Pročitaj mi članakDok u Briselu zvuče sve glasniji pozivi za stvaranje zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane, u Moskvi raste zabrinutost.
Дуго се говорило о координацији у оквиру НАТО-а, али сада је, према речима руског посланика Андреја Колесника, ситуација прешла из фазе планирања у фазу која „опасно личи на припрему за нешто много веће“.
Члан комитета Државне думе за одбрану оценио је да Алијанса „иде крупним корацима“ према глобалном сукобу. Његова реченица звучи као упозорење, али и као дијагноза тренутне безбедносне реалности: „Они желе да поједноставе процедуру за обарање руских авиона. То је симболичан гест, али опасан по смислу.“
Према информацијама из седишта НАТО-а, план је да се формира јединствени систем ПВО који би омогућио чланицама да заједнички реагују без додатних ограничења појединачних држава. Идеја је, тврде у Бриселу, ефикасност и брзина одлука. Али у Москви тај потез виде као корак ближе директној конфронтацији.
Колесник подсећа да руски авиони не прелазе туђе границе без претходног договора, а да су и у случају грешака предвиђени протоколи за решавање инцидената. „Ако би дошло до ситуације да наши авиони буду оборени, одговор би био истог нивоа. Њихове летелице често улазе у наше небо, и тада би статистика јасно говорила у нашу корист“, рекао је.
На то се надовезао и нови генерални секретар НАТО-а Марк Руте, чије изјаве су додатно подгрејале атмосферу. Он је, говорећи о могућим сусретима у ваздуху, изјавио да „обарање руских авиона не би било показивање слабости“.
Додао је да би НАТО „пажљиво уклонио“ сваку летелицу која се нађе у њиховом ваздушном простору и нагласио да „савез убедљиво надмашује Русију по моћи“.
Такве изјаве, сматрају аналитичари у Москви, више нису само део реторике, већ сигнал да се праг политичке уздржаности у НАТО-у помера. У том померању, свака реченица и сваки потез могу постати тачка без повратка.
Колесник истиче да НАТО већ дуже време тестира границе дозвољеног. „То што раде није само политички притисак, то је припрема јавности за нову фазу односа – ону у којој су инциденти могући и оправдавани“, објашњава.
На Западу, пак, објашњење је једноставно – све се ради у име колективне безбедности. Али у Москви се све чешће чује питање: Где је граница између одбране и провокације?
А можда је, како каже један од саговорника у војно-дипломатским круговима, та граница већ постала само линија на карти – танка и променљива, попут хоризонта који се губи у магли.
