Pročitaj mi članakKako je tokom 14 godina svoje diktature Aleksandar Vučić stvorio svoju mrežu međunarodnih kriminalaca i mafijaških grupa i pojedinaca koje je finansirao iz državne kase Srbije, kako bi „otvorio“ poslove sa „one strane zakona“ i zaradio novac od prodaje oružja, cigareta i narkotika, te postao „faraon“ u državi koju je ekonomski doveo do prosjačkog štapa. Ko su ti ljudi, iz kojih zemalja, kako se zovu i čime su se bavili, saznaje izvor MT iz EU.
Почетком 2026. године, у знатно појачаној акцији италијанске финансијске полиције (Guardia di Finanza), а уз пуну подршку Еуропола, и неколико међународних организација за борбу против корупције, проширили су неке актуелне истраге у вези са балканским криминалним картелима на Медитерану и у свим деловима европског континента, као и у више афроазијских земаља. Српски криминални кругови одавно су постали регионални партнери италијанских мафијашких кланова, користећи за легализацију капитала пуну политичку заштиту владајућег режима и финансијске структуре српских државних предузећа под контролом Александра Вучића и његове СНС мафије.
Најновији подаци којима располаже извор МТ, говоре да на листи имена која су у директној сарадњи са српским диктатором и његовим најближим људима, постоје два нивоа. Један је онај јавни, који се не крије, и које су штићене од стране регуларне полиције али и паравојне и параполицијске „гарде“ задужене за одбрану и одржавање власти . Ове фигуре нису маргиналне, али немају тежину коју има мрежа међународних мафијашких босова који су, како је откривено, у директној спрези са режимом Александра Вучића.
Тај „други“, а устрави „паралелни ниво“ мафијашке мрежа функционише тихо, а један део ње је дубоко интегрисана у европске криминалне токове, нарочито у италијанске и албанске кланове који користе Балкан као транзитну зону, луке Бари и Гиоиа Тауро за превоз дроге и цигарета (Лука Бар данас знатно мање и теже јер је под јачим „мониторингом“ након великих „провала“, хапшења и процеса који су у току).
На графичкој мапи којом оперише „Guardia di Finanza“, налазе се руте новца, оружја и дроге између Београда, Бара, Барија и Калабрије, те путеви новца који иду кроз гигантске грађевинске пројекте, и преко италијанских фирми регистрованих у Црној Гори и Србији, а које служе као параван за улагање „прљавог капитала“.
Вучићев режим и он лично, укључени су у мафијашке операције прања новца преко инвестиционих и такозваних „Хеџ“ фондова и оффсхоре компанија, а последњих неколико кмесеци примећен је појачани трансфер новаца кроз фондове у Луксембургу, Кипру и Сан Марину, где се губи траг порекла.
Вучићева нарко-мафија до сада је трговину дрогом (кокаином пре свега) из Јужне Америке обављала углавном преко Италије, а дистрибуцију у региону обављају криминалне групе из Србије под строгом контролом АВ и његових људи из БИА, „пословно“ повезаних са чувеном италијанском Ндрангхетом, која контролише све луке југа Медитерана.
Вучић је, како те истраге потврђују већ познате чињенице, користио државне фабрике и дипломатске канале за прикривање трагова шверца цигарета и наркотика. Прљави капитал од шверца оружја његови људи су улагали у фондове у Луксембургу и Аустрији, а затим брзи инвестирали у такозване Старт Уп фирме и у некретнине.
Пуну безбедност „делегатима“ али и појединим члановиме међународних кланова који су се кретали у Србији, Вучићев режим обезбеђивао је разним дозволама и покрићима кроз Министарство одбране и МУП.
Међу именима о којима јавност у Србији углавном ништа не зна, као део Вучићеве „логистике“, нашли су се Ђовани Рицо, брокер Ндрагенте, посредник у куповини оружја из Србије, Марко Белини, финансијер злогласне Каморе, који има инвестиције у грађевинским пословима у Србији, Лука Фераро (из Сан Марина) који управља фондовима за прање новца са овог дела Балкана, те Аустријанац Андреас Милер, посредник према ЕУ банкама, у трансферима новца из „буџета“ Вучићеве страначке мафије, па затим Ђан Клод Моро, Укључен у мрежу шверца цигарета и луксузне робе из Србије ка ЕУ, „руски брат“ Сергеј Антонов, мајстор трансфера муниције и компоненти за оружје, повезан преко АВ са ваљевским „Крушиком“…
Ту су и „браћа“ из Емирата, извесни Али Ал Менсури, посредник у трансферу оружја из Србије, те Хасан Ел Фарук са дипломатским пасошем из Египта који тргује преко АВ оружјем из Србије…Ту је и турски трговац цигаретама и горивом, Мехмет Каја, повезан са српским и албанским мафијашким клановима.
