Pročitaj mi članakDeset organizacija civilnog društva podnelo je krajem maja dopunu krivične prijave zbog prisilnog otključavanja i zaražavanja špijunskim softverom mobilnih telefona jednog studenta aktiviste i jednog novinara do kojih je došlo krajem 2024. godine.
Пре скоро шест месеци објављен је извештај међународне организације Амнестy Интернатионал Дигитални затвор – надзор и репресија цивилног друштва у Србији у којем су изнети докази о незаконитом дигиталном надзору новинара и активиста злоупотребом дигиталне форензике и инвазивног шпијунског софтвера (спywаре), чиме су повређена бројна права тих особа, као особа са којима су они на било који начин били у контакту.
Крајем 2024. године, десет организација цивилног друштва које се баве заштитом људских права покренуло је све расположиве правне механизме заштите. Поред кривичне пријаве против припадника полиције и Безбедносно информативне агенције која је поднета Тужилаштву за високотехнолошки криминал, упућен је захтев Заштитнику грађана да покрене испитни поступак над радом ових органа по сопственој иницијативи, као и притужба једног од новинара који је био мета напада. Такође, поднет је и захтев Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности да покрене надзор над радом ових органа.
Ипак, до данас није познато да ли су и које кораке ове институције предузеле како би се утврдила законитост поступања полиције и Безбедносно информативне агенције, али и одговорност оних лица која су ове радње надзора предузеле.
Незаконити надзор државних структура је настављен пошто је крајем марта потврђен и покушај напада шпијунским софтвером Пегазус на две новинарке БИРН-а. Такође постоје јасне индиције да има и других случајева незаконитог дигиталног надзора; јасно је и да државни органи у чијој су надлежности питања безбедности, незаконито и у великом броју случајева шпијунирају активисте и новинаре.
И док се незаконит дигитални надзор, као само један од видова притиска и застрашивања активиста новинара и организација које се баве заштитом људских права, наставља, а институције ћуте, 2. априла 2025. године специјални известиоци Уједињених нација упутили су Влади Републике Србије комуникацију у којој истичу да су незаконита хапшења, напади на новинаре, кампање блаћења, упади полиције у просторије удуржења грађана, шпијунирање, као и изостанак ефикасних истрага од стране надлежних државних органа и одговорност оних који су ова дела починили, у супротности са међународним стандардима у области људских права.
Специјални известиоци су тражили од Владе Србије да се изјасни о свим наводима у вези напада на оне који штите права грађана, међутим иако је држава формално доставила одговор он не садржи информације које су од ње затражене. Додајемо и да су Комитет за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе као и Мониторинг комитет Савета Европе одржали одвојене седнице о употреби Пегазуса и сличних софтвера за шпијунирање и тајни државни надзор на којем су учествовали и представници организација цивилног друштва из Србије. Коначно, Европски парламент је у мају усвојио резолуцију у којој се тражи од власти у Србији да одмах престану са употребом дигиталног надзора над новинарима и активистима, те да без одлагања истраже све наводе незаконитог надзора.
Апелује се на надлежне институције да у складу са Уставом и законима Републике Србије као и међународним стандарднима, неодложно реагују како би се незаконит дигитални надзор, али и сви други видови притисака, зауставили, и како би се утврдила кривична одговорност лица која су ова дела починила.
Десет организација цивилног друштва: Београдски центар за људска права, Београдски центар за безбедносну политику, Грађанске иницијативе, ЦРТА, Иницијатива младих за људска права, Независно удружење новинара Србије (НУНС), Комитет правника за људска права – YУЦОМ, Удружење „Крокодил“, Партнери Србија и СХАРЕ Фондација.
