који се односио на тадашњи ДДР, који је у оквиру Варшавског уговора био ”пољски савезник”. Министар Мациеревицз се сада користи овим аргументом, можда и оправдано, ако нема никаквог службеног договора или указа пољских власти из тог раздобља, али је тренутак у којем се одлучило отворити ово питање више наго јасан.

Пољска  и Немачка улазе у отворени сукоб, што може завршити ширим сукобом унутар ЕУ, од чега ће на крају економску корист имати Вашингтон.

За крај подсетимо да је, без обзира не неке неспорне историјске чињенице о којима говори министар Мациеревицз, једнако тако истина да је у ослобођењу Пољске од нациста пало више од 600 хиљада советских војника и официра, а стотине хиљадаа советских ратних заробљеника је било заточено у нацистичким концентрационим логорима.

С друге стране, Пољаци су провели етничко чишћење Нијемаца из својих западних покрајина, које су на ”поклон” добили од Црвене армије и након пораза Немачке, када су Пољској припојене бивше источне немачке покрајине, територија од Сзцзецина на северу до Вроцлава на југу данашње западне Пољске, површине 77 000 квадратних километара, те енклава Гдањск с излазом на Балтичко море површине 22 500 квадратних километара.

На истоку је Пољска изгубила скоро 179 000 квадратних километара, који су припојени Литванији, Белорусији и Украјини. Хоће ли у сукобу Варшаве и Берлина пољски парламент, Сејм, успјети доказати да по међународним праву може тражити ратну одштету од Немачке за штете из Другог светског рата, отворено је питање.

Но, нема двојбе да су односи између Немачке и Пољске дошли до точке усијања и нема назнака смиривања напетости између двије земље.