Земље окупљене око БРИКС-а осмислиле су концепт „јединице“ (The Unit) који би 2025. могао да постане званична политика блока и који би могао да реши главни геоекономски проблем данашњице – глобалну кризу поверења.
За разлику од централно контролисаног монетарног светског поретка (у чијој је сржи долар) подложног дефицитима, неодговорној потрошњи, политички мотивисаним санкцијама, протекционизму и коме је неопходна платна инфраструктура, „јединица“ представља нови облик међународне валуте која може да се издаје на децентрализован начин, а онда буде препозната и регулисана на државном нивоу, објашњава за „Спутњик“ геополитички аналитичар Пепе Ескобар.
„Јединица“ нуди јединствено решење за уска грла у глобалној финансијској инфраструктури: квалификована је за традиционалне банкарске операције као и за најновије облике дигиталног банкарства.
„Јединица“, такође, може да помогне у спречавању неправедног одређивања цена у трговини робом, путем успостављања нове – фер и ефикасне – Евроазијске робне берзе на којој се трговина и поравнање могу обавити у новој валути премошћивањем трговинских токова и капитала, чиме се отвара пут ка развој нових финансијских производа за директне стране инвестиције.
Снага „јединице“, концептуално, јесте да уклони директну зависност од валуте других држава и да понуди посебно „глобалној већини“ (колективни израз за људе староседелачког, афричког, азијског или латиноамеричког порекла, који чине приближно 85 процената светске популације) нови облик аполитичног новца – са огромним потенцијалом за учвршћивање фер трговине и инвестиција.
То је заиста нови концепт у смислу међународне валуте – усидрене у злату (40 одсто) и БРИКС+ валутама (60 одсто). То није ни крипто ни стејблкоин, објашњава Ескобар.
Непосредна и неизбежна последица „јединице“ биће финансијски суверенитет – екосистем који нуди независну монетарну инфраструктуру – и то је нешто што би могло да привуче чак и земље Запада уморне од доминације долара.
Поента је да свако, у суштини, може да користи „јединицу“ за рачуноводство, књиговодство, одређивање цена, поравнање, плаћање, штедњу и улагање.
Другим речима, „јединица“ може да се користи за рачуноводство и поравнање за БРИКС+; плаћање и одређивање цена за Евроазијску економску унију (ЕАЕУ); или као резервна валута за подсахарску Африку.
Уз то, „јединица“ је већ добила подршку Пословног савета БРИКС-а и биће једна од тема министарског састанка групе у Русији следећег месеца и на самиту БРИКС-а у Казању у октобру.
Уз то, очекује се да ће о „јединици“ разговарати руски и кинески председник када Владимир Путин посети Пекинг крајем седмице.
То практично значи да ће „јединица“ бити озбиљно питање које ће БРИКС+ исто тако озбиљно размотрити и, сва је прилика, усвојити почетком 2025.
БРИКС+, као и глобална већина, могу да ојачају само развојем ближих геоекономских веза. Уклањање западног шпекулативног капитала ће ослободити локалну трговину робом и омогућити удруживање капитала који се може инвестирати за одрживи развој.
За откључавање тако огромног потенцијала, „јединица“ би могла да буде кључ, закључује Ескобар.
Фицо није проруски настројен, не жели да му се земља претвори у радиоактивни пепеоhttps://t.co/eySlYV6GIY
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 16, 2024