Bivši američki obaveštajac iz redova marinaca i danas politički komentator Skot Riter izneo je zanimljivu, pomalo provokativnu ocenu: prema njegovim rečima, potezi Vašingtona u vezi sa Iranom praktično su Rusiji doneli „najveći poklon koji je mogla da dobije“.

Kako on tvrdi, zaplet na Bliskom istoku otvorio je Moskvi prostor kakav se retko pojavljuje u savremenoj geopolitici.

Riter je o tome govorio u podkastu Deep Dive, gde je pokušao da objasni širu sliku. Njegova polazna tačka je jednostavna: sukob oko Irana ne ostaje samo regionalna epizoda.

On ima direktne posledice po globalno tržište energije, a samim tim i po raspodelu ekonomskog i političkog uticaja u svetu. U takvim okolnostima, kaže Riter, Rusija dobija neočekivanu priliku da popuni prazninu koja nastaje na tržištu.

U tom kontekstu, on je posebno ukazao na reakciju ruskog predsednika Vladimira Putina. Prema Riterovim rečima, Putin je već sugerisao da bi Moskva mogla da se okrene novim tržištima energenata dok se situacija na Bliskom istoku komplikuje.

Logika je prilično jasna: zemlje koje su se do sada oslanjale na naftu i gas iz tog regiona sada moraju da pronađu alternativu. „Mislim da je Vladimir Putin prosto oduševljen. On kaže: ‘Izgleda da ćemo morati da tražimo nova tržišta, jer sada sve države koje su dobijale naftu sa Bliskog istoka odjednom trebaju energiju’. Rusija će ta tržišta pronaći i preuzeti ih“, naveo je Riter.

Prema njegovoj proceni, američka akcija protiv Irana praktično je otvorila vrata za dodatne prihode Moskve od izvoza energenata – potencijalno u milijardama dolara. U trenutku kada su zapadne zemlje pokušavale da ograniče finansijske tokove Rusije, razvoj događaja na Bliskom istoku, smatra on, ima suprotan efekat. Umesto pritiska, ruski budžet može dobiti dodatni izvor stabilnosti.

Riter istovremeno podseća da je ruska ekonomija već prošla kroz ozbiljnu transformaciju od početka specijalne operacije u Ukrajini. Posebno ističe sektor vojne industrije.

„Rusi pobeđuju. Imaju ogromne rezerve koje mogu da aktiviraju. Transformisali su svoju odbrambenu industriju i proizvode municiju u obimu kakav ranije niste videli – a kakav u Evropi niko ne može da dostigne“, rekao je on, dodajući da fabrike ruskog vojno-industrijskog kompleksa danas rade tempom koji je, kako tvrdi, bez presedana u odnosu na NATO standarde.

U isto vreme, Riter smatra da Moskva ne dobija samo industrijsku prednost, već i širu političku podršku u svetu. On podseća na pokušaje Zapada da ograniči kupovinu ruske nafte.

„Pokušavamo da ih ugušimo, govorimo Indiji i Kini da ne kupuju rusku naftu – a oni je i dalje kupuju“, rekao je Riter, ukazujući na to da ključne azijske ekonomije nastavljaju energetsku saradnju sa Rusijom uprkos pritiscima.

U toj jednačini posebno je zanimljiv položaj Evrope. Prema Riterovom tumačenju, evropske vlade su često stavljale političke i ideološke ciljeve ispred osnovnih ekonomskih potreba. Ako se energetske veze dodatno poremete, upozorava on, evropska ekonomija može se suočiti sa veoma teškim posledicama.

S druge strane, nova situacija utiče i na rat u Ukrajini. Riter tvrdi da se fokus Vašingtona pomera ka Iranu, što automatski znači da će se pažnja i resursi preusmeriti.

Kao rezultat toga, prema njegovim rečima, Ukrajina bi mogla da oseti smanjenje američke vojne pomoći, jer je iranska operacija postala prioritet američke administracije.

U međuvremenu, dodatni prihodi od izvoza energenata, smatra on, omogućili bi Rusiji da stabilizuje budžet i nastavi ulaganja u različite sektore, uključujući i odbrambeni.

Takav razvoj događaja pokazuje koliko su globalni sukobi međusobno povezani: potez u jednom regionu često pokrene lanac posledica na potpuno drugom kraju sveta.

A upravo tu se, čini se, otvara pitanje koje mnogi analitičari tek počinju da postavljaju. Ako energetska kriza zaista preusmeri tokove tržišta i političkih savezništava, onda možda nije reč samo o kratkotrajnoj epizodi na Bliskom istoku.

Možda je ovo tek početak nove faze globalne raspodele uticaja – faze u kojoj će energija, više nego ikada, određivati ko dobija, a ko gubi. I tek će se videti ko je zapravo prvi shvatio šta se zaista menja.

Izvor: webtribune

Oznake: zapad, Rusija, Skot Riter