Прочитај ми чланак
(Курир, Вечерње новости)
Докле је дошло кад у Србији нико неће у председничку фотељу?
Врућ кромпир у виду места председника Ватерполо савеза Србије још нико није узео у своје руке, а како сад ствари стоје, тако ће бити барем до септембра. У преводу, српски ватерполисти ће на Светско првенство у Барселони (19. јул – 4. август) отпутовати свесни тога да у њиховој кући много тога и даље не штима.
Разлог лежи у чињеници да је за санацију дуговања потребно 1,4 милиона евра, колико је наследницима оставило претходно руководство ВСС. Или пак, како рече Игор Милановић, лопови који су исисали паре из Савеза. Генерални секретар ВСС Марко Стефановић, свестан тежине ситуације у којој се налази, апелује на државу да пронађе начин и помогне нашем најтрофејнијем спорту.
– Од будућег председника Савеза и Управног одбора очекујемо санацију дуговања и обезбеђивање средстава за сваку сезону. Свесни смо да толики дуг не може да се регулише преко ноћи, па то и не тражимо – каже Стефановић и додаје:
– Касни новац из буџета, што додатно отежава и овако тешко пословање. ВСС је већ платио смештај и на СП идемо најнормалније, мада би лепше било да имамо председника.
Икодиновић: Вашар око базена
Савез већ скоро четири месеца нема председника. Нема вођу који ће, ако треба, да лупи шаком о сто и да пресече. То је непоредиво највећи проблем у овом тренутку.
Видим у новинама, кажу да неко није наменски трошио новац. Добро, ако је тако, онда то треба испитати, а не решавати на овакав, вашарски начин. Ово ми све личи баш на вашар. Никада нисам био за јавно препуцавање. Ако може да се реши унутар куће, добро је. Ако не може, онда не треба ни овако, али ни у недоглед. Зар нам је потребно 20 седница да решимо проблем? Ватерполо то није заслужио.
Видим и читам да савез највише дугује играчима. Неки људи из садашње ватерполо врхушке су предлагали да се играчи одрекну зарађених премија. Зашто би то урадили? Ко се чега одриче у овој земљи? Уосталом, нека се сете сви који су добијали награде како је то било.
Ватерполо је одувек уживао привилегије, захваљујући резултатима. И садашњи репрезентативци треба да буду награђени по заслузи. Не интересује ме дуг и количина новца. Нека пронађу паре. Нису они зарадили тај новац за некаква седма или осма места, него за медаље. Најчешће златне.
На крају, знам спортисте који су освојили по медаљу, две и добили баснословне суме. Зашто онда баш ватерполисти, изданак спорта који 40 година доноси одличја, треба да остану закинути? Има људи који су се за то време добро „опарили“. И, сада би неко да буде другачије. Неће бити баш да је тако.
Али, неко треба да лупи шаком о сто. Савез нема председника. То није нормално.
