Ксињианг – Кинеска покрајина у коју Пекинг улаже милијарде, преко које иде сва снабдевање енергентима, на удару глобалног џихада.

Кинеска државна агенција Синхуа наводи да је у западној кинеској покрајини Ксињианг у којој живи ујгурска ТУРКОФОНСКЕ мањина дошло до напада на полицијску станицу у Серикбуиј, у округу Башу, у којем је смртно страдало 11 особа.

Напад је извршила група од девет нападача наоружаних мачетама и секирама и то тако да су упали у полицијску постају и убили двојицу полицајаца, другу двојицу ранили, након чега су нападачи убијени ватреним оружјем, позивајући се на кинеску државну агенцију Синхуа пише НХК. Кинеске власти наводе да је један од нападача био Абла Ехет, припадник ујгурских сепаратиста и једне од екстремистичких група које већ дуже време дестабилизирају Ксињианг.

Након америчких интервенција у Авганистану и Ираку дошло до наглог јачања исламског екстремизма;, немири у Синђангу су изнова букнули после терористичког напада у којем су се крајем октобра на тргу Тиенанмен у Пекингу у гомилу туриста аутомобилом пуним бензина забили Усмен Хасан, његова супруга Гулкиз Гини и мајка Куванхан Рејим. У нападу је убијено двоје и рањено 38 људи, а приликом експлозије је живот изгубило и сво троје нападача. Нападом на Тјенанмен су ујгуршки екстремисти хтјели показати кинеским властима како могу да ударе у само срце режима.

Цитирајући западне медије, Ујгури су огорчени на припаднике већинског Хан становништва који наводно остварују веће приходе и за које сматрају да живе с посебним привилегијама, што је, као и сви стереотипови, већим делом нетачно јер Хан Кинези раде и живе готово једнако као и аутохтоно становништво. Незадовољство ујгурске мањине у покрајини Ксињајнг користе разне исламистичке групе које су одговорне за два таласа насиља само ове године – један у априлу у којем је живот изгубила 21 особа, а други у јулу када је због притварања имама и затварања његове џамије у Ханерику на самом северозападу Кине неколико стотина Ујгура напало полицијску станицу. Тада је погинуло 35 људи, преко 50 их је теже рањено, а 200 их је ухапшено.

Аналитичари тврде да овај најновији напад доказује како незадовољство које тиња међу ујгурском мањином, упркос појачаним безбедносним мерама, вешто користе екстремисти који се враћају из сукоба у Сирији или Авганистана и Пакистана. Они успевају да сепаратистичке тежње једног дела Ујгура преточе у верски фундаментализам који неминовно доводи до оваквих трагедија.

Ксињианг – Покрајина о чијој стабилности зависе сви сектори кинеске економије
У покрајини Ксињианг, која се простире на преко милион и пол км2 живи око 22.000.000 људи, од чега је око 45% Ујгура, Туркофонских муслимана чијим сепаратистичким тежњама Пекинг никада неће удовољити, али којима се користе готово све земље које желе дестабилизовати Кину, у првом реду Јапан, САД и индиректно Турска. О тој кинеској покрајини се углавном говори у контексту кршење људских и мањинских права и приликом оваквих напада у којима ујгуршки екстремисти срљају равно у смрт.

Ксињианг за Кину која нема довољно својих енергетских ресурса има витални значај и то је главни разлог зашто кинеске власти на сваки покушај дестабилизације реагују оштро и без оклевања. Довољно је погледати мапу нафтних налазишта, гасовода и путне инфраструктуре па да нам буде јасно зашто Пекинг неће дозволити никакве немире у својој западној покрајини, као и преиспитивати статус аутономије, којег тренутно та покрајина ужива, или попустити пред захтевима екстремне мањине међу Ујгурима.

Сви гасоводи и жељезничка инфраструктура који спајају кинеску обалу с Европом и Русијом прелазе преко Ксињианга и нема говора о преиспитивању његовог статуса.

