Прочитај ми чланак
Интервју са посадом хеликоптера Ка-52 на Paris Air Show 2013: Александром Чередњиченком, пробним пилотом из пројектног бироа Камов, и Михаилом Павленком, носиоцем државне награде Заслужни пробни пилот Русије.
– Током каријере сте летели на много различитих руских хеликоптера, укључујући и Ка-50 и Ми-28. Шта нам можете рећи о Ка-52?
Чередњиченко: Ка-52 је јединствен хеликоптер који наставља династију Камова и наследник је Ка-50 Црна ајкула Овај хеликоптер је напреднија верзија Ка-50, развијен је коришћењем најновијег хардвера, а са новим моторима и новим могућностима. Он је задржао најбоље карактеристике Ка-50 и добио неке нове.
– Сви руски јуришни хеликоптери пре Ка-52 имали су кокпит са тандем-седиштима. Пилотирали сте Ка-50 сами. Сада седите раме уз раме са копилотом. Шта више волите?
Чередњиченко: Лакше је радити заједно. Сада имамо додатни пар очију и руку – копилот може да пружи помоћ и савет. Постоји термин „алокација пажње“. То значи да је један пилот одговоран за пилотирање хеликоптером, а други је одговоран за проналажење мете, извиђање и примену оружја. Можемо „заменити места“ у било које време, у смислу расподеле дужности, јер су сви системи дуплирани.Тимски рад између пилота у Ка-52 је много бољи него са тандем седиштима.
Једноставан пример из мог искуства: конектор за слушалице пилота спадне на предње кабине посаде и контакт између пилота је изгубљен. Ви не знате да ли је он одсекао комуникацију намерно или је се нешто десило са њим. Не видите га, тако да морате користити неке трикове да привучете његову пажњу. А овде седимо један поред другог и можемо се видети међусобно, тако да можемо да пратимо стање један другог и затражимо помоћ, а не морамо чак ни да користимо опрему за међусобну комуникацију. Можемо да користимо знаке, гестове или укажемо на нешто мењајући правац погледа.
– Реците нам нешто више о борбеним способностима Ка-52.
Чередњиченко: Има најнапредније борбене могућности које задовољавају међународне стандарде глобалне индустрије хеликоптера. Добар је као најбоље страни машине у погледу циљања у условима слабог осветљења и смањене видљивости, а лети уз коришћење система за ноћно виђење и примену високо-прецизног оружја. Ка-52 је јуришни и извиђачки хеликоптер, другим речима, поред својих могућности напада, опремљен је за откривање циља и пренос података другим хеликоптерима и авионима, који могу успешно да погоде мету.
– Шта је најјединственија карактеристика Ка-52?
Чередњиченко: коаксијални ротори обезбеђују одличне перформансе. Међутим, јединствена карактеристика је систем избацивања, који никада није коришћен на било ком другом ваздухоплову. Овај систем ће извући пилота из скоро сваке ситуације – да ли је хеликоптер у пламену или је оборен, или чак и ако се распадне у ваздуху, пилот не мора да размишља о отварању излаза за случај опасности и да се његов падобран закачи за нешто. Један потез и он је у ваздуху. Систем има широк спектар употребе: пилот може да се избаци у скоро свакој позицији, чак и када је готово на земљи.
Павленко: Са максималном полетном тежином од 10.800 кг, Ка-52 може да носи 2.500 кг терета. У ствари, терет чини четвртину његове тежине. Још једна важна карактеристика је поуздан 30мм топ, сличан ономе који се инсталира на борбена возила пешадије. Имамо 460 пројектила за овај топ. Нема другог возила у овој класи са таквим арсеналом. Топ је веома ефикасан у блиској борби. И не само тачност, већ и количина муниције може играти кључну улогу.
– Видели смо Ваше летове овде на Ле Буржеу. Хеликоптер је веома окретан, са високим „снага у односу на тежину“ количником. Да ли је лакше пилотирати овим возилом у односу на Ми-28?
Чередњиченко: Ми-28 је занимљиво возило са ефикасном контролом. Међутим, посебни аспекти једног ротора хеликоптера захтевају мало већу координацију у раду са контролама. С друге стране, контрола у Камов хеликоптеру је директна, слична авионској, па можете да користите само један контролер у једном тренутку да прилагодите вектор летења. Лако је пилоту овог возила. Веома се допада пилотима који никада нису пилотирали Камов хеликоптерима. Осећају се пријатно од самог почетка и виде да возило реагује адекватно на њихове команде.
Павленко: Гледајући са стране, сви хеликоптери лете на исти начин. Међутим, коаксијални ротори дају 10-15% више снаге, што значи повећане висинске перформансе, дизање већег терета и да ће се за краће време више попети. Два ротора компензују нагиб и клизање у страну. Сви хеликоптери са једним ротором лете са нагибом од 2 или 3 степена и благим клизањем у страну. Овај хеликоптер лети без нагиба и клизања у страну. Изгледа небитно, али чини пилотирање лакшим и побољшава циљање и тачност поготка. То значи да се побољшавају укупни борбени квалитети возила. Многи људи игноришу ове нијансе. Међутим, коначни резултат и чине „небитне“ ствари и на крају возило побеђује у борби. У борби сваки милиметар видног поља, сваки степен окретности и сваки километар брзине пуно значи.
– Увек је гужва око Ка-52, овде у Ле Буржеу, посебно је доста пилота. За шта су ваше стране колеге заинтересовани? Шта они кажу о хеликоптерима руске производње ?
Чередњиченко: Људи који раде са хеликоптерима питају професионална питања. Трепћу и шире очи од дивљења. И то возило заслужује – лепо лети и изгледа претеће. Непријатељи треба да га се плаше, пријатељи да покажу поштовање.
– Шта нам можете рећи о Paris Air Show 2013 уопште?
Чередњиченко: Никада раније нисам учествовао на међународним ваздухопловним изложбама ван Русије. Први утисак је да овде нема пуно демонстрационих летова. Програм на МАКС авио-шоуу у Москви је доста интензивнији. С друге стране, поред занимљивих статичних изложби, постоји много штандова добављача ваздухопловних система, материјала и опреме – за шта сам заинтересован. Као пилот хеликоптера сам такође заинтересован за хеликоптере стране производње који су овде изложени.
Постоји много модела и имамо прилику да уђемо у кокпит тих возила. Постоје различита техничка решења: нека од њих су успешна, друга нису тако добра Пробни пилоти не само да тестирају возила, већ и учествују у развоју хеликоптера још од фазе детаљног пројектовања. Такве изложбе су за нас веома корисне, а ја верујем да ће такође бити од користи за пилоте Ратног ваздухопловства. Они треба да дођу овде и стекну драгоцено искуство.
Павленко: Морамо учествовати на таквим изложбама. Пре свега, то помаже правилном самовредновању и разумевању сопственог статуса, прати се напредак и уочавају сопствене слабости у развоју конкурентних производа у будућности. Авионика напредује у скоковима. Авионика и ергономија су данас веома важне области. Наравно да не покушавам да умањим заслуге своје бранше – у овом тренутку наша возила су исто тако добра као страна. Морамо да наставимо да радимо на побољшању контролних система, постојаности и аутоматизацији.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
