Pročitaj mi članakU Skupštini Srbije uvojen je Predlog zakona o budžetu za narednu, 2026. godinu u načelu. Već na prvi pogled jasno je da su planirana ogromna izdavanja za obavezni vojni rok, mogući otkup NIS-a i francuske rafale, ali i za omiljeni projekat vlasti - EXPO 2027. Osim toga, čini se da je budžet tempiran i za možda sudbonosnu predizbornu trku naprednjaka. Kao i uvek, već za koji mesec možemo očekivati rebalans usvojenog budžeta.
Предлогом буџета Србије за наредну годину, како је раније најављено, предвиђени су укупни приходи у износу од 2.414,7 милијарди динара, што је за 2,9 одсто, односно 68,5 милијарди динара, више у односу на износ прихода предвиђен буџетом за ову годину.
Укупни расходи и издаци буџета планирани су у износу од 2.751,7 милијарди динара, па ће фискални дефицит буџета бити 337 милијарди динара, односно три одсто бруто домаћег производа (БДП).
Економиста Љубомир Маџар каже за Нову да се у Србији усталила пракса да се буџети доносе без много обзира на реалну привредну ситуацију и ограничења која се увек јављају током године. Очекује и ребаланс за неколико месеци.
„Трајна карактеристика наших буџета је је својеврстан неспоразум између онога што се планира и онога што се дешава у привреди. Због тога имамо тако много тих буџетихских корекција, односно ребаланса“; каже Маџар.
Као други проблем саговорник Нове види непостојање дефинисаних ограничења.
„Неко из врха власти дође на неку идеју, па се занесе са неким Експом и стадионом, неким великим пројектом који лепо изгледа, а мало вреди и онда се ти буџетски рачуни ремете и мало шта од онога што је планирано буџетом, буде на прави начин остварено. Наша политика нема ту навику и врлину да се држи ограничења која су дефинисана управо Законом о буџету. Тако да не треба се много заносити овим буџетом, за пар месеци он ће бити коригован, правиће се ребаланс. У буџету нико не може да нађе неку чврсту и трајну оријентацију“, каже Маџар.
Буџет за изборну годину
Иначе, 2026. годину за коју је у среду усвојен буџет, председник Србије Александар Вучић раније је назвао изборном, најављујући могуће истовремено одржавање председничких и парламентарних избора.
Коментаришући усвајање буџета, председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић каже да нема дилеме да је он конципиран као корупционашки и као предизборни.
„У њему се налазе јако високи износи новца за које се не зна како ће бити утрошени. Ако говоримо о јавним инвестицијама, где су предвиђени миљарде за различите објекте по локалним самоуправама, о субвенцијама за буџет од 18 милијарди за које није наведено како ће се потрошити, то заправо није ништа друго него припремни радови за изборе који нам долазе најпре у 10 општина почетком следеће године“, каже Алексић.
Додаје да је буџет препун црних рупа које су, како каже, коруптивне.
„Само у министарству Синише Малог има пет милијарди опредељених за којекакве услуге…Безброј примера је где су специјализоване услуге заступљене са астрономским цифрама и то више нико не може да контролише“, каже Алексић.
Кључне тачке у буџету
Док је судбина Нафтне индустрије Србије због руског удела у власништву и даље неизвесна, посланици Српске напредне странке одлучили су да на предлог Закона о буџету поднесу амандман, који захтева додатна издвајања за енергетску сигурност и стабилност земље у износу од 164 милијарде динара (око 1,4 милијарде евра).
Првобитно је било планирано 600 милиона динара за ову намену, а предложеном изменом издвајање се повећало на 164,6 милијарди.
Такође, Радар је прошле недеље објавио да је НБС 24. новембра по основу вишка прихода по завршном рачуну за прошлу годину у државну касу уплатила 33,86 милијарди динара (око 288 милиона евра), што је за чак 4,1 милијарду више него у претходних пет година заједно, алудирајући да је ово „специјална операција“ у вези са НИС-ом.
Све ово у јавности се тумачи као више сигнала који указују на то да је држава почела да се припрема за евентуални откуп руских акција НИС-а, било принудни или договорени.
Осим тога, у предлогу буџета који је данас усвојен налазе се и финансијска средства за отплату француских борбених авиона Рафал које је Србија наручила крајем августа прошле године, путем уговора вредног 2,745 милијарди евра.
Како су раније објавили медији, Србија је већ отплатила аванс који обухвата 30 процената вредности уговора, и то у две рате. Прва рата од 411,75 милиона евра плаћена је октобра прошле године, док је у априлу ове године уплаћена и друга рата у износу од 411,75 милиона евра.
Осим за набавку рафала, У Предлогу закона о буџету Србије за 2026. прецизира се и да ће у наредне три године издаци за служење обавезног војног рока бити скоро 90 милиона евра, не рачунајући и изградњу објеката.
Представници власти дуго су најављивали поновни почетак служења војног рока, а последњи пут, пре око два месеца, када је министар одбране Братислав Гашић изјавио да прве регруте у касарнама очекује следеће године.
Како је Нова раније писала, предвиђено да је војни рок траје 75 дана, од којих ће 15 дана обука бити извођена на терену, а план је да у касарне годишње уђе 20.000 регрута. Према буџетском плану за 2026, 2027. и 2028. годину, предвиђено је да годишње за служење војног рока буде издвојено 3,37 милијарди динара, односно око 86,5 милиона евра укупно за три године.
Незаобилазни део Закона о буџету за 2026. годину су и издвајања за ЕXPО. За међународну изложбу ЕXPО 2027 планирано је да се у 2026. из буџета издвоји 42,5 милијарди динара. Министарство финансија има на распологању 1.467 милијарди динара намењених за изградњу Националног стадиона. Иначе, И ЕXPО и Национални стадион су поскупели у односу на раније процене.
