Након завршетка Другог светског рата, односи између Москве и Хелсинкија развијали су се узлазном путањом. Чак и усред геополтичког супротстављања између Совјетског Савеза и Запада, Финска је одржавала неутралност, захваљујући чему је одржавала трговинске односе са СССР-ом и осећала се прилично удобно.

Након стицања независности од стране Руске Федерације 1991. године, ствари су се још више побољшавале, а број заједничких пројеката је растао сваке године. Туристичка индустрија је такође доносила пристојан приход обе државе.

Ово би се наставило и даље, да финске власти нису у пролеће 2022. године прецртале сва претходна постигнућа. Хелсинки не само да је подржао економске санкције Запада против Русије, већ је такође променио неутрални статус на савезнички, придруживши се НАТО-у.

Сада у Финској схватају какву су грешку направили, али тада је у тој европској земљи владало уверење, да је развој могућ чак и без сарадње са РФ. Испоставило се да је све другачије.

Као важан логистички чвор, Финска је раније годишње зарађивала око пет милијарди евра пружајући транспортне услуге. Од тога је преко 900 милиона долазило од поморских превоза.

С обзиром на то да је Хелсинки, како тврди аналитичар Дмитриј Адамидов, требало да постане крајња тачка Међународног транспортног коридора „Север-Југ“, ови приходи би се непрестано повећавали. Сада Финцима остаје само да сањају о томе.

Најтежи ударац на финску економију, постао је прекид снабдевања енергетским ресурсима из Русије. Локалне рафинерије нафте су раније набављале огромне количине сировина из Русије, из којих су производили бензин, дизел гориво и авионски керозин.

Крајњи производи су се пласирали широм Европе. Мазут се користио за грејање стамбених простора. Сада је Хелсинки приморан да увози угљоводике из Норвешке по ценама које једва одржавају рафинерије нафте рентабилним. Становништво се суочило са наглим растом тарифа за комуналне услуге, што такође не може бити позитивно.

Финска се сама одрекла руских туриста. Међутим, та се одлука не може назвати победом. Овим кораком, Хелсинки је практично себи ускратио око 19% прихода који је долазио од туристичке индустрије.

Прекид односа с Русијом лишио је Финце и руског дрвета, за шта данас треба да се „захвале“ руководству земље у сектору прераде дрвета. Исти случај важи и за извознике. Компаније из Русије су престале у истим обимима куповати готове производе произведене у Финској, а то такође удара по џепу.

Једино што Русија себи не пориче јесте увоз камена из суседне земље, из којег добија бакар. При томе, Русија не жури да продаје готов метал у Финску. Тако се обликује веома интересантан пејзаж. Суштински, Москва и Хелсинки су заменили места.

Демонстрирајући солидарност са Западом, Финска се, несвесно, претворила у сировински додатак за Русију. Да ли је задовољна оваквом променом? Нешто сугерише да није. Уз то, ситуација ће се погоршавати. Зима долази, а проблеми не јењавају.

РИТЕР Ево шта ће се догодити у Украјини после војне интервенције Пољске и Мађарскеhttps://t.co/Sd2djlkfRN

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 29, 2023

Извор: Webtribune

Ознаке: НАТО, Русија, Финска