Прочитај ми чланакСве нас је изненадила синоћна вест да је у Турској покушан државни удар. Сви смо остали затечени јер се ни на крај памети није могло претпоставити да ће се тако нешто десити и то баш сада у овом тренутку када се Турска налази у не тако стабилној ситуацији, која се почела погоршавати оног тренутка када је турска војска оборила руски авион, а пред сам овај пуч, председник Ердоган, извинио се Путину за тај случај.
Рекло би се да је пуч директно изазван управо тим извињењем и синоћ смо могли по интернету видети море коментара и кратких текстова који иду томе у прилог. Иду у прилог констатацији да иза свега овога стоји САД и да се преко турске војске покушава срушити легитимно изабрани председник. На овакве сценарије од стране САД-а смо навикли и без неког дубљег промишљања, а на основу онога што смо могли прочитати и гледати преко светских медија, пре свега „BBC“ и „Russia Today“, чија су извештавања била конфузна, изгледа да нисмо могли боље ни закључити. Међутим, да ли је све било тако како се одмах „на кеца“ и чинило? Да бисмо пронашли одговоре на ово питање, требали бисмо да кренемо редом.
Пре свега треба рећи да је Турска у оквиру НАТО пакта најјача земља, одмах после САД и да због своје географске позиције спада у сам врх америчких савезника. Тешко је отргнути се утиску да је рушење руског авиона била самостална одлука турског војног врха, а посебно узевши у обзир затегнуту ситуацију између Русије и САД око Сирије. Када се ово дода на претходну констатацију и оно што су многи писали по интернету, да иза свега стоје обавештајне америчке службе, онда за многе, не би имало потребе дубље нити размишљати нити анализирати ситуацију. Лично, ме пуч синоћ није нешто претерано загрејао да га пратим али након јављања пар пријатеља и питања шта се дешава, почео сам али у исто време јавили су се одређени аналитичари, који су брже боље изнели своја мишљења и по обичају промашили. Изгледа, да поред тога што су им уста на пола затворена јер су многи директно прикопчани за српске владајуће структуре, многи од њих и даље не могу да одмере ситуацију исправно током или одмах након дешавања, него као „врсни“ аналитичари то раде пар дана касније са обиљем података. Лако је после битке бити генерал али је парадоксално да за неке од њих ни тада није лако. Да се вратимо на саму суштину пуча.
Многи су превидели ситуацију да сваком насилном обарању режима по свету од стране САД-а претходи јавно линчовање, који почиње од познатих западних медијских кућа у чему је Запад без премца. Ово се у случају Турске није догодило, па је то један од разлога зашто смо остали изненађени синоћним вестима. Пуч је кренуо од нижеразредних војних кадрова, да би се тек по његовом завршетку додао и који генерал. Овде је промакла још једна чињеница, а то је да су пучисти играли „ћораве баке“ са Ердоганом и нису могли да га пронађу. Нису ни знали где се налази. Као и у медијској сатанизацији која претходи обарању режима, направљен је још један пропуст за теорију да иза овога стоји САД. Америчке обавештајне службе никада не би дозволиле да њихови извршитељи у једној тако деликатној акцији бауљају у празно, возећи се хеликоптерима и тенковима по улицама без правог смисла јер је управо овакав начин деловања довео до масовног изласка Турака на улице и стварања осећаја код народа рушења државе, што свесно или не, доводи до још веће подршке Ердогану.
Од многих вести које су преклапале једна другу оно што ми је упало у око је обавештење, само који сат након почетка пуча, од стране турских обавештајних служби да су пучисти побеђени, док су се са друге стране испаљивали празни и помпезни ћорци у виду бомбастичних изјава. Тачно да и онај ко није присталица Ердогана изађе на улицу и да му своју подршку. Након свега Ердоган слеће у Истанбул тријумфално и најављује обрачун са онима који руше легално изабрани поредак. Након обарања руског авиона деловало је као да је Ердоган завршио своју каријеру, посебно након што је доказано да му је син шверцовао цистернама нафту купујући је директно од ИСИС-а. По свој прилици многи су потценили председника Турске.
Иза овога свега стоји директно Ердоган и њему одани људи у обавештајним службама јер је тешко претпоставити да су стотине пучиста и официра тек тако могле да крију тајну и да „позајме“ хеликоптере и тенкове, а да то нико не зна јер ми то делује подједнако наивно као и констатација да у Француској свако мало „терористи“ разносе људе, а француске обавештајне службе немају појма о томе иако се одмах након догађаја зна ко је то урадио и тај неко има сва лична документа код себе. Дакле, Ердоган је урадио маестралан потез али се намеће питање из којих разлога?
На последњим изборима у новембру 2015. године његова Странка правде и развоја добила је преко 50 одсто гласова и гледајући из тог угла требао би да буде миран. Историја нас учи сасвим другачије јер ни један турски султан није могао да дође на престо, а да не подмити јањичаре, који су били алфа и омега у земљи. У скоријој турској историји било је исто тако пучева и по свој прилици Ердоган је ово урадио како би се ослободио оних елемената у војсци који му нису наклоњени. Имали смо прилике сви да чујемо изјаве како ће се држава обрачунати према пучистима. У пракси ће бити бар дупло горе, а и они који му сметају, а нису учествовали, моћи ће се лако повезати и оптужити за сарадњу са пучистима, чиме би се Ердоганова власт потпуно ослободили потенцијалних унутрашњих проблема и могла да се усресреди свим силама на обрачун са Курдима, који је неминован и само је питање када ће почети. Оно што је веома битно и што показује сјајан њух Ердогана је чињеница да иде испред дешавања јер као што „терористички“ напади по Француској служе да се земље Запада милитаристички ојачаја, исто ће служити њему да се прогласи модерним султаном уз искрену вољу народа, са ореолом оног који ће заштити Турску од својих непријатеља. Веома битно је и споменути да милитаристичко јачање земаља Запада, као и Турске, се одвија под мантром безбедности и сигурности људи од „терориста“, а суштински служи за будући обрачун између богаташа и сиротиње и средњих слојева који клизе ка сиромаштву. Дакле, о обрачуна капитала. На чијој страни ће бити новоподигнуте трупе, које ће имати улогу приватних војски, можемо веома лако закључити. Ердоган је очигледно свестан тога.