На „листи“ се налази и Зханг Wеи, кинески посредник у инвестицијама кроз сумњиве фондове у Београду и Шангају. Из Колумбије за АВ клан ради извесни Карлос Мендоза који организује руте кокаине ка Европи и сарађује интензивно са „српским куририма“. А, да би све радило како треба, посао финансијског консултанта (Консиљере), обавља Роберт Хаyес из САД, повезан са већ „проваљеном“ Супер Его афером. Особа по имениу Мигуел Торес је посредник између српских и мексичких нарко кланова. Абдул Карим из Нигерије, купац је оружја из Србије, користи при том лажне хуманитарне лиценце, између осталог и неке од Уједињуених нација. Џозеф Нкомо из Конга, трговац дијамантима и оружјем, присно сарађује са криминалним клановима у Србији, директно повезаним са АВ. Из афричке Гане је и Самуел Окоyе, који је уложио свој капитал непознатог порекла у српске грађевинске пројекте, по позиву АВ. Тунижанин, Ахмед Бен Салах посредник је дистрибуције оружја из „Крушика“ (он као и други који то раде, наоружава неколико афричких режима српским наоружањем). А, Сенегалац Муса Диаљо, је Вучићева „логистика“ за транспорт оружја и цигарета уа Западној Африци.
Ова мрежа показује како криминални клан АВ функционише глобално, користећи легалне или „полулегалне“ фирме, дипломатске везе и инвестиционе фондове као параван за трговину оружјем, дрогом и новцем. На тај начин оружје из Србије завршава у Јемену и Судану, често преко Емирата, праве се уговори са Нигеријом и Египтом за „цивилну опрему“ која је заправо војна, а у Европи се новац од трговине оружјем пере кроз инвестиционе фондове и грађевинске пројекте у Аустрији и Италији.
Руска и белоруска мафија са АВ ради искључиво „техничку сарадњу“ и размену компонената за муницију.
Најпознатија имена домаћих и страних криминалних сарадника повезаних са режимом Александра Вучића укључују особе са пресудама за убиства, изнуде, трговину дрогом и насиље, које су се отворено појављивале на протестима и окупљањима СНС „у послу“ застрашивању грађана и подршци режиму.
Важни је овде истаћи још један податак којим горе поменуте истраге располажу: што се тиче никада регистрованих (тајних) летова из Батајнице и Ниша, треба рећи да је од 2018. до 2025. забележено је више од 120 таквих „необјављених“ летова војних и цивилних авиона који су превозили оружје ка Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији, Египту и Нигерији. Као што је опште познато, оружје потиче из фабрика Крушик, Застава Армс и Прва Петолетка, а званични посредници су фирме регистроване у Београду, Будимпешти и Дубаију. Незваничних има десет пута више и налазе се на четири континента (Африка, Азија, Америка и Европа).
Оружје је завршавало у рукама муслиманских екстремних милиција у Јемену и Судану, што је документовано у извештајима УН Панел оф Еxпертс он Yемен
Фондови попут Vista Rica Investment, Adriatic Capital i Belgrade Global Partners примали су средства из јавних уговора у Србији, а затим их улагали у некретнине и стартапе у ЕУ. Истраге показују да су српски мафијаши (посебно из групе Веселиновић Радоичић) користили ове фондове за прање новца стеченог из трговине дрогом и оружјем. „Заједница“ српских криминалаца у служби Александра Вучића која је јавно позната, има чланове који су активни у међународним мрежама посебно у трговини дрогом, цигаретама, оружјем и прању новца кроз балканско-италијанске, латиноамеричке и блискоисточне канале.
Међу њоима свакако треба издвојити Александра Јовановића, финансијског „посредника“ АВ и СНС, који „ради“ са фондовима на Кипру и Луксембурну прање новца. Извесног Милана Ђокића, „посредника“ за Латинску Америку, извесни Нино, који „улаже“ новац у некретнине у Сан Марину и Монаку, иначле „стручњак“ за прање новца. Такође, ваља поменути и име Милоша Миће Радовановића, задуженог за „контакте“ са италијанским брокерима у Барију и Напуљу, те Сашу Вуковића, са везама у Дубаију и Египту, који обавља посао око улагања новца у некретнине у овим државама, а на вези је са АВ.
Ово је, наравно, тек само један део гигантске криминалне мреже коју је Александар Вучић и његов клан „исплео“ за 14 година суверене (и сурове) владавине Србијом, вршећи терор, индоктринацију, уцене, контролу и пљачку „виђенијих“ Срба у региону.
Његов крај више није упитан, европске службе знају да је то „готова ствар“. Али, једна друга мрежа, обавештајно-полицијска, ради на томе да се „глава“ те мафијашке задруге ухапси заједно са најближим сарадницима и јавно процесуира.
Проблем чине само његови „повериоци“ који се труде да овај лаковерни манијак „не пропева“ где не треба. Зато је „прстен“ око АВ толико узак да ни сам не може из њега изаћи, а и дисање му је све слабије, а крвни притисак све већи…
