У добро одиграном дуплом пасу са Европском унијом, Вучић гура ректора Ђокића за вођу студентског покрета. Циљ је јасан: да се студентска листа профилише искључиво као проевропска, а не као широка, уједињена листа која би окупила и грађанске и националне, родољубиве гласаче. Јер таква листа би за режим била смртоносна.

Вучић је данас отворено изјавио: „Владан Ђокић је велики лидер, градила га је Европа, градио га је цео Запад. Реч је о човеку који је много година старији од мене, о искусном човеку. На његовој страни су страна финансијска подршка и помоћ, огромна медијска регионална, европска и светска машинерија. На мојој страни, да се нашалим, су младост и перспективност, али свакако ће бити тешко и изузетно захтевно.“

Додао је да ће људи бирати између „господина Ђокића“ и њега или неког другог, али да је Ђокић „тренутно у предности, једини је сигурни кандидат и једини који има недвосмислену и огромну подршку како Европске уније тако многих других споља“.

Овај спин има јасан циљ: да се са студентске листе истисну људи попут др проф. Мила Ломпара и других родољубивих појединаца. Када се то деси, Вучић ће имати пред собом идеолошки профилисану, проевропску листу коју ће неупоредиво лакше моћи да победи на изборима или, под благословом ЕУ, да уђе у кохабитацију са Ђокићем и проевропским странкама.

Режим је савршено свестан да само једна уједињена студентска листа, која неће бити идеолошки профилисана, већ ће се фокусирати на разбијање корупције и криминалног режима Александра Вучића, има праву шансу да победи. Зато, уз благослов Брисела, ради на њеном разбијању.

У овом прљавом спину учествују и прозападни медији у Србији, иако важе за „опозиционе“ – они марљиво помажу да се студентски покрет претвори у ексклузивно проевропски пројекат.

Српски студенти и грађани који желе стварну промену морају да виде ову игру. Само јединство изнад идеологије, фокус на борбу против корупције и криминала, а не на „европски пут“ или „руски пут“ по сваку цену – једино то може да сломи режим. Све остало је Вучићев жељени сценарио у којем он поново побеђује – или сам, или у „коалицији“ са својим намештеним противником.