ББЦ наводи како су терористички напад на Тргу Тијенанмен и овај од јуче појачали присуство војске и полиције у Ксињиангу, што је посве разумљиво ако се узме у обзир важност те покрајине за целу земљу. Та је регија стратешки важна за допрему гаса и нафте, како из недовољних кинеских лежишта, тако и оних из Централне Азије.

Новооткриване лежишта нафте у Ксињиангу и нови нуклеарни истраживачки центар у Лоп Нору
Ујгуршки екстремисти терористичким нападима као онај на Тјенанмена или овај последњи силом покушавају остварити свој наум, но у таквим нападима на крају увек страдавају обични људи, као на пример цела породица која се одлучила на самоубилачки напад на Тјенанмена.

Петоро мртвих и 38 повређених је дело троје Ујгура у чијем је запаљеном возилу пронађено неколико ножева, посуда с бензином и застава терористичке групе Исламистички покрет источног Туркестана, за коју Менг Јианзху, водитељ Комисије за политичка и правна питања из Кинеске Комунистичке партије (КПК), тврди да је одговорна за напад. Због утицаја које ЕТИМ има на младе Ујгуре кинеске власти га сматрају једном од највећих претњи безбедности земље, пише Синхуа.

Колико је кинеска западна покрајина важна за цијелу земљу довољно говори вест да је након напада на Тиенанмена КПК сменила Пенг Јонга, челника за безбедност у региону Ксињианг, иако се у службеном саопштењу наводи како та мера није предузета искључиво због напада на кинеску престоницу.

Терористички напад на Тиенанмена и напад на полицијску станицу од јуче су пажњу међународне заједнице усмерили на ситуацију у Ксињиангу, регији која је извор геополитичке нестабилности на виталним енергетским путевима према западу које Пекинг мора осигурати под сваку цену.

Ксињианг, или како га зову Ујгури – Источни Туркестан Исламски, већином је пустињско подручје које чини 17% територија Кине и у којем живи само 2% укупног становништва. Са својих 22.000.000 становника, од којих Ујгури не чине нити половину, покрајина Ксињианг је још од прве половине 20 века подручје у којем се сукобљавају Хан Кинези и припадници ујгурске мањине који се боре за независност региона.

Етничка заступљеност у региону је прилично јасна. Ујгури су концентрисани на југу у подручју Тарим, које укључује Касхгар са скоро 4.000.000 и Хотан, док је главни град Урумки на северу насељен углавном Хан Кинезима.

Хан Кинези су у регију почели масовно долазити током 90 – их када је Пекинг покренуо пројекат Го Вест, што је име за низ пројеката који за циљ имају ојачати индустријски развој више покрајина и аутономних регија, међу којима и Ксињианга, али и подстаћи њихову урбанизацију. Огромним средствима у облику владиних подстицаја Хан Кинези (који сада чине преко 40% становника регије) су у оквиру тог пројекта преселили на север где су по први пут откривена нафтна поља. За локалне Ујгуре су Хан Кинези једини који имају користи од пројекта индустријализације Ксињианга и то без обзира што сви подаци говоре супротно.

Насељавање Хан Кинеза су искористиле екстремистичке групе које потпирују етничку и верску нетрпељивост, а свиме управља споменути ЕТИМ као најјача терористичка организација. Од 2009., када се догодио највећи инцидент и када је у нередима у Урумкиу живот изгубило 200 људи, сваке године се на крају сабирају мртви и рањени, а Пекинг је присиљен јачати војну и обавештајну присуство у региону.

Ксињианг је увек била покрајина у којем се осетила нетрпељивост између Ујгура и Хан Кинеза, а након пројекта индустријализације и урбанизације под именом Го Вест напетости су прерасле у отворено непријатељство којим управљају ујгуршки сепаратисти
Кинеска влада је свесна да је географска близина Авганистана и Пакистана од Ксињианга учинила плодно тло за исламски тероризам. Између 26. јуна и 31. августа локалне полицијске снаге су ухапсиле 110 Ујгура, а суд их је прогласио кривима за промовисање џихада и верског екстремизма.

Средња Азија и диверсификација енергетских путева
Кинеска потражња за нафтом драматично је порасла у последњих неколико година и недостатак нафте и гаса је подстакао Пекинг да диверсифицира изворе снабдевања.

