Pročitaj mi članakO dolini Jadra i litijumu u Srbiji trenutno se ne govori mnogo, ali to ne znači da problema s rudarenjem na Balkanu nema - drastičan primer je Bor. To se čulo na jednoj tribini održanoj u Berlinu.
„Rudarstvo na Zapadnom Balkanu: Kako suzbiti autoritarni ekstraktivizam?“ – to je nazvi publikacije autora Vedrana Đihića i Marka Kmezića sa Univerziteta u austrijskom Gracu koja je bila povod da se 22. aprila održi tribina u organizaciji fondacije Hajnrih Bel, bliske nemačkim Zelenima. Publikacija, inače, najavljuje širu studiju koja bi trebalo da bude objavljena u maju.
Kao najdrastičniji aktuelni problem sa rudarenjem ističe se rudnik bakra u Boru koji je, kako se moglo čuti, de fakto ekstrateritorijalna površina gotovo izvan dometa institucija Srbije. Tu je ukazano i na ostale probleme koje sa sobom dovodi takva vrsta ekonomskog procesa.
– U Boru ne možete praktično da vidite ništa drugo nego kockarnice u kojima ti kineski radnici provode svoje slobodno vreme. Građani Bora prepušteni su svojoj sudbini – rekao je jedan od autora studije Kmezić za Dojče vele (DW).
A kako stvari stoje sa projektom koji je postao simbol za „zverski kapitalizam“ na Zapadnom Balkanu – projektom Rio Tinta u dolini Jadra za koji su se, dok građani nisu pokazali otpor, zalagali i Brisel i Berlin. Projekat je zbog nekih nerešenih sudskih postupaka trenutno zamrznut, kaže za DW Jovan Rajić. Drugi deo se odnosi na aktuelnu političku situaciju.
– Mislim da vlast u Srbiji u ovom trenutku sebi ne može da dozvoli buđenje još jednog problema, pored svih problema koje trenutno ima – ocenjuje Rajić.
On ne veruje ni da če se, nakon eventualne promene vlasti, po tom pitanju nešto promeniti.
– Ja mislim da se niko ko dolazi nakon Vučića neće osećati ugodno kada se radi o ponovnom pokretanju tog pitanja. S druge strane, ni građani neće reagovati drugačije nego do sada. Mogućnost da se građani pridobiju za taj projekt je definitivno propala, ako je ikad i postojala – zaključuje Jovan Rajić.
