Како је указао извршни директор Међународне агенције за енергетику, Фатих Бирол, свет се сочава са највећом енергетском кризом у историји.

– Количина нафте и гаса коју смо данас изгубили у овом рату је много већа него све три кризе заједно када је реч о нафти и гасу. Поред тога, губимо виталне производе – петрохемикалије, ђубрива, хелијум, сумпор. Све у свему, велики проблем – истакао је Бирол.

Истовремено, Брисел инсистира да због кризе чланице координишу рад рафинерија и пуњење складишта гаса, преко заједничке платформе.

Да је ситуација више него озбиљна, оценио је за Директно почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић који је упозорио да би нафта у наредном периоду могла да настави још значајније да расте.

– Сам позив агенције говори колико је озбиљна ова криза са енергентима. Ми гледамо како ћемо ми да прођемо, но постоје региони света у којима се размишља на исти начин. Поготово због снабдевања јер су азијске земље изузетно погођене затварањем Персијског залива, а изузетно су важне за светску економију, попут Јапана или Јужне Кореје. Филипини су, рецимо, препуштени сами себи, а снабдевали су се 100 одсто из тог региона – истиче Атанацковић.

Указује да смо ми још од прошле године имали релативно заобилажење снабдевањем из Ирака, који је заменио Казахстан, што је олакшавајућа околност.

– Имамо тако релативно малу количину коју смо куповали од земаља из Персијског залива, али зато имамо други проблем – даљу неизвесност шта ће бити са продајом руском власништва у НИС-у. Без обзира што преговарамо са Мађарском и њиховим МОЛ-ом, практично још увек не знамо да ће МОЛ заиста и да купи НИС, да ли ће Руси хтети да им продају… Тако да на неки начин је зец још увек у шуми, а ми правимо ражањ… – указује Атанацковић.

Подвлачи да је читав свет проблему са енергентима, пре свега због пораста цене нафте и самим тим раста инфлације.

– Плашим се да ће цена нафте још значајније да порасте уколико се сукоб настави, до неких огромних висина – закључио је Атанацковић.