Чињеница да је Међународна агенција за енергетику позвала владе земаља широм света да осмисле своје енергетске политике како би ублажиле економске последице највеће кризе у последњих пола века, јасно говори о озбиљности кризе са којом је суочен читав свет. Излаз из ње, оцена је стручњака, за сада се не види, барем не јасно.

Како је указао извршни директор Међународне агенције за енергетику, Фатих Бирол, свет се сочава са највећом енергетском кризом у историји.

– Количина нафте и гаса коју смо данас изгубили у овом рату је много већа него све три кризе заједно када је реч о нафти и гасу. Поред тога, губимо виталне производе – петрохемикалије, ђубрива, хелијум, сумпор. Све у свему, велики проблем – истакао је Бирол.

Истовремено, Брисел инсистира да због кризе чланице координишу рад рафинерија и пуњење складишта гаса, преко заједничке платформе.

Да је ситуација више него озбиљна, оценио је за Директно почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић који је упозорио да би нафта у наредном периоду могла да настави још значајније да расте.

– Сам позив агенције говори колико је озбиљна ова криза са енергентима. Ми гледамо како ћемо ми да прођемо, но постоје региони света у којима се размишља на исти начин. Поготово због снабдевања јер су азијске земље изузетно погођене затварањем Персијског залива, а изузетно су важне за светску економију, попут Јапана или Јужне Кореје. Филипини су, рецимо, препуштени сами себи, а снабдевали су се 100 одсто из тог региона – истиче Атанацковић.

Указује да смо ми још од прошле године имали релативно заобилажење снабдевањем из Ирака, који је заменио Казахстан, што је олакшавајућа околност.

– Имамо тако релативно малу количину коју смо куповали од земаља из Персијског залива, али зато имамо други проблем – даљу неизвесност шта ће бити са продајом руском власништва у НИС-у. Без обзира што преговарамо са Мађарском и њиховим МОЛ-ом, практично још увек не знамо да ће МОЛ заиста и да купи НИС, да ли ће Руси хтети да им продају… Тако да на неки начин је зец још увек у шуми, а ми правимо ражањ… – указује Атанацковић.

Подвлачи да је читав свет проблему са енергентима, пре свега због пораста цене нафте и самим тим раста инфлације.

– Плашим се да ће цена нафте још значајније да порасте уколико се сукоб настави, до неких огромних висина – закључио је Атанацковић.

Извор: direktno

Ознаке: економска политика, енергенти, криза, нафта