Прочитај ми чланакНемачки генерал Хајнрих Браус, задужен у Међународном штабу НАТО за одбрамбену политику и планирање организације војске иyјавио је да је "јасно да Црно море не може и не сме да буде море којим доминирају Руси".
Од Самита НАТО, који је у петак почео у Варшави, очекују се „историјске одлуке“ у контексту безбедности партнера и савезника на истоку Европе и у погледу односа Велике Британије према НАТО након Брегзита, пише „Дојче веле“.
– Наша стратегија застрашивања је, да се послужимо језиком НАТО, усмерена на 360 степени. Дакле на исток, југ али и на југоисток. Јасно је да је простор Балтика од великог значаја, али је исто тако јасно да Црно море не може и не сме да буде море којим доминирају Руси – казао је Браус за „Дојче веле“.
Катарина Кубијак и Волфганг Рихтер, експерти за безбедносну политику из немачке фондације „Наука и политика“, су за „Дојче веле“ појаснили стратегију западне војне алијансе у источној Европи.
– Ми не можемо да искључимо могућност да се припреме за постављање ракетног одбрамбеног штита у Румунији и Пољској посматрају у контексту мера заштите НАТО-партнера на истоку Европе, пре свега да се то тако види у Русији и земљама у којима се стационирају ракетни штитови. То концептуално једно с другим нема никакве везе, иако временско поклапање сугерише нешто сасвим друго – тврде немачки експерти.
Када би из Варшаве био одаслан и најмањи сигнал наоружавања или покретања трупа на простору Балтика, морали бисмо да рачунамо са поновном милитаризацијом граница између НАТО и Русије, уверена су оба експерта фондације „Наука и политика“.
– Онда додуше не бисмо били у Хладном рату, али би нестабилност даље расла и могло би да дође до нове поделе Европе – тврде они.
НАТО није извор претњи
Волфганг Ишингер, председавајући Конференције о безбедности у Минхену, је приликом сусрета са страним новинарима у Берлину бранио стратегију НАТО у источној Европи.
– Претећу ситуацију за партнере са истока Европе, која је настала због дешавања у Украјини и читавој тој регији, није проузроковао НАТО – тврди он и додаје да Москва користи огромну пропагандну машинерију и „пропагандне аргументе“.
НАТО је, додаје Ишингер, на безбедносне потребе земаља источне Европе реаговао „по мери“, а четири батаљона у Пољској и на Балтику нису, каже, у супротности са споразумом НАТО и Русије.
Он, међутим, од руске стране очекује уздржаност: – Русија не сме да реагује претерано на примерене мере НАТО и не сме сама да покреће спиралу наоружавања. На Русији је, каже Волфганг Ишингер, да прихвати понуду за сарадњу са западном војном алијансом.
