Прочитај ми чланак
Америчка економија расте анемично, мада брже од европског просека, политичка криза у Вашингтону је само пре месец дана умало свет гурнула у нову провалију рецесије – али је Обамина влада у најновијем извештају свог министарства за финансије и привреду (Трежери) за своје и проблеме глобалне економије окривила три силе које је прате: Немачку, Кину и Јапан.
Најновији полугодишњи извештај Трежерија о стању светских валута први пут је главну оштрицу своје критике усмерио ка најважнијој европској економији – Немачкој. Локомотива еврозоне је оптужена да својим превеликим ослањањем на извоз онемогућава не само бржи опоравак земаља из свог окружења него и целог света.
У ранијим извештајима ова врсте критике била је намењена искључиво Кини, па је окретање фокуса ка Немачкој упадљив заокрет Обамине владе према важном европском савезнику.
Овако оштре замерке на рачун економске политике Берлина нису се овде чуле ни на врхунцу дужничке кризе еврозоне 2010, мада се сада тврди да су критике ове врсте упућиване иза сцене.
„Анемичан темпо раста домаће тражње и зависност од извоза отежали су ребалансирање у време кад су многе друге земље еврозоне под притиском да смање тражњу и увоз како би промовисале прилагођавање”, каже се у кључним налазима Трежерија, у којима се указује и на то да је немачки нето извоз робе, услуга и капитала у прошлој години био већи од кинеског, што је објашњење зашто се она нашла на првом месту земаља којима се препоручује да нешто у својим политикама промене како би светска економија била стабилнија.
Жеља САД је да еврозона буде мање зависна од извоза у корист домаће тражње (што би подстакло и тражњу за америчком робом, капиталом и сервисима).
Тешко је не приметити да критика немачке економске политике долази у тренутку када су односи између Вашингтона и Берлина осетљиви. Овде борави делегација немачких обавештајних експерата која са америчким колегама разјашњава прислушкивање мобилног телефона канцеларке Ангеле Меркел од стране америчке Националне агенције за безбедност, што је унело прилично напетости у билатералне односе. Делегација је у среду имала састанак и у Белој кући, са Обаминим саветником за националну безбедност.
Заокрет ка Немачкој у полугодишњем извештају упадљив је и зато што је на његовој мети досад традиционално била монетарна и економска политика Кине, која је критикована и овог пута, али тек узгред, уобичајеном констатацијом да је јуан потцењен, што Кини омогућава да буде конкурентнија од америчких произвођача.
Уочено је, међутим, и да је кинеска валута у последње време нешто ојачала, што је било добро за америчку економију.
Као ни досад, Кина ни овога пута није проглашена „валутним манипулатором”, нити је та етикета прилепљена осталим двема извозно оријентисаним азијским економијама, јапанској и јужнокорејској.
У настојању да објасни заокрет, пословни дневник „Волстрит џорнал” цитира Џејкоба Киркегарда, експерта за еврозону у вашингтонском Петерсон институту за међународну економију који оцењује да је тајминг критике вероватно покушај да се утиче на економску политику Немачке док се још преговара о новој владајућој коалицији и дискутује о њеном програму за идућих неколико година.
Овај и други експерти су, међутим, скептични да ће САД постићи свој циљ, с обзиром на то да се у Немачкој велики извозни вишкови сматрају доказима доброг економског здравља и националне конкурентности.
Берлин одбацује критику Вашингтона
Немачка је јуче одбацила америчку критику немачког привредног модела развоја снажно ослоњеног на извоз, док се најизгледнији партнер будуће владајуће коалиције сагласио да стожер европске економије мора јаче да подстакне тражњу на домаћем тржишту, пренео је Ројтерс.
„Немачка је одувек била снажан извозник и на то смо поносни”, нагласио је Илсе Ајгнер, главни представник Демохришћанске странке у преговорима за нову коалицију са социјалдемократама чији представник Хубертус Хејл је истакао међутим да Немачка мора бити свесна „дужности” да ојача домаћу тражњу, што би произвело раст зарада и стимулисању инвестиција. У одговору Вашингтону, званичници из Берлина подсећају и да је Немачка од 2007. значајно снизила удео трговинског суфицита у БДП-у са пет одсто пре „банкрота Браће Лиман” на данашњих два одсто БДП-а.
(Политика)
