Pročitaj mi članakProlećno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve trebalo bi da počne 13. maja prizivom Svetog Duha u Svetosavskom hramu na Vračaru.
Jednu od glavnih saborskih tema nametnuo je i najavio još, 18. februara, sam Sveti arhijerejski sinod odlukom o „smeni“ episkopa žičkog Justina (Stefanovića) i uvođenjem „prinudne uprave“ u Eparhiju žičku.
Sudbina vladike Justina, Eparhije žičke, priča o njenoj navodnoj podeli, koja bi mogla da pokrene i druga kadrovska premeštanja, kao i spekulacije o promenama granica i drugih eparhija, čak i ako se njihovi nadležni arhijereji protive tome kao što je slučaj Mitropolije crnogorsko – primorske, mogli bi da se nađu na dnevnom redu ovogodišnjeg prolećnog zasedanje „crkvene skupštine“, kojom će predsedavati poglavar SPC patrijarh Porfirije (Perić) u dobro čuvanoj od javnosti zagrobnoj kapeli Svetosavskog hrama.
Iako bi među glavnim saborskim temama trebalo da budu događaji na Kosovu i Metohiji, pre svega početak integracije poslednjih srpskih institucija – zdravstva i obrazovanja, u ustavno-pravni sistem samoproglašene kosovske države u okviru primene Francusko-nemačkog plana na koji je presednik Srbije Aleksandar Vučić dao saglasnost, mala je verovatnoća da će se to dogoditi. Pet godina od kako je na tronu Svetog Save patrijarh Porfirije čini sve da Crkva „ne bude smetnja“ Vučićevoj kosovskoj i ostaloj politici, čak i kad je reč o njenom statusu i zaštiti na KiM.
Možda zato potpisivanje Memoranduma o razumevanju i saradnji Vlade Srbije i SPC na osnivanju univerziteta „Sveti Sava“, na koji su uoči Sabora prošlog petaka potpise stavili premijer Đuro Macut i patrijarh Porfirije nema za cilj samo crkveno-državno urušavanje državnog visokoškolstva, uprkos tome što je Pravoslavni bogoslovski fakultet jedan od fakulteta osnivača Univerziteta u Beogradu.
Potpisivanju Memoranduma u Patrijaršijskom dvoru prisustvovao je i predsednik Republike, koji prvi uzeo reč da objasni će novi univerzitet biti „mesto gde će se teološko obrazovanje budućih sveštenika odvijati rame uz rame sa studijama medicine, prava, prirodnih, tehničkih nauka, umetnosti“, da će „SPC imati finansijsku i svaku drugu vrstu pomoći države prilikom osnivanja te visokoškolske ustanove“, jer „prosveta u Srbiji nikada nije bila odvojena od vere i da tu tradiciju treba održati“.
Slika na zvaničnom sajtu SPC na kojoj su uz potpisnike Memoranduma predsednik Republike i episkop bački Irinej (Bulović), član Sinoda, patrijarhov duhovni otac, ovogodišnji dobitnik Sretenjskog ordena prvog stepena i, navodno idejni tvorac ove univerzitetske ideje, moguće da su i pedagoška poruka članovima Sabora, ali i svima od KiM do Žiče i univerziteta koji podržavaju pobunjene studente i aktuelnim vlastima nezadovoljne građane Srbije sa obe strane administrativne linije.
Potpisivanje ovog dokumenta u političko i društveno nedoba, pogotovo ako je crkveno-državni univerzitet zaista, kako se priča u vrhu SPC, „lični projekat“ vladike bačkog, svakako bi morao da bude tema Sabora, ukoliko se ne zataška kao i prošlogodišnji patrijarhov politički skandal sa izjavom u Moskvi, pred predsednikom Ruske Federacija Vladimirom Putinom o „obojenoj revoluciji u Srbiji“.
Za sada je najizvesnije da će se na Saboru naći slučaj vladike Justina. U visokim crkvenim krugovima tvrdi se da je započeti sinodski posao nepovratan, ali se ne isključuje, makar i minimalna, mogućnost odlaganja konačne odluke.
Vladika Justin će 26. maja napuniti 70 godina, od kojih je 43 proveo u monaštvu. Duhovno je čedo pokojnog raščinjenog vladike Artemije (Radosavljevića) koji je 2010. bio prva „žrtva“ kanonski spornih smena u SPC. Za vikara Eparhije timočke Sabor ga je izabrao 1992, a sledeće godine i za episkopa timočkog. Na čelo Eparhije žičke došao je 2014. On je, kako je priča u crkvenim izvorima, i na prošlom Saboru bio viđen za smenu zbog problema sa izborom igumana u manastiru Studenica, ali i zbog podrške pobunjenim studentima.
„Presudio“ mu je, navodno, potpis na pismu u kome je sa još pet srpskih vladika iz dijaspore, reagovao na tekst episkopa kruševačkog Davida (Perovća) u kome vređa studente u buntu. Provere finansijskog poslovanja Eparhije žičke počele su u martu 2025, a na njima je u više navrata radila komisija Patrijaršijskog upravnog odbora. Njen žički izveštaj, koji je navodno „ukazao je na niz nepravilnosti“, prepao je potom na Sinod i njegovu komisiju.
