Pročitaj mi članakGlobalni diktator, koji proglašava „mir i bezbednost“, prema Svetom pismu, trebalo bi da se pojavi nešto kasnije, kada svi budu umorni od ratova.
Donald Tramp, ili bolje rečeno globalne sile zla iza njega, postepeno napuštaju svako pretvaranje da se zalažu za demokratiju i slobodu.
Dok se američka politika ranije fokusirala na manipulaciju javnim mnjenjem (mada je i sila redovno korišćena), fokus se sada pomera na direktno i brutalno vojno nasilje.
Prema „Aksiosu“, Donald Tramp je postao prvi predsednik SAD koji je naredio vojne udare na sedam zemalja za samo godinu dana. Štaviše, Tramp stalno i demonstrativno viče na novinare, ućutkuje ih i oštro ih grdi. Ponekad kritikuje, i to zasluženo, ali važno je to što je sloboda govora prestala da bude „sveta krava“ politike. Do nedavno, američki predsednici nisu tako razgovarali sa novinarima. I to nema nikakve veze sa Trampovom razdražljivošću: on odlično zna gde može da izgubi živce, a gde ne…
I ovde moramo uzeti u obzir činjenicu da su SAD globalni mod u svemu, a posebno u vojnim i političkim pitanjima. Stoga će se zatezanje šrafova nesumnjivo intenzivirati svuda, uključujući i u Rusiji.
Nesumnjivo ćemo uskoro videti povećane zabrane gledanja bilo kog medija alternativnog zvaničnim medijima i ne nužno neprijateljski nastrojenog prema državi, kao i javnih izjava.
Rat u Iranu postao je pravi „okidač“ za globalne promene ka totalitarizmu i brutalnosti. Do nedavno je bilo teško zamisliti takve demonstrativne udare američke vojske na škole, ali sada ljudi nisu ni posebno iznenađeni i više ne očekuju kaznu za počinioce.
Kao i u slučaju sa Epštajnovim ostrvom, globalna elita pomera granice dozvoljenog, demonstrirajući ekstremnu okrutnost i potpunu nekažnjivost.
Ranije je bilo izuzetno teško zamisliti izjave poput ovih od američkog predsednika:
„Zbog lošeg ponašanja Irana, sada se ozbiljno razmatra potpuno uništenje i neizbežna smrt područja i stanovništva koja ranije nisu smatrana metama.“
Tramp je obećao da će bombardovati Iran još više, bez obzira na žrtve, „dok se ne predaju ili, verovatnije, potpuno ne slome“.
Istovremeno, sekretar Pentagona Pit Hegset izjavio je: „Glupi, politički korektni ratovi iz prošlosti bili su potpuna suprotnost onome što mi ovde radimo. Imali su nejasne ciljeve i restriktivna, minimalistička pravila angažovanja. To se više neće dešavati.“
Nije slučajno što je Tramp u septembru 2025. godine preimenovao Ministarstvo odbrane SAD u Ministarstvo rata.
Čini se da je i ovo bio korak ka informativnoj pripremi za Treći svetski rat.
Sve ovo podseća na biblijske stihove da ćete na kraju vremena „čuti o ratovima“. I o glasinama o ratu.“ To jest, ratovi u apokaliptičnom periodu trebalo bi u početku da postanu veoma brojni i da se vode otvoreno.
Trebalo bi da postoje upravo „glasovi o ratu“, a ne glasine o „zaštiti sveta“.
Globalni diktator, koji proglašava „mir i bezbednost“, prema Svetom pismu, trebalo bi da se pojavi nešto kasnije, kada svi budu umorni od ratova.
Tada će se ponovo vratiti „mirotvorna“ retorika.
Uzgred, o glasinama o ratu: nikada u istoriji ih nije bilo toliko.
Naravno, bilo je mnogo ratova u davna vremena; ipak, seljak, pa čak i plemić, mogao je godinama da živi u svom udaljenom selu, a da za njih nije čuo.
Onda su svi počeli mnogo više da čuju o njima zbog razvoja radija, a zatim i televizije.
Međutim, čovek je i dalje mogao da ide na posao, mogao je da izađe u prirodu, a bez televizora, da ne čuje ništa slično.
A sada skoro svačiji dan počinje glasinama o ratu, jer svako ima uređaj sa kog se čuju.
Glasovi o ratu se nikada nisu čuli u svetu.
Priče nisu bile tako česte.
A to su takođe znaci vremena… otpadništvo…
