Прочитај ми чланакУ сусрет предстојећем финалу Лиге шампиона, присећамо се неких незаборавних сусрета Јувентуса и Реал Мадрида у претходних 20 година.
Не постоји две екипе које су ове сезоне више заслужиле да се нађу у финалу Лиге шампиона од италијанског Јувентуса и шпанског Реал Мадрида. Зато нас у суботу увече од 20:45х у Кардифу очекује феноменалан спектакл и дуел два гиганта европског и светског фудбала, за које се може рећи да имају најбогатију историју сусрета у Лиги шампиона у последње две деценије.
Прва асоцијација јесте свакако дуел из 1998. године, када је Предраг Мијатовић постигао гол којим је ‘краљевски клуб’ срушио ‘Стару даму’ и попео се на кров ‘Старог континента’.
И сам Мијатовић недавно је открио да му је тај моменат, и поред незгодне повреде зглоба са којом је играо у овом финалу, променио не само каријеру, већ и читав живот.
Међутим, веровали или не, ту је био крај успесима Реала у дуелима са Јувентусом у Лиги шампиона. Да, тако је, од тог момента Јувентус је чак три пута избацио Реал у самим завршницама елитног такмичења и доживео само један, и то безбрижан, пораз у групној фази.
Уз укупну гол разлику у 21. веку од 17:12!
Први сусрет после финала 1998. године имали су у полуфиналу сезоне 2002/2003. Након 2:1 за Реал у првом мечу, реванш у Торину на старом ‘Деле Алпију’ за навијаче Јувентуса и данас има ознаку – епски.
И заиста, била је то утакмица из снова за ‘бјанко-нере’. Увод као из снова, Давид Трезеге је волеј спаковао у мрежу Касиљаса, а врло брзо велемајсторијом после серије финти исто је учинио и Алесандро Дел Пјеро.
Можда и одлучујући моменат двомеча био је пенал који је одбранио Ђанлуиђи Буфон, а еуфорију је до максимума довео Павел Недвед чувеним голом за 3:0. Све што је до краја Реал урадио био је ефектан гол бившег аса Јувентуса Зинедина Зидана, али је већ било прекасно за Мадриђане.
Врло сличну ситуацију видели смо само две године касније. У незнатно измењеним саставима, поново су се састала два гиганта, а и ток двомеча и исход били су исти.
Реал је у првој утакмици на ‘Сантјаго Бернабеу‘ тријумфовао још бољим резултатом, 1:0 и без примљеног гола отпутовао на реванш у Италију. Стрелац победоносног поготка био је легендарни Иван Елгера у 31. минуту.
А онда је поново дошао дуел у Торину и нова велика победа Јувентуса над Реалом. Први ударац ‘краљевима’ поново је задао Давид Трезеге, у комбинацији са Златаном Ибрахимовићем. Био је то један од лепших, али и значајнијих погодака Француза у богатој каријери.
Био је то један од ретких мечева у којима је легендарни и ‘прави’ Роналдо добио црвени картон, а сва кола сјурила су се низбрдо у продужетку, када је Марсело Залајета сјајним голом са ивице казненог простора залупио врата Реалу, још једном.
У последњих девет година гледали смо још више сусрета највећег шпанског и италијанског клуба, а поново се може рећи да је Јувентус имао више успеха. Почев од 2008. године када је Алекс Дел Пјеро дао три гола Реалу у победама од 2:1 у Торину и 0:2 у Мадриду и ушао међу малобројне бесмртне легенде којима се поклонио цео ‘Сантјаго Бернабеу‘.
Затим су се два тима састала још једном у групној фази и једино тада Реал је био успешнији у двомечу. Реал је на крилима Кристијана Роналда славио са 2:1 на свом стадиону, а онда у новом спектаклу ремизирао 2:2 на ‘Јувентус арени’.
Ипак, далеко важнији последњи судар два великана поново је растужио Шпанце и показао да Италијани итекако имају рецепт за ‘краљевски клуб’. Било је то пре само две године у полуфиналу Лиге шампиона.
У првом мечу Јувентус је повео преко Алвара Морате, изједначио је Кристијано Роналдо, а Карлос Тевез је са ‘беле тачке’ донео предност пред гостовање у главном граду Шпаније. Из новог пенала, али за Реал, ЦР7 је свом тиму донео гол и резултат за финале, све док се на сцени није појавило мадридско дете, Алваро Мората.
Дао је још један гол Реалу, у свом Мадриду, и није га прославио. Али јесу сви други ‘бјанко-нери’ за касније финале у Берлину.
Данас је Мората поново у Реалу, али и даље у другом плану. Неки други асови су ударне игле и једних и других.
