Прочитај ми чланак
Прослављени кошаркашки стручњак и један од најбољих у Европи Жељко Обрадовић, говорио је за сајт „Евробаскет“ о својим тренерским почецима, играчкој каријери као и актуелном селектору репрезентације Србије Александру Ђорђевићу.
Обрадовићу је ово друга година у Фенербахчеу и како сезона одмиче полако се назиру његови препознатљиви обриси рада, а популарни Жоц радо се присетио почетка.
„Био сам сигуран да ћу једнога дана бити тренер, пошто сам за време своје играчке каријере записивао све тренинге и касније посећивао већину кошаркашки клиника. Одувек сам волео овај посао, а док је Ивковић био селектор репрезентације 1988. и 1990. године, у којој су тада играли асови као што су Дивац, Паспаљ, Вранковић, Перасовић, Кукоч, Рађа и Здовц, искрен да будем ја нисам био на њиховом нивоу, али ми је селектор највише веораво од свих и разговарао о тактици, јер је сматрао да разумем много више од осталих“, изјавио је легендарни тренер.
Обрадовић се осврнуо и на време када је водио репрезентацију прво као помоћник, а касније и као главни тренер, а упитан је да и ли би поново сео на селекторско место, или мисли да је време за млађе тренере као што су Ђорђевић, Радоњић или саша Обрадовић.
„Био сам помоћни тренер Душану Ивковићу у репрезентацији од 1991. до 1995. године у периоду који је много био тежак за моју земљу, јер због санкција нисмо могли да играмо на великим такмичењима. Имајући такву величину поред себе могли смо да убедимо игарче да наступају за национални тим. Након првенства Европе 1995. године Ивковић је одлучио да се повуче са места шефа стручног штаба, а ја сам остао остао наредних пет такмичења као селектор, где сам 1996. освојио сребро у Атланти, у Барселони 1997. злато на првенству Европе, Атини 1998. године где смо били прваци света и 1999. на Европском певенству у Француској на коме смо узели бронзу и Олимпијским играма у Сиднеју, где смо завршили на шестом месту. Након тога сам одлучио да одем из репрезентације, али су ме пре Игара у 2004. године поново звали и прихватио сам поново место првог тренера.
Међутим, у Атини и годину дана касније на првенству Европе у Београду имали смо лоше резултате. Дуго времена сам размишљао о томе што се догодило, а из Савеза су ме звали поново у више наврата, али сам ја одлучио да више не водим Србију. Мој став је да моја земља има много добрих тренера. Ђорђевић је сада селектор Србије и ја га добро познајем, јер сам му био тренер, а и играли смо заједно у Партизану. Сребро које смо освојили на шампионату света у Шпанији је одличан резултат. Сматрам да је наш национални тим у добрим рукама. За мене је рад у репрезентацији одувек била част, иако сам у претходим годинама увек одбијао позиве. Зато је тешко радити истовремено у клубу и репрезентацији. Не кажем да више никада нећу бити селектор, али ја тренутно размишљам овако“, рекао је Обрадовић.
О својим колегама Месини и Спахији који су у НБА лиги у улози помоћника, као и о својим плановима везаним за НБА и хобијима које има поред свог посла Обрадовић је изјавио:
„Драго ми је и срећан сам због њих, јер су они моји пријатељи. Разговарао сам са Невеном и изузетно је срећан. Месина је први европски тренер који се отиснуо у НБА и већ је радио самостално у одсуству Грега Поповића. То је велика ствар за све нас који радимо у Европи. Мој живот је у Европи. Био сам у Детроиту на обуци од месец дана и то је било велико искуство за мене.
Захвалио бих се овом приликом Џоу Думарсу. Не видим никакве проблеме да одем тамо, али ја сам тренутно срећан у Цариграду. Имам мало слободног времена, тако да нема баш много хобија, јер сам фокусиран на посао. Један мој просечни дан састоји се само и само од кошарке. На посао долазим у девет, касније у 11 часова имамо тренинг, а онда остајем у канцеларији где са својим асистентима гледамо снимке утакмица и анализирамо противнике“, поручио је Обрадовић.
На крају је тренер турске екипе и послао поруку малдим тренерима.
„Морате бити стрпљиви у овом послу. Мој отац ми је увек говорио да морамо бити спремни да урадимо нешто велико у свом животу. Срећан сам због свог посла и трудићу се да у наредном периоду радим са још већом енергијом“, завршио је Обрадовић.
Искусни стручњак је своју тренерску каријеру започео у Партизану, за који је и играо. Након титуле првака Европе 1992. године са црно-белима, следе прво Хивентуд па затим Реал Мадрид, Бенетон и Панатинакос са којим је освојио шест титула првака Европе од осам колико их укупно има.
