Pročitaj mi članakSin sam seljaka, težaka, mlinara krša i kamena. Dobričine kojem su otimali, klali, palili… tek zamomčenog starca što je ko dete osedeo za sve one nenaošene glave…
Sin sam Srbina po rođenju, blagoslovu, iskušenju i podvigu. Sin sam pite od koprive, kamena, trna, pesme i jauka. Sin sam najnežnijih grubih šaka. Ona zgrčena tri kvrgava prsta, pukle kože i krivo sraslih kostiju. Srbinov sin, eeeej!
Onog što je Gospodu skrojio gunj, opanke i kaljače.
Sin sam nemanja gde se u kući vazda imalo- site duše je lako gladovati. Sin sam stožine i naviljaka, najboljih kosača, onih zora kad se otkiva kosa, vruće popare i masne varenike. Sin sam prgavog Srbina što će ti stresti šamarčinu opsuješ li mu majku il oca, al će te trkom na kocu i krstu odmeniti. Sin sam zakopanih rakija i otkopanih grobova.
Razmetali su nam kosti da nas zatru ali ništa pusta zemlja ne rađa ko Srbina! Srbonikle su moje gore i kamenjari. Sin sam zahvalnih za sve što nisu imali. Dobrih, da ih na ranu staviš, a na njima vazda rane nezacelne.
Sin sam noći pune svitaca i onoga najgušćeg mraka u kojem ne možeš da zalutaš dok god očima ne gledaš. Sin sam nepismenih koji su opismenili vaseljenu. Tvrdoglavo ogrezlih u ćirilicu, pa ni korak da uzmaknu! Sin sam i onih noći kad bi se Gospod privio uz bubnjaru da se nasluša deseterca i zgreje opanke. Sluša Gospod i plače. Plače Srbin i peva.
Sin sam majki što su bdile da Gospod počine. Niko ko Srpkinja nije znao nebo da rasčešlja pa uprede u kike. Da posedne zvezde ko decu za sto i nutka na večeru. Sin sam dobrih što su ih rađale najbolje! Srbin, i šta ću bolje i više od toga? Krst je moj najveći, ali ga nosim u opancima Boga…