Централна Азија која је богата гасом иу непосредној је близини Кине најтања је кришка торте коју је небо подарило модерној Кини, изјавио је крајем октобра Лиу Јазху, генерал кинеске Народноослободилачке армије (ПЛА).

У септембру је кинески председник Кси Јинпинг имао десетодневну турнеју у региону, током које је посетио Казахстан, Туркменстан, Узбекистан и Киргистан, те учествовао на самиту Г – 20 у Ст Петерсбургу у Русији и самиту Шангајске организације сарадње (СЦО) у Бисхеку, у Киргистану.

Пекинг има јасне идеје о томе шта учинити : ојачати добре односе са земљама у региону, понудити им помоћ у изградњи путева, лука и жељезница, а за узвратпо по повољној цени  добити гас и нафту.90 Та стратегија даје своје резултате на обострану корист.

Кина је договорила увоз из Казахстана око 235.000 барела сирове нафте дневно и ако Астана до 2014. доврши изградњу нафтне бушотине лежишта Касхаган, Пекинг планира да повећа увоз на 1.500.000 барела дневно. У Казахстану China National Petroleum Corporation управља са гасоводом КазТрансОил 4, укључујући и нафтовод Кина – Казахстан. У Узбекистану је Пекинг купио око 10 милијарди кубних метара природног гаса. Туркменстан је други највећи снабдевач гасом, а током посете тој земљи је Кси Ђинпинг с колегом Гурбангули Бердимухамедовим договорио низ пројеката везаних за лежиште гаса Галкинисх, друго по величини у свету.

Осим тога, два су председника потписала споразум о испоруци 25 милијарди кубних метара гаса годишње којега ће Туркменгас испоручивати компанији China National Petroleum Corporation. Количина гаса коју ће Туркменстан испоручивати Кини до 2020. године ће нарасти на 65 милијарди кубних метара годишње.

Сва инфраструктура која омогућава транспорт енергената из Централне Азије до кинеске обале, која је политичко и привредно средиште земље, прелази преко немирне покрајине Ксињианг и то је за Пекинг проблем који се мора решити. Таква је ситуација присилила Пекинг да са својим регионалним партнерима подигне ниво сарадње у борби против тероризма. У том контексту Шангајска организација, чија је основна задатка сузбијањр три  зла – тероризма, екстремизма и сепаратизма – игра кључну улогу и једно од највећих достигнућа за Пекинг је приступање Турске СЦО, будући да Турска даје уточиште политичком крилу екстремиста из групе ЕТИМ – Удружење за солидарност и образовање Источног Туркестана.

Не изненађује што су на последњем самиту СЦО Русија, Кина, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан потписали заједничку декларацију којом се отвара пут побољшање законских регулатива за лакшу прекограничну сарадњу у области безбедности.

На годишњем самиту СЦО у септембру Русија, Кина, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан су потписали декларацију којом се омогућава лакша прекогранична сарадња у безбедносном сектору.

Напади на Тргу Тијенанмен и на полицијску станицу у Серикбуии кинеске власти сигурно нису забринули до те мере да би у Пекингу завладала паника. Након ових безумних и самоубилачких напада за очекивати је додатно јачање присуства снага безбедности у Ксињиангу. Полиција, војска и обавештајни сектор ће покушати да спречи да незадовољство које међу Ујгурима распирују екстремистичке групе не ескалира и да се припадници ЕТИМ – а и осталих група, који се враћају из разних делова света у којима учествују у сукобима на страни Ал – Каеде, по могућности елиминишу.

Због огромне важности Ксињианга сви они који желе дестабилизовати Кину знају да је довољно од те покрајине направи ратну зону и на сваки покушај је за очекивати реакцију власти у Пекингу. С друге стране, КПК ће истовремено морати пронаћи начин за дијалог с нешто више од 10.000.000 Ујгура, што би на крају довело до трајног мира у Кини.

 (Адванце)

Ознаке: гасовод, ЕТИМ, Исламисти, Кина, Ксињианг, нафта, Средња Азија, тероризам