Kako se nezvanično saznaje, vladika Justin će svoju odbranu izneti na Saboru. Optužnicu nije dobio u propisanom roku od meseca dana za pripremu odbrane, stigla je desetak dana pre Sabora. Prema nezvaničnim vestima, poduža i teška optužnica tereti ne samo njega nego i njegove najbliže saradnike – ličnog sekretara protosinđela Savu (Ilića) i arhimandrita Damjana (Cvetkovića), sekretara Eparhijskog upravnog odbora Eparhije žičke. Obojica su po hitnom postupku smenjeni sa ovih dužnosti posle 18. februara, kad je Sinod za adminstratora Eparhije žičke imenovao episkopa niškog Arsenija (Glavičića), a primopredaja Eparhije žičke odmah izvršena.
Vladika Arsenije je od tada često prisutan na sinodskim sednicama, iako nije član „crkvene vlade“. Danasovi izvori tvrde da je kao administrator bio deo komisije sastavljene od „sinodalaca“ i sveštenika koja je u Patrijaršiji u Beogradu saslušavala arhijerejske namesnike i pojedine sveštenike Žičke eparhije kako bi se prikupile dodatne optužbe protiv vladike Justina i utvrdilo koliku podršku ima među sveštenstvom. Nezvanično se priča i da se u izveštajima za Sabor o radu Eparhije pominju samo loše strane i propusti u njenom poslovanju.
U crkvenim izvorima spekuliše se o planu da se Eparhija žička podeli, a da upravu preuzmu vladika Arsenije u Kraljevu, a u drugom delu sadašnji vikar patrijarhov vladika moravički Tihon (Rakićević), nekadašnji iguman Studenice. On se zajedno sa vladikom bačkim Irenejem dovodi u vezu i sa prošlogodišnjim problemima oko izbora igumana ove zadužbine velikog župana Stefana Nemanje, zbog kojih se lane najavljivala smena vladike Justina. Za Niš je umesto vladike Arsenija navodno je viđen sadašnji episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić), član Sinoda, za kog se tvrdi da je otvoreno bio protiv smene vladike Justina. U toj kadrovskoj crkvenoj „gimnastici“ vladiku Teodosija u ERP bi trebalo da zameni patrijarhov vikar episkop novobrski Ilarion (Lopulović), bivši iguman manastira Draganac u Kosovskom Pomoravlju.
Vaskršnjim praznici na KiM
Iznenadni odlazak poglavara SPC za Vaskršnje praznike na KiM, navodno uz pomoć ambasade SAD u Prištini, baš u jeku drame zbog početka primene spornog kosovskog Zakona o strancima, u crkvenim krugovima dovodi se u vezu sa navodnim kadrovskim promenama na majskom Saboru, ali i „priprema terena“ da SPC mnogo ne talasa zbog predstojećih političkih rešenja na KiM na koja se vlast u Beogradu obavezala.
Čak ni to što su Vlada Srbije, njeno Ministarstvo prosvete i Kancelarija za KiM posle Vaskrsa javno „oprali ruke“ od jedinog srpskog univerziteta u južnoj srpskoj pokrajini nije sprečilo patrijarah Porfirija da uoči Sabora prošlog petka potpiše Memorandum o osnivanju crkveno-državnog univerziteta sa svojim navodno bliskim rođakom koji se ranije nije složio da Crkva za svoju misiju dobije prostor na Ekspu. Tome treba dodati da je u okviru predsaborskih aktivnosti vladika Tihon, kao jedan od sedam patrijarhovih vikara, prošle nedelje bio u Prizrenu za Đurđevdan, na slavi tamošnjeg Sabornog hrama i krsnoj slavi vladike Teodosija.
Da li na Andrićevom vencu stoje iza smene vladike Justina?
Imajući sve to u vidu, kao i lične odnose među srpskim vladikama, pitanje je da li se i koliko iza smene vladike Justina žičkog, koja već ima mnoge elemente kršenja crvenih kanona i pravila, zaista stoji Aleksandar Vučić, kako se šire priče po crkvenim krugovima, ili se „Andrićev venac“ koristi kao „paravan“ za unutarcrkvene „obračune“ ili sve to zajedno? To bi morao da razjasni sam Sabor, ukoliko ne želi da i ubuduće kadrovsku politiku drži u vrhu svog rada i interesovanja, ispunjavajući želje vlasti.
Pitanje je samo da li za to ima snage, jer je nekrolisanim izborom novih vladika poslednjih godina stvorena „izborna baza“ za takoreći neograničen uticaj vladike bačkog Irineja od kog, kako se priča, zavisi i sam poglavar SPC. Na stranu što je i za ovaj Sabor aktuelna kandidatura za episkopa „ćaci“ igumana manastira Pinosava kod Azanje Petra Dragojlovića, poznatog kao duhovnika Vučićevih „lojalista“.
